Tehnika daha

Udisaj je brz, nečujan i lak

Izdisaj, ravnomerno istiskivanje vazduha

Prikaz dijafragmalnog načina disanja (dijafragma je prikazana zelenom bojom).

Tehnika daha (engl. breath; franc. souffle, nem. Atem), tehnika duvanja ili tehnika disanja je osnova sviranja na duvačkim instrumentima i pevanja i zato svako ko se bavi ovim muzičkim disciplinama mora dobro da ovlada ovom tehnikom.

Za pomenute dve vrste muzičara veoma je važno da nauče kako da štede potrošnju vazduha pri izvođenju neke fraze ili kompozicije, kao i dug dah.

Tehnika daha se prvo vežba bez instrumenta, tj. pevanja.

Tri faze tehnike daha

Tehnika daha ima tri faze:

1. Udisaj. Vazduh se pri sviranju na duvačkim instrumentima udiše na usta, ne na nos. Treba brzo, nečujno i lako da se udahne veća količinu vazduha, pri čemu se pazi da se ne podižu grudi i ramena. Treba da se oseti da je udahnuti vazduh automatski „pao“ u donje delove pluća. Dijafragma (veliki mišić koji deli grudnu od trbušne duplje) izvija se nadole i naleže na organe trbušne duplje. Stomak se izboči napred, a donja rebra se rašire u sve strane (vidi sliku desno). Tada se dobija osećaj istovremenog punjenja stomaka nadole, napred, nazad i sa strane.
2. Zadržavanje. Uneseni vazduh se kratko vreme zadrži. U ovoj fazi zadržavanja daha, svirač, pevač je u stanju „zapete puške“. Na ovaj način stvoren je čvrst oslonac kvalitetnom vazdušnom stubu.
3. Izdisaj sledi posle kratkog zadržavanja daha. Skupljanjem trbušnih mišića i vraćanjem rebara u prvobitni položaj, dijafragma se izboči nagore, prema grudnoj duplji (vidi sliku desno), i vazduh se istiskuje.

Pri izdisaju treba da postoji osećaj postepenog istiskivanja vazduha „iz stomaka“, kao kroz neku cevčicu, sa svih strana ravnomerno, napolje (vidi sliku br. 3 desno).

Literatura

• Thurman, Leon; Welch, ed., Graham (2000). Bodymind & voice: Foundations of voice education (revised izd.). Collegeville, Minnesota: The VoiceCare Network et al. ISBN 0-87414-123-0. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)