17. јун
Из Википедије, слободне енциклопедије
17. јун (17.6.) је 168. дан године по грегоријанском календару (169. у преступној години). До краја године има још 197 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 17. јун
- 1397. — Данска краљица Маргрета I објединила под данску круну Данску, Шведску и Норвешку.
- 1579. — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк прогласио суверенитет Енглеске над Њу Албионом, данас Калифорнијом.
- 1665. — Португалци и Британци потукли Шпанце код Монтес Клароса. Португалци још једном победом над Шпанцима, код Виље Висиосе, поновно успоставили независност Португала.
- 1789. — Посланици Трећег сталежа у француском парламенту прогласили Народну скупштину и укинули краљу право вета.
- 1843. — На Новом Зеланду почела побуна домородаца Маора против Британаца. Маори поражени 1871. и повукли се у унутрашњост острва.
- 1848. — Аустријске трупе под командом генерала Алфреда Виндишгреца угушиле устанак Чеха у Прагу.
- 1867. — Енглески хирург Џозеф Листер први пут у историји медицине употребио антисептик када је оперисао своју сестру Изабелу.
- 1925. — Потписан Женевски протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова у рату. Протокол потписало 29 земаља.
- 1940. — Совјетска Црвена армија окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију.
- 1944. — Исланд постао независна република пошто су његови становници на референдуму одлучили да се одвоје од Данске.
- 1947. — Уставотворна скупштина Бурме донела одлуку да прогласи независну Републику Бурму.
- 1950. — Ричард Лолер у Чикагу извео прву операцију пресађивања бубрега.
- 1953. — Совјетске трупе угушиле побуну у Источној Немачкој.
- 1967. — Кина извела пробу прве хидрогенске бомбе.
- 1971. — САД и Јапан потписали споразум о враћању острва Окинаве под суверенитет Јапана 1972.
- 1982. — Председник Аргентине, генерал Леополдо Галтијери, поднео оставку после пораза аргентинске армије у рату с Великом Британијом за Фокландска острва.
- 1988. — Око 5.000 радника земунске фабрике „Змај“ демонстрирало испред зграде Скупштине СФРЈ незадовољно својим социјалним положајем. То је био почетак масовних митинга названих „антибирократска револуција“, а послужили су за учвршћивање власти лидера комуниста Србије Слободана Милошевића.
- 1990. — Демонстранти против Владе Румуније вратили се на улице Букурешта неколико дана после сукоба с полицијом и рударима лојалним Влади, а у којима је погинуло пет особа, а неколико десетина рањено.
- 1991. — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда.
- 1992. — Немци Томас Кемтнер и Хајнрих Стрибиг, два последња западна таоца у рукама исламских терориста у Либану, вратили се у Немачку после три године заточеништва.
- 1993. — У главном граду Сомалије Могадишу погинуло шест, повређена 43 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида.
- 1997. — Министарство Југославије за телекомуникације издало решења о забрани рада већег броја приватних и независних радио-станица. То је била прва велика акција власти против права на слободу информисања у Југославији.
- 1999. — Међународна организација рада усвојила споразум о забрани најгорих форми присилног рада деце, укључујући ропство и насилну регрутацију.
- 2001. — На парламентарним изборима у Бугарској победио Национални покрет бившег бугарског цара Симеона II, чиме је први пут бивша монархија постала политички активна у једној од земаља источне Европе. Симеон Сакс Кобург 24. јула изабран за премијера Бугарске.
- 2002. — У Батајници код Београда почеле ексхумација и обдукција лешева за које се верује да су Албанци чија су тела ту довезена после интервенције НАТО на Косову 1999.
- Египатски археолози саопштили да су близу пирамида у Гизи нашли најстарији недирнут саркофаг, стар око 4.500 година.
- 2007. — У Будви ухапшен бивши генерал српске полиције, Властимир Ђорђевић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине на Косову и Метохији током 1999. године.
Рођења [уреди]
- 1025. — Болеслав Храбри, краљ Пољске (*966. или 967.)
- 1239. — Едвард I, енглески краљ. († 1307.)
- 1682. — Карл XII, шведски краљ. († 1718.)
- 1703. — Џон Весли, енглески свештеник и реформатор, оснивач покрета методиста.
- 1818. — Шарл Гуно, француски композитор.
- 1882. — Игор Фјодорович Стравински, руски композитор. († 1971.)
- 1888. — Хајнц Гудеријан, немачки генерал, један од твораца тактике блицкрига. († 1954).
- 1929. — Тигран Петросјан, јерменски шахиста и светски шампион у шаху. († 1984.)
- 1980. — Венус Вилијамс, америчка тенисерка.
Смрти [уреди]
- 1696. — Јан III Собјески, пољски краљ.
- 1719. — Џозеф Адисон, енглески писац и политичар.
- 1994. — Др Бранко Петрановић је био српски правник и историчар.
