Rubikova kocka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Rubikova kocka
Rešena Rubikova kocka
TipKombinaciona slagalica
Pronalazač(i)Erne Rubik
KompanijaRubik's Brand Ltd (Spin Master)[1]
DržavaMađarska
Dostupnost1977: kao mađarska magična kocka, prvi testni uzorci su plasirani na tržište u Budimpešti
1980: kao Rubikova kocka, širom sveta—sadašnjost
Zvanični veb-sajt
Rubikova kocka koju treba rešiti.

Rubikova kocka (poznata i kao Magična kocka ili Mađarska kocka) je mehanička 3D kombinaciona slagalica koju je 1974. godine[2][3] izumeo mađarski pronalazač i profesor arhitekture Erne Rubik (mađ. Rubik Ernő). Kocka je sastavljena od 54 manjih plastičnih kvadrata koji se vrte oko središnjeg jezgra. Svaka od šest stranica koje čine kocku u rešenom obliku je različite boje. Smatra se jednom od najprodavanijih igračka u svetu, jer je do 2005. godine prodata u više od 300 miliona primeraka.[4] Sličan izum profesora Ernea jeste i Rubikova zmija.

Izvorno nazvana Magična kocka,[5] slagalica je licencirana od strane Rubika, a od 1980. godine je prodaje Ideal Toy Corp.[6] preko biznismena Tibora Lacija i Sevena Taunsa osnivača Tom Kremera,[7] i osvajač specijalne nagrade Nemačke igre godine za najbolju slagalicu godine. Do januara 2009. godine, prodano je preko 350 miliona kocki širom sveta[8][9], čime je ova slagalica postala najprodavanija na svetu.[10][11][12]

Kod klasične Rubikove kocke, svako od šest lica je prekriveno sa devet nalepnica, a svaka je jedne od šest boja: bela, crvena, plava, narandžasta, zelena, i žuta. U trenutno prodavanim modelima, bela je nasuprot žute, plava je nasuprot zelene, i narandžasta je nasuprot crvene, a crvena, bela i plava su raspoređene u smeru kazaljke na satu.[13] Na pređašnjim kockama, pozicija boja je varirala od kocke do kocke.[14] Na pređašnjim kockama, pozicija boja je varirala od kocke do kocke. Na pređašnjim kockama, pozicija boja je varirala od kocke do kocke brzinski slagači kocke i dalje treniraju slaganje ove i drugih modifikovanih slagalica, te se takmiče za najbrže vreme u različitim kategorijama. Od 2003. godine, Svetska asocijacija kocke, međunarodno upravno telo Rubikove kocke, organizuje takmičenja i vrši evidenciju svetskih rekorda.

Koncepcija i razvoj[uredi | uredi izvor]

Prethodni pokušaji[uredi | uredi izvor]

U martu 1970. godine, Lari Nikols je izumeo 2×2×2 „Slagalicu sa rotirajućim delovima u grupama” i podneo kanadsku prijavu patenta za to. Nikolsova kocka je držana zajedno pomoću magneta. Nikolsu je odobren U.S. Patent 3.655.201 11. aprila 1972. godine, dve godine pre nego što je Rubik izumeo svoju kocku.

Dana 9. aprila 1970. godine, Frank Foks je patentirao „Sferikal 3×3×3”. Svoj UK patent (1344259) je dobio 16. januara 1974. godine.[15]

Rubikov izum[uredi | uredi izvor]

Pakovanje Rubikove kocke, Igračka godine 1980–Ideal Toy Corp., Proizvedeno u Mađarskoj.
Boje Rubikove kocke

Sredinom 1970-tih, Erne Rubik je radio u Odeljenju za dizajn enterijera na Akademiji primenjenih umetnosti i zanata u Budimpešti.[16] Iako je opšte poznata priča da je kocka napravljena kao nastavno sredstvo koje bi pomoglo studentima da bolje razumeju 3D objekte, njena stvarna svrha je bila rešavanje strukturnih problema kretanja pokretnih delova samostalno, bez raspada celog sistema. Erne zapravo nije švatio da je stvorio slagalicu dok je nije prvi put pomešao, nakon čega je pokušao da je popravi.[17] Rubik je dobio mađarski patent HU170062 za njegovu „Magičnu kocku” 1975 godine. Rubikova kocka je prvo nazvana Magična kocka (Bűvös kocka) u Mađarskoj. Slagalica nije patentirana međunarodno iste godine kao originalni patent. Zakon o patentima je kasnije sprečio mogućnost patentiranja. Ideal je želeo barem prepoznatljivo ime za zaštitni znak. Tada je Rubik došao u centar pažnje, jer je magična kocka preimenovana u ime njenog izumitelja 1980 godine.

