Еилат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили личност из грчке митологије, погледајте чланак Елат (митологија).
Еилат
хеб. אילת
арап. ‏إيلات‎

Поглед на Еилат из хотела „Дан Панорама“
Поглед на Еилат из хотела „Дан Панорама“

Грб
Основни подаци
Држава Застава Израела Израел
Округ Јужни округ
Основан 1951.
Становништво
Становништво (2007) 46.900 (процена)
Положај
Координате 29°33′N 34°57′E / 29.55, 34.95
Површина 84,789 km²
Еилат на мапи Израела
{{{alt}}}
Еилат
Еилат на мапи Израела
Остали подаци


Координате: 29° 33′ 00" СГШ, 34° 57′ 00" ИГД
Еилат (хеб. אילת, арап. ‏إيلات‎) је град у Израелу у Јужном округу. Према процени из 2007. у граду је живело 46.900 становника.

Уз оближњи египатски град Табу и јорданску (раније саудијску) луку Акаба, Еилат се налази на северном крају Елиатског залива, који је источни рукавац Црвеног мора (западни води у Суецки канал). Еилат је добио име по старозаветном Елату, који одговара данашњој оближњој Акаби.

Садржај

Географија [уреди]

Време у Еилату је веома вруће и суво због близине Негева, Синаја, арапске и пустиње Сахара. Температуре лети често прелазе 35°C, а зими - 25°C, што је врло вруће чак и за релативно топле израелске прилике (мада се врућина много мање осећа но нпр. у Тел Авиву због ниске влажености ваздуха). Ипак, релативно хладне (22°C - 25°C) и чисте воде Црвеног мора које су станиште великог броја тропских морских врста, и егзотична лепота околних предела чине град омиљеном туристичком дестинацијом, најпопуларнијом у Израелу. Град је омиљено стециште рекреативних ронилаца и посматрача птица.

Становништво [уреди]

Према процени, у граду је 2007. живело 46.900 становника.

Кретање броја становника
1983. 1995.
18.914 31.653[1]

Привреда [уреди]

Еилат је такође и лука од стратешког и економског значаја. Након Арапско-израелског рата 1948. и кршења међународног закона, Египат је забранио пролаз кроз Суецки канал за пловила са израелском заставом, и за пловила која не плове под израелском заставом, али носе товар у израелске луке. Ово је Еилат учинило кључном луком за Израел за приступ тржиштима источне Африке и југоисточне Азије и увоз нафте. Без Еилата, израелски бродови би морали да плове кроз Средоземно море и око Рта добре наде да би дошли до Југоисточне Азије.

Еилат је постао зона слободне трговине 1985. Град има домаћи аеродром (ознака: ETH), који се налази у центру града, одмах иза прве линије хотела. Међународни летови иду преко Овда међународног аеродрома(ознака: VDA), око 50 km североисточно од града.

У Елиату се налазе различите атракције, попут подводне опсерваторије коралног света, коралног резервата и Делфинског гребена. У Еилату живи велики број странаца.


Референце [уреди]

  1. ^ Израелски централни биро за статистику: Пописи становништва 1983. и 1995., Приступљено 5. 5. 2013.

Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Еилат