Toresov moreuz

Koordinate: 9° 50′ 00″ J; 142° 30′ 00″ I / 9.833333° J; 142.5° I / -9.833333; 142.5
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Toresov moreuz
Toresov moreuz i ostrva
Koordinate9° 50′ 00″ J; 142° 30′ 00″ I / 9.833333° J; 142.5° I / -9.833333; 142.5
9° 50′ 00″ J; 142° 30′ 00″ I / 9.833333° J; 142.5° I / -9.833333; 142.5
Zemlje basenaAustralija
Papua Nova Gvineja
Toresov moreuz na karti Australije
Toresov moreuz
Toresov moreuz
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Toresov moreuz (engl. Torres Strait), poznat i kao Toresov prolaz, moreuz je koji razdvaja južne obale Papua Nove Gvineje od rta Kejp Jork na sveru australijske države Kvinslend. Širina moreuza je oko 150 kilometara. Smešten je na 10° južne geografske širine i između 140° i 145° istočne geografske dužine. Zahvata površinu od oko 62.231 km² i dubine je do 20 metara. Moreuz povezuje Koralno more i Tihi okean na istoku sa Arafurskim morem i Indijskim okeanom na zapadu. U Toresovom moreuzu se nalazi više ostrva i hridi, a najveća ostrva su Princ od Velsa i Tersdi (na kojem se nalazi luka Port Kenedi). Toresov moreuz je 1606. otkrio španski pomorac Luis Tores po kome je i dobio ime.

Praistorija[uredi | uredi izvor]

Ostrva Toresovog moreuza su bila naseljena ljudima najmanje 2.500 godina, a verovatno i mnogo duže.[1] Različite zajednice stanovnika ostrva Toresovog moreuza imaju jedinstvenu kulturu i dugogodišnju istoriju sa ostrvima i obližnjim obalama. Njihova pomorska trgovina i interakcije sa Papuancima na severu i zajednicama australijskih Aboridžina održali su stabilnu kulturnu difuziju između tri društvene grupe, koja datira hiljadama godina unazad.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvu zabeleženu evropsku plovidbu moreuzom izvršio je Luis Vaz de Tores, pilot koji je bio drugi po komandi u španskoj ekspediciji koju je predvodio navigator Pedro Fernandes de Keiros koji je 1605. plovio iz Perua u južni Pacifik. Nakon što se Keirosov brod vratio u Meksiko, Tores je nastavio planirano putovanje do Manile preko Molučkih ostrva. Plovio je duž južne obale Nove Gvineje i otkrio moreuz koji i danas nosi njegovo ime. Ovo otkriće zabeleženo na španskim mapama Pacifika kasnije će omogućiti ekspediciju Džejmsa Kuka u Australiju. Nije poznato da li su Tores i njegova posada videli australijsko kopno koje je samo četiri meseca ranije posetio Vilem Janszon ploveći na brodu Dujfken, a da nisu bili svesni moreuza koji je sada poznat kao Toresov moreuz. Ne postoje posebni zapisi o tome da je Tores video obalu većeg kopna na svom jugu,[2] a rane španske karte tačno prikazuju obalu Nove Gvineje, ali izostavljaju Australiju.

Godine 1770, poručnik Džejms Kuk je zaobišao Kejp Jork, skrenuo na jugozapad i iskrcao se na ostrvo Pozešon. Sa vrha brda dao je znak brodu da vidi plovni prolaz kroz opasni moreuz. Kasnije u Bataviji, gde je saznao da su mu Francuzi prethodili preko Pacifika, Kuk je ponovo opisao ovu vežbu signalizacije kao ceremoniju posedovanja,[3] rekavši da je preuzeo istočnu obalu Australije za britansku krunu.[4]