Prva test serija Magičnih kocki je proizvedena krajem 1977. godine i izdana je u trgovinama igrački Budimpešte. Magična kocka je držana zajedno pomoću blokade od komada plastike koji je sprečavao da se slagalica lako rastavi, za razliku od magneta u Niholsovom dizajnu. U septembru 1979. godine, potpisan je ugovor sa Idealom da izda Magičnu kocku širom sveta, i slagalica je napravila svoj međunarodni debi na sajmovima igračaka u Londonu, Parizu, Nirnbergu i Njujorku, tokom januara i februara 1980. godine.

Nakon njenog međunarodnog debija, napredak kocke prema policama prodavnica igračaka na zapadu je nakratko zaustavljen, tako da bi se na zapadu mogla proizvoditi sigurno i sa ambalažnim specifikacijama. Proizvedena je lakša kocka, i Ideal je odlučio da je preimenuje. Razmatrani su „Gordijev čvor” i „Zlato Inka”, ali kompanija se konačno odlučila za ime „Rubikova kocka”, i prva serija je izvezena iz Mađarske u maju 1980. godine.

Imitacije[uredi | uredi izvor]

Iskoristivši početne nedostatke kocke, pojavile su se mnoge imitacije i varijacije, od kojih je mnogo možda prekršilo jedan ili više patenata.

Danas, patenti su istekli, tako da mnoge kineske kompanije proizvode kopije, u nekim slučajevima sa poboljšanjima, dizajna Rubika i V-kocke. Najpopularnije su kompanije Bao Daćingo (包大庆) i Dajano (大雁, doslovno Velika guska), koje proizvode modele Guhong (孤鸿, doslovno Usamljena labudova guska), Džanči (展翅, doslovno Širenje krila) i sada Panši (磐石, doslovno Čvrsti kamen), među ostalim. Osobe koje brzinski rešavaju kocku daju prednost ovim ispred originalnih kocki zbog svoje lakoće pri okretanju.[18]

Istorija patenta[uredi | uredi izvor]

Nikols je svoj patent pripisao svom poslodavcu Molekulon Riserč Korp, koja je tužila Ideal 1982. godine. Dve godine kasnije, Ideal je izgubio zbog povrede patenta, nakon čega su uložili žalbu. Godine 1986, apelacioni sud je potvrdio presudu da je Rubikova 2×2×2 džepna kocka narušila Nikolsov patent, ali je ukinuo presudu za Rubikovu 3×3×3 kocku.[19]

Čak i dok je prijava Rubikovog patenta bila u obradi, Terutoši Išigi, saomuki inžinjer i vlasnik željezare u blizini Tokija, podneo je prijavu za japanski patent gotovo identičnog mehanizma, koji je i dobio 1976. godine (Japanski patent izdanje JP55-008192). Do 1999. godine, kada je izvršena izmena japanskog zakona o patentima, ured za japanske patente je odobravao japanske patente koji su bili neobelodanjeni u Japanu, bez potrebe da budu novitet u svetu.[20][21] Stoga, u to vreme Išigijev patent je generalno prihvaćen kao nezavisan novi izum.[22][23][24] Rubik je prijavio još neke patente 1980. godine, uključujući i drugi mađarski patent 28. oktobra. U Sjedinjenim Američkim Državama, Rubik je dobio U.S. Patent 4.378.116 29. marta 1983, za svoju kocku. Ovaj patent je istekao 2000. godine.

Grčki izumitelj Panagiotis Verdes je 2003. godine patentirao[25] metodu kreiranja kocke između 5×5×5, pa do 11×11×11, iako je on tvrdio da je prvobitno mislio o ovoj ideji oko 1985. godine.[26] Do 19. juna 2008, modeli 5×5×5, 6×6×6, i 7×7×7 su u proizvodnji njegove linije "V-kocki". V-kocka se takođe proizvodi u dimenzijama 2×2×2, 3×3×3 i 4x4x4.

