Pređi na sadržaj

Tiran (ostrvo)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tiranski tesnac i ostrvo Tiran
USBAT i SUPBAT vojnici se spremaju da napuste ostrvo Tiran.

Tiran (arap. جزيرة تيران,Jazīrat Tīrān,[1] aka Jezîret Tīrān[2]) , (hebrejski: יוטבת‎),,[3][4] je ostrvo u okviru pomorskih granica Saudijske Arabije, kojim je u prošlosti upravljao Egipat. Međutim, suverenitet nad dva ostrva Crvenog mora, Tiran i Sanafir, zvanično je ustupljen Saudijskoj Arabiji u sklopu sporazuma o pomorskim granicama između Egipta i Saudijske Arabije. Sporazum je kasnije odobren od strane egipatskog parlamenta i konačno ratifikovan od strane egipatskog predsednika 24. juna 2017.[5]

Ostrvo se nalazi na ulazu u Tiranski zaliv, koji povezuje Crveno more sa zalivom Akaba. Ima površinu od oko 80 km2 (31 sq mi). Ono je deo Nacionalnog parka Ras Muhamed. Tiranski izlaz je jedini pristup Izraela od zaliva Akabe do Crvenog mora, Egipatska blokada Tiranskog polja 22. maja 1967. bila je povod Izraelu za Šestodnevni rat.[6]

Tiransko ostrvo je od strateškog značaja u toj oblasti, jer čini najbitniji deo Tiranskog zaliva, i zato što je važan pomorski prolazi do glavnih luka Akabe u Jordanu i Eilatu u Izraelu. Izrael je na kratko preuzeo ostrvo Tiran tokom Suecke krize i ponovo od 1967. do 1982. godine nakon Šestodnevnog rata. Ostrvo je naseljeno samo vojnim osobljem iz Egipta i Multinacionalnim snagama i posmatračima (MNS).

Kišholm Point je rt Tiranskog ostrva.

Neki izvori izveštavaju da su mnoge plaže na ostrvu minirane.[7]

Egipska vlada je 9. aprila 2016. izjavila da su Tiran i ostrvo Sanafir spadali u teritorijalne vode Saudijske Arabije, što je kodifikovano u sporazumu o pomorskoj granici potpisanom sa vladom Saudijske Arabije prethodnog dana.[8] Sporazum mora da ratifikuje Egipatski parlament,[8][9] i iz tog razloga je navodno poništen od strane egipatskog sudije.[10] Sud je u svojoj konačnoj odluci odbacio taj sporazum i potvrdio je suverenitet Egipta nad ostrvima u januaru 2017. godine.[11]

Egipatski komitet za odbranu i nacionalnu bezbednost je 14. juna 2017. godine jednoglasno odobrio transfer ostrva Tiran i Sanafir u Saudijsku Arabiju, a taj plan je usvojio parlament Egipta kasnije u toku istog dana.[12] U sredu 21. juna 2017. godine, glavni sud Egipta privremeno je zaustavio sve sudske presude o sporazumu o prenošenju dva ostrva Crvenog mora u Saudijsku Arabiju.[13] Konačno, u subotu 24. juna 2017. godine, predsednik Abdel Fatah el Sisi iz Egipta je ratifikovao sporazum kojim se suverenost nad dva ostrva Crvenog mora, Tirana i Sanafira, prenosi Saudijskoj Arabiji .

Drevna istorija –Iotabe[uredi | uredi izvor]

Tiran je možda ostrvo koje je Prokopije nazvao Iotabe (na grčkom: Ιωταβη), koje je bilo važna putnička stanica za moreplovstvo u toj oblasti, ali su ostala ostrva u zalivu Akaba predložena kao alternativna identifikacija. Oko 473. godine Saracen po imenu Amorkesos je zauzeo ostrvo i prisvojio prihode, ali se Vizantijsko carstvo ponovo vratilo 25 godina kasnije, dajući njegovom stanovništvu autonomiju, podložnom plaćanju poreza na robu izvezenu u Indiju. Oko 534 godine, Vizantijanci su morali ponovo da ga ponovo povrate od grupe koju je Horicije iz Gaze nazvao neobičnim rasom, a za koje neki naučnici pretpostavljaju da su bili jevrejski stanovnici koji su odbili da plate porez.[14][15][16]


Najraniji i najnoviji datumi koji se pominju u odnosu na Iotabe su dati u vezi sa učešćem episkopa na ostrvu u crkvenim većima: Mavrikije u Halkedonskom saboru 451. godine (u čijim je aktima eparhija navedena kao deo rimske pokrajine Palaestina Tercija) i Anastasija u sinodu održanom u Jerusalimu 536. godine.[14][17]

