Rihard Baer
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. (novembar 2024.) |
| Rihard Baer | |
|---|---|
 Rihard Baer | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 9. septembar 1911. |
| Mesto rođenja | Flos, Nemačko carstvo |
| Datum smrti | 17. jun 1963. (51 god.) |
| Mesto smrti | Frankfurt na Majni, Zapadna Nemačka |
Rihard Baer (nem. Richard Baer; Flos, 9. septembar 1911 — Frankfurt na Majni, 17. jun 1963) je bio nemački nacistički zvaničnik sa činom SS-šturmbanfirera (majora) i komandir Aušvic I koncentracionog logora od maja 1944. do februara 1945. Bio je član NSDAP (broj 454991) i SS (broj 44225).
Nacistička karijera
[uredi | uredi izvor]Baer je rođen u Bavarskoj 1911. godine. Obrazovan je za konfekcionara ali je postao stražar u koncentracionom logoru Dahau nakon što je ostao bez posla 1930. 1939. je stupio u SS-Totenkopfverbende, i postavljen je za ađutanta u koncentracionom logoru Nojegame 1942 nakon rada u Oranijeburgu, Kolumbija-hausu i Zahsenhauzenu. U Nojegameu je učestvovao u ubijanju sovjetskih ratnih zarobljenika u specijalnoj gasnoj komori i u izboru zatvorenika za takozvanu Operaciju 14f13 u okviru programa T4.
Od novembra 1942. do maja 1944, Baer je bio ađutant SS-obergrupenfirera Osvalda Pola, tadašnjeg šefa Wirtschaftsverwaltungshauptamt (SS kancelarije za ekonomsku politiku). U novembru 1943, preuzeo je odeljenje D I, inspektorat za koncentracione logore. Nasledio je Artura Libehenšela, kao treći i poslednji komandir Aušvica od 11. maja 1944. do finalnog zatvaranja logora početkom 1945. Od novembra 1943. do kraja 1944, Fric Hartjenštajn i Jozef Kramer su bili odgovorni za logor smrti Aušvic II, Birkenau, tako da je Baer bio komandant ovog dela logora samo od kraja 1944. do januara 1945. Krajem rata, Rihard Baer, sada komandant logora Dora-Mitelbau u Turingiji, je bio odgovoran za ubijanje ruskih ratnih zarobljenika masovnim vešanjima. Najviši čin koji je dostigao je bio SS-šturmbanfirer (major).
Posle rata
[uredi | uredi izvor]Kad se rat završio, Baer je pobegao i živeo u okolini Hamburga kao Karl Egon Nojman, šumarski radnik. Tokom istrate u Frankfurtskim suđenjima o Aušvicu, izdat je nalog za njegovo hapšenje 1960. godine, i njegova fotografija je odštampana u novinama. Jedan kolega ga je prepoznao, i uhapšen je u decembru 1960. godine, nakon hvatanja Adolfa Ajhmana. Po savetu advokata, odbio je da svedoči, i umro je od srčanog udara dok je bio u zatvoru čekajući suđenje 1963. godine.
Priča o Baerovom hapšenju je detaljno opisana u knjizi The Frankfurt Auschwitz Trial (2006). pp. 48.f Devina Pendasa. Nakon što je video poternicu u Bild-cajtungu, kolega na imanju Oto fon Bizmark je prijavio da Baer tu radi kao šumar. Kad su službena lica ispitala Nojmana u šumi u rano jutro 20. decembra 1960. godine, on je isprva sve negirao. Nakon što je već oslovila Baera kao svog muža, žena u kući je naknadno rekla da se zove frau Baer, i dalje tvrdeći da se Baer zove Nojman. Bare je međutim konačno priznao svoj pravi identitet.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Orth, Karin (2004). Die Konzentrationslager-SS. Sozialstrukturelle Analysen und biographische Studien. München. ISBN 978-3-423-34085-4.
- Segev, Tom (1995). Die Soldaten des Bösen. Zur Geschichte der KZ-Kommandanten. ISBN 978-3-499-18826-8.. Rowohlt, Reinbek bei Hamburg. .
- Klee, Ernst (2005). Das Personenlexikon zum Dritten Reich: Wer war was vor und nach 1945. ISBN 978-3-596-16048-8.. Fischer-Taschenbuch-Verlag, Frankfurt am Main. .
- Jens-Christian Wagner (2001). Produktion des Todes: Das KZ Mittelbau-Dora. Wallstein Verlag. ISBN 978-3-89244-439-8., Göttingen. .
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Rihard Baer u Jevrejskoj virtuelnoj biblioteci
- Album Karla Hekera, slajd-šou na sajtu Njujorkera
- http://www.newyorker.com/reporting/2008/03/17/080317fa_fact_wilkinson
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
