Slovenačka književnost
Slovenska književnost je književnost pisana na slovenačkom jeziku. Proteže se kroz sve književne žanrove sa istorijski najrasprostranjenijim žanrom fantastike. Romantična epska poezija 19. veka koju je pisao vodeće ime slovenačkog književnog kanona, France Prešeren, inspirisala je gotovo svu kasniju slovenačku književnost.
Književnost je odigrala važnu ulogu u razvoju i očuvanju slovenačkog identiteta jer slovenački narod nije imao svoju državu sve do 1991. godine nakon što je Republika Slovenija nastala raspadom Jugoslavije.[1] Poezija, narativna proza, drama, esej i kritika održali su slovenački jezik i kulturu u životu, omogućivši – po rečima Antona Slodnjaka – da Slovenci postanu prava nacija, posebno u nedostatku muških atributa poput političke moći i autoriteta.[1]
Rana književnost[uredi | uredi izvor]
Postoje izveštaji koji navode postojanje usmene književne tradicije koja je prethodila slovenačkoj pisanoj književnosti.[4] Ovo je uglavnom bilo sastavljeno od narodnih pesama, ali i proze, koja je uključivala priče o mitovima, bajkama i pripovetkama.[5]
Prvi pisani tekst[uredi | uredi izvor]
Najraniji dokumenti pisani na staroslovenskom jeziku su frajzinški rukopisi (Brižinski spomeniki), datirani između 972. i 1022. godine, pronađeni 1803. godine u Frajzingu, Nemačka. Ova knjiga je napisana sa ciljem širenja hrišćanstva na alpske Slovene i sadržala je termine koji se tiču institucija vlasti kao što su oblast (vlast), gospod (gospodar) i rota (zakletva).[6]
Prve knjige[uredi | uredi izvor]
Prve štampane knjige na slovenačkom jeziku bile su Katehizam i Abecedarijum, koje je napisao protestantski reformator Primož Trubar 1550. godine i štampane u Švebiš Halu.[7] Na osnovu dela Trubara, koji je od 1555. do 1577. godine preveo na slovenački jezik i objavio ceo Novi zavet, Jurij Dalmatin je preveo celu Bibliju na slovenački od c. 1569. do 1578. i objavio 1583. godine. U drugoj polovini 16. veka slovenački je postao poznat drugim evropskim jezicima pomoću višejezičnog rečnika, koji je sastavio Hijeronim Megiser. Od tada je svaka nova generacija slovenačkih pisaca doprinela rastućem korpusu tekstova na slovenačkom. Konkretno, Arcticae horulae Adama Bohoriča, prva slovenačka gramatika i Postilla Slovenska Sebastjana Krelja, postali su osnova razvoja slovenačke književnosti.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Daskalova, Krassimira (2008). Aspasia: The International Yearbook of Central, Eastern, and Southeastern European Women's and Gender History. New Milford, CT: Berghahn Books. str. 31. ISBN 9781845456344.
- ^ Smrekar, Andrej. „Slovenska moderna” [Slovene Early Modernism] (na jeziku: slovenački). National Gallery of Slovenia. Arhivirano iz originala 2013-10-26. g.
- ^ Naglič, Miha (6. 6. 2008). „Je človek še Sejalec” [Is a Man Still a Sower]. Gorenjski glas (na jeziku: slovenački). Arhivirano iz originala 8. 2. 2013. g.
- ^ McKelvie, Robin; McKelvie, Jenny (2008). Slovenia. Guilford, CT: Bradt Travel Guides. str. 38. ISBN 9781841622118.
- ^ a b Klemencic, Matjaz; Žagar, Mitja (2004). The Former Yugoslavia's Diverse Peoples: A Reference Sourcebook. Santa Barbara, CA: ABC-CLIO. str. 31. ISBN 1576072940.
- ^ Škrubej, Katja (2002). Ritus gentis Slovanov v vzhodnih Alpah: Model rekonstrukcije pravnih razmerij na podlagi najstarejšega jezikovnega gradiva. Ljubljana: Zalozba ZRC. str. 208.
- ^ Ahačič, Kozma (2013). „Nova odkritja o slovenski protestantiki” [New Discoveries About the Slovene Protestant Literature] (PDF). Slavistična revija (na jeziku: slovenački i engleski). 61 (4): 543—555.
- ↑ "Umrla Ada Škerl" [Ada Škerl Deceased]. Delo.si (in Slovenian). 1 June 2009. Retrieved 7 February 2011. en:Category:CS1 Slovenian-language sources (sl)
