Rudolf Prikril

Rudolf Prikril
Lični podaci
Datum rođenja	(1896-03-21)21. mart 1896.
Mesto rođenja	Beč, Austrougarska
Datum smrti	13. jun 1965.(1965-06-13) (69 god.)
Mesto smrti	Beč, Austrija
Mandati Gradonačelnik Beča 13. april 1945. — 16. april 1945. Prethodnik Hans Blaške Naslednik Teodor Kerner

Rudolf Prikril (nem. Rudolf Prikryl; Beč, 21. mart 1896 — Beč, 13 jun 1965) bio je od 13. do 16. aprila 1945. privremeni gradonačelnik Beča. Bečka istorija poznaje ga kao trodnevnog gradonačelnika.

Život

Prikril je odrastao u Beču, u opštini Alzergrund, gde je izučio zanat za vodoinstalatera. Služio je kao vojnik u Prvom svetskom ratu. Dvadesetih godina dvadesetog veka otvorio je vodoinstalatersku firmu u Beču i pridružio se partijskoj paravojnoj organizaciji Republikanski odbrambeni savez (nem. Republikanischer Schutzbund).

Učestvovao je u kratkom austrisjkom građanskom ratu februara 1934. godine, kada mu je povređena ruka. Tokom austrofašizma bio je aktivan u podzemlju sa revolucionarnim socijalistima, ali je u junu 1935. uhapšen i interniran u logor Velersdorf zbog ilegalne distribucije Arbajter-Cajtunga (nem. Arbeiter-Zeitung Radničke novine) i štampanja revolucionarnih letaka. U avgustu je potpisao izjavu o lojalnosti i pušten je posle strogih policijskih provera. Prikril je založio svoju trgovačku dozvolu kada je otputovao u Španiju početkom 1937, gde su se on i drugi Austrijanci u Internacionalnim brigadama borili protiv frankista. Godine 1938. Prikril se sa suprugom nastanio u Parizu. Tamo su ga zatvorili Francuzi nakon početka Drugog svetskog rata i pustili neposredno pre nemačke invazije, a potom ga je Gestapo zatvorio na 16 meseci. Od oktobra 1943. ponovo je živeo sa suprugom u Beču.

S leva na desno tri bečka dobrovoljca u španskom građanskom ratu: Rudolf Prikril, Karl Bauer (r. 1911), Ferdinand Hakl putovali su iz Austrije u Španiju. Borili su se na strani Španske republike od 1937. (foto: Benisa, decembar 1937).

Kada se 1945. u Beču završio Drugi svetski rat, navodno ga je slučajno prepoznao sovjetski oficir koji se s njim borio u Španiji i bez daljeg odlaganja postavljen je za gradonačelnika Beča. Međutim, ova verzija događaja nema nezavisnih svedoka. Tačni razlozi zašto i kako je Prikril postao gradonačelnik Beča do danas nisu poznati. U aprilu 1945. prvi put je došao u kontakt sa grupom otpora O5, čije je sedište bilo u Palati Auersperg. Za Sovjetsku vlast, O5 je bila glavna dodirna tačka neposredno po završetku rata, pa je 11. aprila nekoliko ruskih oficira otišlo u Palatu Auersperg i održalo sastanak sa prisutnima. Prema njihovim izjavama, Prikril je imenovan za privremenog gradonačelnika. Istog dana kada je počeo da radi u Palati Auersperg, njegova ćerka Elizabet Albinger donela je pisaću mašinu i podržala ga kao sekretara. 13. aprila preselio se u Bečki Rathaus. Pozvao je socijaldemokratu Antona Vebera, kome se predstavio kao zamenik gradonačelnika, i zamolio ga da odmah preuzme funkciju gradonačelnika, u skladu sa željama Crvene armije. Ali Veber je to odbio jer je prvo želeo da o tome razgovara sa svojom strankom.

Prikril nije imao politička ovlašćenja da preuzme birokratske zadatke. Pre svega, bio je zauzet izdavanjem raznih vrsta dozvola. Već 17. aprila Prikrila je na mestu gradonačelnika zamenio Teodor Kerner, koji se u to vreme predstavljao kao komunista, ali prema podacima KPO nikada nije bio član ove partije.

Prikril, sada razveden, ženio se još tri puta i osnovao vodoinstalaterski posao, koji je, međutim, propao. Umro je osiromašen i njegova urna je položena u počasnoj grobnici (odeljenje E16, broj 332) Krematorijuma Simering.

Dodatna literatura

• Karl Fišer: Fantomski Prikril. Ličnost Rudolfa Prikrila, legende o „trodnevnom gradonačelniku“ i preuzimanju funkcije od strane gradonačelnika Beča Teodora Kernera. U: Studije o istoriji Beča. Godišnjak Istorijskog društva grada Beča. sveska 51 Beč 1995 (Karl Fischer: Phantom Prikryl. Die Person des Rudolf Prikryl, die Legende vom „Drei-Tage-Bürgermeister“ und der Amtsantritt Theodor Körners als Wiener Bürgermeister. In: Studien zur Wiener Geschichte. Jahrbuch des Vereins für Geschichte der Stadt Wien. Band 51. Wien 1995)