U knjigama islamskih osvajanja ne spominje se Iotabe, ukazujući da je do tada ostrvo bilo nenaseljeno. [14]

Pošto to više nije naseljena episkopija, Iotape, u svojoj latinskoj formi pod nazivom Iotapa u Palaestini, danas na listi katoličke crke navedena kao titularno sedište.[18]

Referenca Prokopija o autonomnoj jevrejskoj zajednici na ostrvu Iotabe do 6. veka figurirala su u izraelskoj retorici tokom Suecke krize i tokom i neposredno nakon Šestodnevnog rata.[19]

Savremena istorij[uredi | uredi izvor]

"Egipat i Saudijska Arabija su razjasnili tvrdnje o suverenitetu na ostrvima 1954. godine, kada je Egipat obavestio Savet bezbednosti UN da su ova dva ostrva bila teritorija Egipta od razgraničenja granice između Egipta i Osmanskog carstva 1906. godine"[20]

Međutim, prema Ministarstvu spoljnih poslova Izraela, ostrva pre 1949. godine nisu pripadala Egiptu.[21]

Tokom Drugog svetskog rata, egipatske snage na ostrvu Tiran i Sinafir bile su deo egipatskih trupa koji štitile Sucki kanal, prema navodima predstavnika Egipta sa 659. sastanka Saveta bezbednosti UN 15. februara 1954. godine.[22] Na istom sastanku, predstavnik Egipta smrato je Tiran i Sinafir ostrvima koja predstavljaju sastavni deo teritorija Egipta, i koja su bili pod Egipatskom upravom od 1906. godine.[23]

U martu 1949. godine, izraelske snage su preuzele kontrolu nad područjem oko priobalnog sela Um el Rašraš, kasnije preimenovanog u Eilat, u sklopu operacije Uvda. Nenaseljena ostrva Tiran i Sanafir stekla su strateški značaj jer su kontrolisala sve isporuke do Eilata, jedinog izlaza Izraela na Crveno more. U maju 1948. godine Egipat je blokirao prolaz kroz Suecki kanal za izraelske brodove i brodove (izraelske ili na druge načine) koji su prevozili teret do i iz svih izraelskih luka. S obzirom na to da su sve arapske države blokirale sve kopnene puteve, sposobnost Izraela da trguje sa Istočnom Afrikom i Azijom, uglavnom se svela na uvoz nafte iz Persijskog zaliva, i bila je ozbiljno otežana.[21]

U decembru 1949. godine Egipat je počeo da podiže vojne instalacije na Tiranu, Sanafiru i sinajskoj obali nasuprot ostrva da bi kontrolisao moreuz.[24] Ubrzo nakon toga, egipatska vlada je zvanično odbila nameru da se umeša u mirnu plovidbu,[25] koja je 30. januara i 28. februara 1950. saopštila sporazum sa Saudijskom Arabijom Velikom Britanijom i SAD:[26]

Uzimajući u obzir određene velelote koje su se nedavno manifestovale od strane vlasti Izraela u ime ostrva Tiran i Sanafir u Crvenom moru na ulazu u zaliv Akabe, vlada Egipta delovala je u potpunoj saglasnosti sa vladom Saudijske Arabije i dala je naređenja da se efektivno okupiraju ova dva ostrva. Ova okupacija je sada postignuta činjenica.

U istoj saglasnosti, Egipat je potvrdio svoje pravo za ostrva, kao i moguće pravo za Kraljevinu Saudijsku Arabiju:[26]

Pri tome je Egipat želeo da jednostavno potvrdi svoje pravo (kao i sva moguća prava Kraljevine Saudijske Arabije) u vezi sa pomenutim ostrvima koja su prema geografskom položaju najmanje 3 marine kilometara od egipatske strane Sinaja i oko 4 km sa druge strane Saudijske Arabije, sve u cilju sprečavanja svakog pokušaja ili eventualnog kršenja njenih prava.