Godine 1823, kapetan Džon Lihou, kapetan trgovačkog broda Zenobija od Kalkute od 550 tona, bio je na prolazu iz Manile u Južnu Ameriku i odabrao rutu kroz Toresov moreuz. Ovo je postao prvi zabeleženi prolazak broda koji plovi kroz Toresov moreuz sa zapada na istok. Prema Sidnejskoj gazeti iz aprila 1823: „Ovaj esej o nautičkoj veštini nastao je nakon gubitka četiri sidra i kormila“. To je takođe bila prva prilika da je brod plovio kroz Koralno more od Toresovog moreuza, od jugoistoka do juga Nove Kaledonije. Lihou je 27. februara video ser Džejms Saumarezov plićak (sadašnji grebeni Saumarez) i nazvao sistem grebena po viceadmiralu Džejmsu Saumarezu. Na ovom istom putovanju, Lihou je otkrio greben Lihou i Kejs i Port Lihou (prvobitno nazvan Port Jarboro, na južnoj obali ostrva Princa od Velsa).[a]

Londonsko misionarsko društvo pristiglo je na Erub (ostrvo Darnli) 1871. Iako se neka od ostrva Toresovog moreuza nalaze neposredno uz obalu Nove Gvineje, ona su 1879. godine pripojena Koloniji Kvinslend, tada britanskoj koloniji. Postojala je važna industrija bisera od 1860-ih do otprilike 1970. Nakon toga je propala usled konkurencije industrije plastike. Lov na bisere je bio odgovoran za dolazak iskusnih ronilaca iz mnogih zemalja, posebno iz Japana.[5]

Godine 1978, sporazumom između Australije i Papue Nove Gvineje utvrđena je pomorska granica u Toresovom moreuzu.[6]

Osamdesetih godina prošlog veka, ljudi sa ostrva Toresovog moreuza želeli su da stvore ime za ostrva koja su povezana sa njihovom kulturom. Prvobitno je predloženo ime „Magani Malu Kes“ za region, ali je kasnije usvojen akronim „Zenad Kes“, za označavanje Toresovog moreuza.[7] Akronim „ZENADTH KES“ je prvo izveden od Zey (jug), Naygay (sever), Dagam (mesto/strana), Thawathaw (obala) i KES (prolaz/kanal/plovni put).[8] Međutim, ovo je izmenjeno i sada se piše Zenadh Kes.[9]

Zbog blizine kopna Papue Nove Gvineje, severna ostrva Toresovog moreuza doživljavaju povremene dolaske tražilaca azila sa druge strane moreuza. Ukupno deset tražilaca azila iz Papue Nove Gvineje otkriveno je godišnje u 2012. i 2013. godini.[10]

Godine 2016, Australijskoj federalnoj policiji su stanovnici ostrva Princa od Velsa dojavili da ljudi iz Sidneja pokušavaju da kupe čamac da stignu do Papue Nove Gvineje kako bi napustili Australiju bez pasoša.[11]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Tesnac povezuje Koralno more na istoku sa Arafurskim morem i Karpentarijskim zalivom na zapadu. Iako je to važan međunarodni morski put, veoma je plitak (dubina vode od 7—15 m, 23—49 ft),[12] i lavirint grebena i ostrva može da ga učini opasnim za plovidbu. Na jugu, moreuz Endevor se nalazi između ostrva Princa od Velsa (Muralug) i kopna. Brodovi ulaze u Toresov moreuz preko Adolfovog kanala, koji se spaja sa lagunom Velikog koralnog grebena na jugoistoku. Jake plimne struje javljaju se u uskim kanalima između ostrva i grebena, a velike podmorske peščane dine migriraju preko morskog dna.[13] Oko 580 koralnih grebena, uključujući grebene Vorior i Istern Pač, pokrivaju ukupnu površinu od 2.400 km2 (930 sq mi) u regionu, a ovo područje takođe ima neke od najprostranijih korita morske trave na svetu.[14]

Ekološka pitanja sa kojima se region suočava uključuju rizik od rudarskog otpada iz reke Flaj u južnoj Papui Novoj Gvineji, štetne efekte globalnih klimatskih promena i održivo upravljanje prirodnim resursima.[15]

Ljudi, kultura i jezici[uredi | uredi izvor]

