Саудијска Арабија
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Координате: 16°-32° СГ Ш, 35°-56° ИГД
| Химна Химна Саудијске Арабије |
|
| Главни град | Ријад |
| Службени језик | Арапски |
| Облик државе | Апсолутистичка монархија |
| - Краљ | Абдулах ибн Абдулазиз ал-Сауд |
| - Престолонаследник | Султан ибн Абдул Азиз ал-Сауд |
| Независност: | 23. септембар 1932. |
| Површина | |
| - Укупно | 2.149.690 km² (13) |
| Становништво | |
| - 2009. | 28,686,633 (41) |
| - Густина | 12/km² |
| Валута | Саудијски ријал |
| Временска зона | UTC +3 |
| Интернет домен | .sa |
| Позивни број | +966 |
Краљевина Саудијска Арабија је највећа држава на Арабијском полуострву. Граничи се са Јорданом на северу, Ираком на северу и североистоку, са Кувајтом, Катаром, Бахреином и Уједињеним Арапским Емиратима на истоку, Оманом на југоистоку и Јеменом на југу, и Персијским заливом на североистоку и Црвеним морем на западу.
Садржај |
Историја [уреди]
| За више информација погледајте чланак Историја Саудијске Арабије |
У стара времена домаћи и страни владари борили су се за превласт над овом облашћу. Године 1517. Османско царство успоставило је власт над већим делом полуострва. У 18. и 19. веку, исламски реформистички покрет Вахибата удружио се са династијом Сауд и преузео контролу над већим делом централне Арабије. Упркос неуспесима у каснијем периоду и враћању на старо, успели су да поврате већи део територије до 1904. године.
Саудијска Арабија била је под Британским протекторатом од 1915. до 1927, после чега је призната суверена Краљевина Хиџаза и Неџда. Два краљевства уједињена су у краљевину Саудијску Арабију 1932. године.
Од Другог светског рата па наовамо, владари ове династије подржавају Палестинце и одржавају блиске везе са Сједињеним Америчким Државама. Године 2000. Саудијска Арабија и Јемен решили су дуготрајан спор око границе.
Почетак искориштавања нафте након Другог светског рата преобразио је некад заосталу номадску земљу, омогућивши изградњу инфраструктуре и државу благостања по европском моделу. На међународном плану Саудијска Арабија балансира између добрих односа са државама Запада и оданости заједничким арапским циљевима. Саудијско друштво још увек је у великој мери конзервативно и значајан утицај имају исламске верске вође.
Географија [уреди]
| За више информација погледајте чланак Географија Саудијске Арабије |
Земља се налази на висоравни, са планинама које се уздижу високо из уског појаса у Црвено море. Више од девет десетина територије заузима пустиња, укључујући највећу непрекидну површину под песком на Земљи, Руб ал Кали.
Највећи део земље заузима пустиња. На западу, уз Црвено море, уздижу се планински ланци Хиџаз и Асир са највишим врхом Савдом (3.133 m). Са источне стране планина терен се полако спушта до западног приобаља уз Персијски залив и граница са УАЕ и Оманом. Већина територија слабо је насељена, а становништво је концентрисано у градовима на западној обали и њеном залеђу (Џеда, Мека, Медина), главном граду Ријаду у средишту земље, као и на источном приобаљу гдје је лоцирана већина нафтних извора (Дамам, Хуфуф, Дахран).
Привреда [уреди]
| За више информација погледајте чланак Привреда Саудијске Арабије |
Највећи произвођач нафте међу земљама чланицама ОПЕК-а и трећи произвођач нафте у свету. Резерве Саудијске Арабије чине једну четвртину укупних светских залиха нафте.
Осим нафте, производи се земни гас, гипс, урма, пшеница и десалинизована вода.
Административна подела [уреди]
| За више информација погледајте чланак Административна подела Саудијске Арабије |
Саудијска Арабија је подељена на 13 провинција.
- Ал Баха
- Ал Худуд аш Шамалија
- Ел Џаф
- Ел Медина
- Ел Газим
- Ер Ријад
- Аш Шаркија
- Асир
- Хаил
- Џизан
- Мека
- Наџран
- Табук
Становништво [уреди]
| За више информација погледајте чланак Демографија Саудијске Арабије |
Ислам је религија скоро целокупног домаћег становништва и једини има службено признање. Саудијска Арабија је колевка ове вере и у земљи се налазе два најважнија исламска светишта, Мека и Медина. Арапски односно његов локални дијалект је језик већине становништва. Велик број становника (око 6 мил.) су страни држављани на раду у индустрији нафте и у другим секторима привреде.
Највећи градови [уреди]
Ријад Џеда |
Поредак | Град | Емират | Популација | Мека Медина |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Ријад | Ер Ријад | 4.087.152 | ||
| 2 | Џеда | Мека | 2.801.481 | ||
| 3 | Мека | Мека | 1.294.168 | ||
| 4 | Медина | Медина | 918.889 | ||
| 5 | Дамам | Аш Шаркија | 744.321 | ||
| 6 | Таиф | Мека | 521.273 | ||
| 7 | Табук | Табук | 441.351 | ||
| 8 | Бурајда | Ел Газим | 378.422 | ||
| 9 | Хамис Мушаит | Аш Шаркија | 372.695 | ||
| 10 | Хуфуф | Асир | 287.841 | ||
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
|||||||||||
|
|||||||||||||||||