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Trenutni svetski rekord u rešavanju Rubikove kocke drži Kineski Yusheng Du sa 3,47 sekundi.[27] Pomoću robota Rubikova kocka može da se složi za 0,637 sekundi.[28]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Evans, Pete (27. 10. 2020). „Canadian company that owns classic toys Etch A Sketch and Aerobie buys Rubik's Cube for $50M”. CBC News. 
  2. ^ William Fotheringham (2007). Fotheringham's Sporting Pastimes. Anova Books. str. 50. ISBN 1-86105-953-1. 
  3. ^ de Castella, Tom. „The people who are still addicted to the Rubik's Cube”. BBC News Magazine. bbc.com. Pristupljeno 2015-02-14. 
  4. ^ Marshall, Ray (2005). „Squaring up to the Rubchallenge”. Pristupljeno 16. 12. 2008. 
  5. ^ 'Driven mad' Rubik's nut weeps on solving cube... after 26 years of trying, Daily Mail Reporter, 12. januar 2009.
  6. ^ Daintith, John (1994). A Biographical Encyclopedia of Scientists. Bristol: Institute of Physics Pub. str. 771. ISBN 0-7503-0287-9. 
  7. ^ Michael Shanks (2005-05-08). „History of the Cube”. Stanford University. Arhivirano iz originala 20. 1. 2013. g. Pristupljeno 2015-02-14. 
  8. ^ William Lee Adams (2009-01-28). „The Rubik's Cube: A Puzzling Success”. TIME. Arhivirano iz originala 26. 08. 2013. g. Pristupljeno 2015-02-14. 
  9. ^ Alastair Jamieson (2009-01-31). „Rubik's Cube inventor is back with Rubik's 360”. The Daily Telegraph. London. Pristupljeno 2015-02-14. 
  10. ^ „eGames, Mindscape Put International Twist On Rubik's Cube PC Game”. Reuters. 2008-02-06. Arhivirano iz originala 19. 07. 2009. g. Pristupljeno 2015-02-14. 
  11. ^ Marshall, Ray. Squaring up to the Rubchallenge. icNewcastle. Retrieved August 15, 2005.
  12. ^ „Rubik's Cube 25 years on: crazy toys, crazy times”. The Independent. London. 2007-08-16. Arhivirano iz originala 25. 09. 2015. g. Pristupljeno 2015-02-14. 
  13. ^ Michael W. Dempsey (1988). Growing up with science: The illustrated encyclopedia of invention. London: Marshall Cavendish. str. 1245. ISBN 0-87475-841-6. 
  14. ^ Ewing, John; Czes Kosniowski (1982). Puzzle it Out: Cubes, Groups and Puzzles. Cambridge: Press Syndiacte of the University of Cambridge. str. 4. ISBN 0 521 28924 6. Pristupljeno 2015-02-14. 
  15. ^ „Patent Specification 1344259” (PDF). Pristupljeno 2015-02-14. 
  16. ^ Kelly Boyer Sagert (2007). The 1970s (American Popular Culture Through History). Westport, Conn: Greenwood Press. str. 130. ISBN 0-313-33919-8. 
  17. ^ „Rubik's Cube”. PuzzleSolver. 2006-12-01. Pristupljeno 2015-02-14. 
  18. ^ „One Rubik's Cube, Many Knockoffs, Quintillions of Possibilities”. Pristupljeno 2015-02-14. 
  19. ^ „Moleculon Research Corporation v. CBS, Inc”. Digital-law-online.info. Pristupljeno 2015-02-15. 
  20. ^ Japan: Patents Arhivirano 2009-02-12 na sajtu Archive.today (PCT), Law (Consolidation), 26. april 1978 (22. decembar 1999), No. 30 (No. 220)
  21. ^ „Major Amendments to the Japanese Patent Law (since 1985)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 16. 2. 2012. g. Pristupljeno 2012-06-20. 
  22. ^ Hofstadter, Douglas R. (1985). Metamagical Themas: Questing for the Essence of Mind and Pattern. New York: Basic Books. ISBN 0-465-04566-9. „Hofstadter gives the name as 'Ishige'.” 
  23. ^ Rubik's Cube Chronology Researched and maintained by Mark Longridge (c) 1996-2004
  24. ^ „The History of Rubik's Cube - Erno Rubik”. Inventors.about.com. 2012-04-09. Arhivirano iz originala 23. 05. 2020. g. Pristupljeno 2012-06-20. 
  25. ^ Verdes, PK, Kvadratna logička igra, grčki patent GR1004581, podensen 21. maja 2003, a izdan 26. maja 2004.
  26. ^ „Vcube Inventor”. Arhivirano iz originala 14. 3. 2010. g. Pristupljeno 15. 2. 2015. 
  27. ^ „World Cube Association”. Arhivirano iz originala 21. 05. 2014. g. Pristupljeno 30. 11. 2018. 
  28. ^ Robot složio Rubikovu kocku za 0,637 sekundi („Politika”, 22. novembar 2016)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Rubikova kocka na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рубикова_коцка&oldid=27553749”