Јордан

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

За остале употребе, погледајте Јордан (вишезначна одредница).

Хашемитска Краљевина Јордан
المملكة الأردنّيّة الهاشميّة
(Al Mamlakah al Urduniyah al Hashimiyah)

Застава Грб
крилатица: الله، الوطن، الملك (Allah (God), Alwatan (Homeland), Almalik (The King)
Химна A'Ssalam al-malaki al-Urduni
Главни град	Аман
Службени језик	арапски
Краљ:	Абдулах II
Премијер:	Абдулах Енсур
Независност:	Од Друштва народа 25. маја 1946.
Површина
- Укупно	92.342 km² (110)
- Вода (%)	~0,01
Становништво
- 2005.	5.350.000 (104)
- Густина	62/km²
Валута	Јордански динар (100 пиастер)
Временска зона	UTC +2 до +3
Интернет домен	.jo
Позивни број	+962

Хашемитска Краљевина Јордан, уобичајено Јордан (арап. أردنّ, транслитерисано ʼUrdunn), је арапска држава на Блиском истоку. Граничи се са Сиријом на северу, Ираком на североистоку, Саудијском Арабијом на истоку и југу, и Израелом/Палестинском Управом на западу. Са Израелом/Палестинском Управом дели обале Мртвог мора, а обале залива Акаба са Израелом/Палестинском Управом, Саудијском Арабијом и Египтом.

Петра

Политика

За више информација погледајте чланак Политика Јордана

Јордан је уставна монархија базирана на уставу проглашеном 8. јануара, 1952. Извршна власт је додељена краљу и његовом савету министара. Краљ потписује и извршава све законе. Његово право на вето могу да премосте две трећине гласова у оба дома народне скупштине. Он поставља и може да разрешује све судије декретом, одобрава измене устава, проглашава рат, и командује оружаним снагама. Одлуке кабинета, судске пресуде и новчанице се издају у његово име. Савет министара предводи премијер, а поставља их краљ, који може да разреши чланове кабинета на захтев премијера. Кабинет је одговоран Комори представника Јордана у вези са питањима опште политике, и може бити приморан на оставку двотрећинским изгласавањем „неповерења“ од стране овог тела.

Законодавна власт почива на дводомној народној скупштини. 120 посланика представничког дома се бира на општим изборима за четворогодишњи мандат, а краљ може да их распусти. Девет места је резервисано за хришћане, дванаест за жене, и три за Черкезе и Чечене. Чланове сената (њих 60) поставља краљ на осмогодишње мандате.

Устав предвиђа три категорије судова - цивилне, религиозне и посебне. Административно, Јордан је подељен у 12 гувернерата. Сваким од њих управља гувернер кога поставља краљ. Они су једина власт за сва подручја власти и развојне пројекте у својим областима.

Краљ Хусеин је владао Јорданом од 1953. до 1999, преживевши више изазова својој владавини. Окончао је ванредно стање 1991, и легализовао политичке странке 1992. 1989. и 1993, Јордан је одржао парламентарне изборе. Због контроверзних промена изборног закона, исламистичке партије су бојкотовале изборе 1997. године.

Краљ Абдулах II је наследио оца након његове смрти у фебруару 1999. Абдулах је брзо почео да ради на реафирмисању мировног споразума са Израелом, и на односима са Сједињеним Државама. Током своје прве године на власти, Абдулах је вратио фокус владине пажње на економске реформе.

Услед разних фактора, као што су структурне економске тешкоће, и отвореније политичко окружење, дошло је до појаве спектра политичких партија. Крећући се ка већој независности, скупштина Јордана је истраживала оптужбе за корупцију против неколико личности из режима, и постала је главни форум у коме се изражавају различита политичка мишљеса, укључујући исламистичка. Иако краљ Абдулах представља главну власт у Јордану, и скупштина игра важну улогу.

Географија

За више информација погледајте чланак Географија Јордана

Мапа Јордана

Јордан је блискоисточна земља. Граничи се са Сиријом на северу, Ираком на североистоку, Саудијском Арабијом на истоку и Израелом и Западном Обалом на западу. Укупна дужина граница је 1619 km. Јордан излази и на залив Акабу и Мртво море. Дужина обале износи 26 km.

Јордан се састоји углавном од сувог пустињског платоа на истоку, са вишим областиа на западу. Долина Велике пукотине реке Јордан одваја Јордан од Израела. Највиша тачка у земљи је Џабал Рам (1734 м), а најнижа је Мртво море (-408 м). Јордан се сматра делом "колевке човечанства".

Међу значајнијим градовима су престоница, Аман на северозападу, Ирбид и Аз Зарка на северу.

Клима у Јордану је сува и врућа, јер је земља углавном пустињска. Међутим, западни део земље прима веће количине падавина током кишне сезоне од новембра до априла. Просечна темпертура у Аману је 7,2 °C у јануару и 25,4 °C у јулу. Просечна годишња количина падавина је 465 мм.

Гувернати

За више информација погледајте чланак Гувернати Јордана

Административно, Јордан је подељен у 12 гуверната, којима управљају гувернери које поставља краљ. Они су једина власт за сва подручја власти и развојне пројекте у својим областима.

Вади Рум, јужни Јордан

• Аџлун (Ajlun)
• Ал-Асима (Amman)
• Ал-Акаба (Aqaba)
• Ал-Балка (Balqa)
• Ирбид (Irbid)
• Џераш (Jerash)
• Ал-Карак (Kerak)
• Маан (Ma'an)
• Мадаба (Madaba)
• Ал-Мафрак (Mafraq)
• Ат-Тафила (Tafileh)
• Ал-Зарка (Zarqa)

Градови у Јордану

За више информација погледајте чланак Градови у Јордану

• Петра

Спољашње везе

• Краљ Јордана
• Влада Јордана
• Званична туристичка презентација Јордана
• Национална новинска агенција Јордана