Autohtoni stanovnici ostrva su stanovnici ostrva Toresovog zaliva, jedna od dve etnički različite grupe autohtonih australijskih naroda. Stanovnici ostrva Toresovog moreuza se razlikuju i od Papuanaca u susednoj Novoj Gvineji i od aboridžinskih australijskih naroda sa obližnjeg australijskog kopna, ali su srodni sa oba.[16]

Ljudi iz Toresovog moreuza imaju jedinstvenu autohtonu kulturu koja je privukla interesovanje niza antropoloških, istorijskih, arheoloških i folklorističkih istraživača. Ovo uključuje ekspediciju sa Univerziteta Kembridž koju je vodio rani etnograf Alfred Hadon 1898. godine i savremeniji regionalni rad australijskog antropologa Džeremija Beketa. Prikazi lokalnih domorodačkih narativnih tradicija mogu se naći u delima Noni Šarpa i Margaret Lori. Lori je razvila jake odnose sa ljudima iz Toresovog moreuza od 1950-ih do 1970-ih, a mnogi su joj prilazili da snimi i zapiše njihove lične priče i porodične istorije. To je rezultiralo njenim istraživanjem kulturne istorije Toresovog moreuza i prikupljanjem transkripata, audio zapisa, fotografija, slajdova, umetničkih dela i usmenih priča. Zajedno su činili osnovu publikacije Mitovi i legende o Toresovom moreuzu (1970) i Priče iz Toresovog moreuza (1972). Njena kolekcija se sada čuva u Državnoj biblioteci Kvinslenda, a 2008. dodata je Uneskovom australijskom registru memorija sveta.[17]

Na ostrvima Toresovog moreuza govore se dva autohtona jezika: Kala Lagav Ja (takođe poznat po varijantnim imenima i pisanju), i Merijam Mir (Merijam), kao i Brokan [Broken], inače zvani kreolski Toresovog moreuza. Kala Lagav Ja je tradicionalni jezik zapadnih i centralnih ostrva Toresovog moreuza. Jezički region Kala Lagav Ja obuhvata područja unutar granica lokalne uprave saveta Tores Šajer.[18] Mabujag se smatra dijalektom Kala Lagav Ja, jednog od jezika Toresovog moreuza. Mabujag je tradicionalni jezik ostrva Mabujag, centralnog zapadnog ostrva Toresovog moreuza. Regija jezika Mabujag obuhvata ostrvsku oblast Mabujag unutar granica lokalne uprave saveta Tores Šajer i Saveta ostrva Mabujag.[19]