Saudijski mediji su objasnili 2016. godine, da je Saudijski kralj Abdel Aziz el Saud odobrio Egiptu dozvolu za odbranu ostrva kada se plašio mogućeg izraelskog proširenja, dok njegovo kraljevstvo nije imalo odgovarajuću pomorsku silu da ih zaštiti.[27]

Prema izveštajima egipatskog centra za informisanje i odlučivanje u vladi, Egipatski glavni delegat UN-a negirao je bilo kakve teritorijalne tvrdnje o ostrvima u maju 1967. godine, nakon što je egipatski predsednik Gamal Abd el Naser zatvorio Tiranski izlaz u izraelske luke (koje je Izrael proučio kao povod za pokretanje Šestodnevnog rata): "Egipat niakda nije zahtevao ostrva i tvrdi da je suverenitet dveju ostrva prebačen na nju (Saudijsku Arabiju). Umesto toga Egipat je samo pokušavao da preuzme odbranu ova dva ostrva."[28] Ubrzo nakon toga, Tiransko ostrvo su zauzele trupe izraelskih snaga odbrane tokom Šestodnevnog rata.[29] U januaru 1968. američka vlada je stajala iza neuspelog pokušaja da podstakne izraelsko povlačenje sa tog ostrva kao početni potez u većem mirovnom procesu.[30]

Tiran je ostao pod izraelskom kontrolom sve do povratka pod kontrolu Egipata 1982. godine tokom ispunjavanja mirovnog sporazuma iz 1979. godine koji su potpisali Egipat i Izrael. Ugovor uključuje garanciju slobodne plovidbe izraelskih brodova kroz Tiranski zaliv.[31]


Sporazum Egipta da vrati ostrva Tiran i Sanafir Saudijskoj Arabiji zahtevao je odobrenje Izraela da izmeni vojni aneks mirovnog sporazuma. Izrael je u pisanoj formi obavešten o transakcijskim sedmicama pre nego što je objavljen sporazum i dao je svoju pismenu saglasnost Egiptu i, posredno, Saudijskoj Arabiji. Saudijski ministar spoljnih poslova Adel el Džubeir javno je izjavio da će njegova zemlja poštovati uslove izraelsko-egipatskog mirovnog sporazuma u pogledu ostrva i nastavak razmeštanje Multinacionalnih snaga i posmatrača (MFO) na ostrvu. Izrael se takođe složio sa izgradnjom Saudijskog i Egipskog vodotoka između egipatskog i saudijskog glavnog grada koji bi prolazio kroz Tiran.[32][33]

Međutim, egipatski sud je doneo pravosnažnu presudu kojom je odbacio transfer ostrva u Saudijsku Arabiju nakon što je tim advokata pred sudom predstavio istorijske dokumente u znak podrške vlasništvu Egipta na ostrvima, istorijske i geografske.[34][35] Sud je potvrdio suverenitet Egipta nad ova dva ostrva i izjavio da vlada nije pružila dokaze da su ostrva pripadala Saudijskoj Arabiji.[11][36]

