Ruska glad (1601—1603)
| Ovaj članak je deo serije o istoriji Rusije |
| Istorija Rusije |
|---|
 |
Ruska glad (1601—1603) je period nerodnih godina u Rusiji za vreme Smutnog vremena. Trogodišnja nerodica i glad odneli su nekoliko stotina hiljada života.[1] Glad je bila možda glavni katalizator društvenih nemira u Vreme smutnje, i posredno je uticala na propast cara Borisa Godunova, uspon Lažnog Dimitrija i ustanak Bolotnjikova.[2]
Ruska poljoprivreda u 16—17. veku[uredi | uredi izvor]
Iako je raspoloživo zemljište u Rusiji bilo veoma prostrano, kvalitet zemlje bio je slab (debljino do 8cm, sa 1-4% humusa), metode obrade primitivne, a sezona bez mraza trajala je od sredine maja do kraja septembra, retko više od 120 dana. Zimski raž bio je osnovna kultura, sa prinosom od najviše 3 zrna za svako posejano, dvostruko manje nego u zapadnoj Evropi u 15. veku.[3] Od povrća gajio se kupus, krastavci, grašak, repa i luk, dok su pečurke, kupine i lešnici sakupljani po šumama. Stoka se nije mogla hraniti preko zime, pa se meso jelo retko, riba nešto češće, a pila se medovina. Kokoške su nosile samo jedno jaje nedeljno.[3] Uzevši u obzir redovna davanja državi i vlasniku zemlje, ruski seljaci bili su na ivici gladi čak i u rodnim godinama.
Uzastopne nerodne godine[uredi | uredi izvor]
Po rečima savremenika, u nerodnim godinama 1601-1603. jelo se sve: "trava, mrtve životinje, psi, kora lipova, kora bukova". Mnoštvo izgladnelih seljaka počelo se baviti razbojništvom. Pojavilo se i ljudožderstvo, a onda je na izgladnele naišla kuga. Izgladneli narod navalio je u Moskvu: po nekim letopisima od gladi je samo u Moskvi umrlo 120.000 ljudi (neki izvori daju čak 500.000 ljudi).[2] U jesen 1603. vojska je ugušila ustanak seljaka u okolini Moskve, koje je predvodio razbojnik Hlopko, a manje pobune ugušene su širom Rusije.[1]
Mere države[uredi | uredi izvor]
Car Boris Godunov interesovao se za sirotinju, a kada je nastupila nerodna godina i glad, naredio je da se gladnima besplatno deli žito iz državnih žitnica i preduzima velike javne radove da bi pomogao oskudnima.[4] Međutim, sujeverni su širili priče da je glad u Rusiji božja kazna za carev greh-nerazjašnjenu smrt carevića Dimitrija Ivanoviča 1591.[2]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Dugotrajna glad je svet bacila u očajanje i čak ga dovela do ljudožderstva. Zbog gladi mase robova behu od gospodara isterane iz kuća. Te mase su stvarale čitave čete razbojnika, čak u blizini same Moskve, dok je drugi njihov deo bežao preko granice, u Ukrajinu, koja je bila sva u vrenju i samo čekala znak za upad. Taj dugo očekivani znak dala je jedna ličnost tamnog i nepoznatog porekla, Lažni Dimitrije.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b The Cambridge history of Russia. Perrie, Maureen, 1946-, Lieven, D. C. B., Suny, Ronald Grigor. Cambridge: Cambridge University Press. 2006. str. 281—282. ISBN 9780521812276. OCLC 77011698.
- ^ a b v Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. izd.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 224. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.
- ^ a b The Cambridge history of Russia. Perrie, Maureen, 1946-, Lieven, D. C. B., Suny, Ronald Grigor. Cambridge: Cambridge University Press. 2006. str. 287—288. ISBN 9780521812276. OCLC 77011698.
- ^ „Istorija Rusije (P. Miljukov) 5 — Vikizvornik, slobodna biblioteka”. sr.wikisource.org (na jeziku: srpski). Pristupljeno 1. 5. 2018.
- ^ „Istorija Rusije (A. Jelačić) — Vikizvornik, slobodna biblioteka”. sr.wikisource.org (na jeziku: srpski). Pristupljeno 1. 5. 2018.