U australijskom popisu iz 2016. godine, populacija ostrva je zabeležena da je 4.514 na ostrvima, ali mnogo više stanovnika Toresovog moreuza živi izvan Toresovog moreuza u Australiji.[20]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lihouov brod se razlikuje od HMS Zenobije (1807) od 385 tona, izgrađen u Kings Linu 1807.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Burton, John. „History of Torres Strait to 1879 – a regional view”. Torres Strait Regional Authority. Arhivirano iz originala 2009-05-15. g. Pristupljeno 2008-04-13. 
  2. ^ Hilder, Brett (1980). The voyage of Torres: the discovery of the southern coastline of New Guinea and Torres Strait by Captain Luis Baez de Torres in 1606 (PDF). St. Lucia, Queensland: University of Queensland Press. ISBN 070221275X. OCLC 911315041. Pristupljeno 2021-01-31. 
  3. ^ Beaglehole, J.C. (1955). The journasls of Captain James Cook, Vol. I. Cambridge: Hakluyt Society. str. 387—388. ISBN 0851157440. 
  4. ^ Cameron-Ash, M. (2018). Lying for the Admiralty: Captain Cook's Endeavour Voyage. Sydney: Rosenberg. str. 180—189, 190—197. ISBN 9780648043966. 
  5. ^ Ganter, Regina (1994). The Pearl-Shellers of Torres Strait: Resource Use, Development and Decline, 1860s–1960s. Melbourne University Press. ISBN 0-522-84547-9. 
  6. ^ for a detailed map see „Australia's Maritime Zones in the Torres Strait” (PDF). Australian Government – Geoscience Australia. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 10. 2014. g. Pristupljeno 2008-04-13. ,
    for the agreement see „Treaty between Australia and the Independent State of Papua New Guinea concerning sovereignty and maritime boundaries in the area between the two countries, including the area known as Torres Strait, and related matters, 18 December 1978” (PDF). United Nations. Pristupljeno 2008-04-13. 
  7. ^ „Mapping the Torres Strait: from TI to Magani Malu and Zenadh Kes”. Queensland Historical Atlas. Pristupljeno 6. 12. 2021. 
  8. ^ „Zenadth Kes” (PDF). Torres Strait Islands RC. Queensland Government. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 03. 2023. g. Pristupljeno 16. 02. 2023. 
  9. ^ „Zenadh Kes Mai”. Canopy. 12. 8. 2020. Pristupljeno 6. 12. 2021. 
  10. ^ Wordsworth, Matt (13. 8. 2013). „Torres Strait looms as a new route for asylum seekers escaping PNG”. ABC News. Australian Broadcasting Corporation. Pristupljeno 9. 5. 2015. 
  11. ^ „AFP probes men seeking boat in Torres Strait”. 15. 6. 2016 — preko Brisbane Times. 
  12. ^ Harris, P. T. (1988). „Sediments, bedforms and bedload transport pathways on the continental shelf adjacent to Torres Strait, Australia—Papua New Guinea”. Continental Shelf Research. 8 (8): 979—1003. Bibcode:1988CSR.....8..979H. doi:10.1016/0278-4343(88)90058-1. 
  13. ^ Hemer, M. A.; Harris, P. T.; Coleman, R.; Hunter, J. (2004). „Sediment mobility due to currents and waves in the Torres Strait–Gulf of Papua region”. Continental Shelf Research. 24 (19): 2297—2316. Bibcode:2004CSR....24.2297H. doi:10.1016/j.csr.2004.07.011. 
  14. ^ Coles, R.G., McKenzie, L.J. and Campbell, S.J. (2003). "The seagrasses of eastern Australia" In: Green EP; Short FT; and Spalding MD. (eds) The World Atlas of Seagrasses
  15. ^ Harris, P. T.; Butler, A. J.; Coles, R. G. (2008). „Marine resources, biophysical processes, and environmental management of a tropical shelf seaway: Torres Strait, Australia–Introduction to the special issue”. Continental Shelf Research. 28 (16): 2113—2116. Bibcode:2008CSR....28.2113H. doi:10.1016/j.csr.2008.03.032. 
  16. ^ David, B.; McNiven, I.; Manas, L.; Manas, J.; Savage, S.; Crouch, J.; Neliman, G.; Brady, L. (2004). „Goba of Mua: archaeology working with oral tradition”. Antiquity. 78 (299): 158—172. S2CID 162548326. doi:10.1017/S0003598X00093005. 
  17. ^ This Wikipedia article incorporates CC-BY-4.0 licensed text from: „Margaret Lawrie Collection of Torres Strait Islands 1964-1998: treasure collection of the John Oxley Library”. John Oxley Library Blog. State Library of Queensland. 21. 5. 2021. Pristupljeno 24. 2. 2021. 
  18. ^ This Wikipedia article incorporates CC-BY-4.0 licensed text from: „Queensland Aboriginal and Torres Strait Islander languages map”. State Library of Queensland. State Library of Queensland. Pristupljeno 30. 1. 2020. 
  19. ^ „Mabuiag”. State Library of Queensland. Pristupljeno 30. 1. 2020. 
  20. ^ „2016 Census QuickStats: Torres Strait Island (R)”. Australian Bureau of Statistics. Arhivirano iz originala 06. 12. 2021. g. Pristupljeno 6. 12. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Toresov moreuz na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Торесов_мореуз&oldid=27557547”