Egipatski Komitet za odbranu i nacionalnu bezbednost je 14. juna 2017. godine jednoglasno odobrio transfer ostrva Tiran i Sanafir u Saudijsku Arabiju, a taj plan je kasnije istog dana usvojio parlament Egipta. [12] U sredu 21. juna 2017. godine, glavni sud Egipta privremeno je zaustavio sve sudske presude o sporazumu o prenošenju dva ostrva Crvenog mora u Saudijsku Arabiju .[13] Na kraju, u subotu, 24. juna 2017. godine, predsednik Abdel Fattah el Sisi iz Egipta je ratifikovao sporazum kojim se prepušta suverenitet nad dva ostrva Crvenog mora, Tiran i Sanafir, Saudijskoj Arabiji.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Jazīrat Tīrān: Egypt”. Geographical Names. Pristupljeno 4. 3. 2011. 
  2. ^ „Jezîret Tīrān: Israel”. Geographical Names. Pristupljeno 4. 3. 2011. 
  3. ^ „Yotvat Island: Egypt”. Geographical Names. Pristupljeno 4. 3. 2011. 
  4. ^ Shindler, Colin (2013). A History of Modern Israel (1st izd.). Cambridge University Press. str. 122. ISBN 978-1-10702862-3. Pristupljeno 7. 8. 2014. )
  5. ^ „Egypt's Sisi ratifies deal ceding Red Sea islands to Saudi Arabia”. Reuters. 24. 6. 2017. 
  6. ^ Robert Priewasser, Tiran Island and Straits of Tiran. Unexplained Sovereignty over an Island in the Context of the Arab-Israeli Conflict (Saarbrücken: Akademikerverlag, 2013)
  7. ^ http://www.globalsecurity.org/military/facility/tiran-island.htm Observation Post 3-11, Tiran Island
  8. ^ a b „Egypt Declares Islands of Sanafir and Tiran as Saudi Arabian Territory”. 9. 4. 2016. Pristupljeno 21. 6. 2016. 
  9. ^ „مصر تقر بتبعية جزيرتي تيران وصنافير بالبحر الأحمر للسعودية - BBC Arabic”. 10. 4. 2016. Pristupljeno 21. 6. 2016. 
  10. ^ „Egypt islands' transfer to Saudi quashed”. BBC News. 21. 6. 2016. Pristupljeno 21. 6. 2016. 
  11. ^ a b Michaelson, Ruth (16 January 2017). "Egyptian court rejects plan to transfer Red Sea islands to Saudi Arabia". The Guardian. Retrieved 17 January 2017.
  12. ^ a b „Egypt's parliament approves Red Sea islands transfer to Saudi Arabia”. Reuters. 2017. Pristupljeno 16. 6. 2017. 
  13. ^ a b „Egypt's top court temporarily halts decisions on Red Sea islands”. Reuters. 21. 6. 2017. 
  14. ^ a b v Walter David Ward, From Provincia Arabia to Palaestina Tertia (ProQuest 2008[mrtva veza]. ISBN 978-1-109-05356-2). pp. 162–168
  15. ^ Irfan Shahîd, Byzantium and the Arabs in the Sixth Century, Volume 1 (Dumbarton Oaks 1995. ISBN 978-0-88402-214-5). pp. 184
  16. ^ Procopius, History of the Wars I.xix.4
  17. ^ Pius Bonifacius Gams, Series episcoporum Ecclesiae Catholicae, Leipzig (1931). pp. 454
  18. ^ Vaticano, Segreteria di Stato (2013). Annuario pontificio (2013). Libreria Editrice Vaticana. str. 911. ISBN 978-88-209-9070-1. 
  19. ^ Grief, Howard (2008). The Legal Foundation and Borders of Israel Under International Law. Mazo Publishers. str. 233—234. ISBN 9789657344521. 
  20. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 22. 08. 2016. g. Pristupljeno 15. 02. 2018. 
  21. ^ a b „FREEDOM OF NAVIGATION- INTRODUCTION”. Pristupljeno 21. 6. 2016. 
  22. ^ https://www.un.org/es/comun/docs/index.asp?symbol=S/PV.659&Lang=E Security council 659th meeting records pp. 10.
  23. ^ https://www.un.org/es/comun/docs/index.asp?symbol=S/PV.659&Lang=E Security council 659th meeting records pp. 25.
  24. ^ Carol, Steven (25. 8. 2015). Understanding the Volatile and Dangerous Middle East: A Comprehensive Analysis. iUniverse. ISBN 9781491766583. Pristupljeno 21. 6. 2016 — preko Google Books. 
  25. ^ „2 Aide-memoire from Egypt to the United States regarding Passage through the Straits of Tiran- 28 January 1950”. Pristupljeno 21. 6. 2016. 
  26. ^ a b Hakim, Ali A. (1. 1. 1979). The Middle Eastern States and the Law of the Sea. Manchester University Press. ISBN 9780719007118. Pristupljeno 21. 6. 2016 — preko Google Books. 
  27. ^ „Why Egyptians' anger at island handover is misplaced”. 21. 4. 2016. Pristupljeno 21. 6. 2016. 
  28. ^ „State Information Services Egyptian Cabinet: Tiran and Sanafir are two Saudi islands”. Pristupljeno 21. 6. 2016. 
  29. ^ „Sailing through the Straits: The Meaning for Israel of Restored Saudi Sovereignty over Tiran and Sanafir Islands - Begin-Sadat Center for Strategic Studies”. 17. 4. 2016. Pristupljeno 21. 6. 2016. 
  30. ^ „Foreign Relations of the United States, 1964–1968, Volume XX, Arab-Israeli Dispute, 1967–68 - Office of the Historian”. Pristupljeno 21. 6. 2016. 
  31. ^ „Israel-Egypt Peace Treaty”. Pristupljeno 21. 6. 2016. 
  32. ^ „Israel says it gave written consent to Saudi island transfer”. The Times of Israel. Pristupljeno 21. 6. 2016. 
  33. ^ Ravid, Barak; Khoury, Jack; Cohen, Gili (11. 4. 2016). „Egypt Informed Israel in Advance of Plan to Hand Over Red Sea Islands to Saudis”. The Associated Press. Pristupljeno 21. 6. 2016 — preko Haaretz. 
  34. ^ „Lawyers, MPs say Tiran and Sanafir are Egyptian”. مدى مصر (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 1. 2017. 
  35. ^ „Lawyers, MPs say Tiran and Sanafir are Egyptian”. مدى مصر (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 1. 2017. 
  36. ^ „An Egyptian court has blocked the controversial transfer of two Red Sea islands to Saudi Arabia”. The Independent (na jeziku: engleski). 17. 1. 2017. Pristupljeno 20. 1. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tiran na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тиран_(острво)&oldid=27399179”