Uprava grada Beograda

Uprava grada Beograda je bila upravno-bezbednosna institucija u Beogradu u periodu 1839-1944. Najveći deo tog vremena bila je smeštena u „Glavnjači“ koja se nalazila na mestu današnje zgrade Hemijskog fakulteta na Studentskom trgu u Beogradu.

Beogradom su upravljala dva organa vlasti, Uprava grada Beograda kao nosilac policijske i upravne državne vlasti i Opština grada Beograda kao nosilac samoupravne vlasti. Posle 1944. Uprava grada Beograda nije nastavila sa radom jer je uspostavljena drugačija organizacija upravljanja u Beogradu.

Kraljevina Jugoslavija[uredi | uredi izvor]

Podelom Kraljevine Jugoslavije na banovine 1929. godine, formirana je zasebna administrativno-teritorijalna jedinica pod nazivom „Uprava grada Beograda“, koja je obuhavatala grad Beograd sa bližom okolinom, uključujući Zemun i Pančevo. Ova teritorija je bila u potpunosti okružena Dunavskom banovinom, koja je imala upravno sedište u Novom Sadu. U vreme Drugog svetskog rata, 1941. godine, Uprava grada Beograda je nastavila da postoji kao administrativno-teritorijalna jedinica Nedićeve Srbije, sve dok krajem 1941. nije uspostavljena nova teritorijalna podela Srbije na okruge, kada i Uprava grada Beograda prestaje da postoji u administrativno-teritorijalnom smislu.

Upravnici[uredi | uredi izvor]

Upravnici grada Beograda su bili:^[1]

Jovan German (v. Germani (porodica)) 13.7.1839 — 22.11.1839.
Ilija Čarapić 22.11.1839 — 27.5.1840.
Miloš Bogićević 27.5.1840 — 24.9.1840.
Mladen M. Žujović 24.9.1840 — 6.8.1842. i ponovo 1858.
Mihailo Ljotić 29.8 — 22.9.1842.
Stefan Stefanović Tenka 22.9 — 6.11.1842.
Radovan Damjanović 6.11.1842 — 20.12.1844.
Jovan Vučković 20.12.1844 — 22.7.1848.
Gavrilo Jeremić 22.7.1848 — 27.9.1852.
Konstantin Magazinović 27.9.1852 — 15.11.1855.
Milivoje Petrović Blaznavac 15.11.1855 — 18.10.1856.
Nikola Hristić 18.10.1856 — 30.11.1858. i 27.9.1859 — 7.10.1860.
Jovan Belimarković 30.11.1858 — 11.2.1859.
Jovan Dimitrijević Mitričević 11.2 — 27.9.1859.
Dragutin Žabarac 27.10.1860 — 19.1.1861.
Mihailo Barlovac 19.1.1861 — 18.7.1868.
Jakov Tucaković 1.8.1868 — 4.4.1873. i 1.6.1876 — 1.6.1878.
Živojin Blaznavac 4.4.1873 — 13.2.1874. i 25.2.1879 — 17.3.1887.
Dimitrije Joksić 13.2.1874 — 22.10.1875. i 22.10.1875 — 1.6.1876. (zastupnik)
Jovan Avakumović 22.10.1875 — 1.6.1876.
Janko Terzić 1877 — 4.2.1878.
Jakov Brzaković 4.2.1878 — 1.6.1878.
Pantelija Lunjevica (v. Lunjevice) 1.6.1878 — 25.2.1879.
Živko Anđelić 17.3.1887 — 6.1.1888.
Gliša Đorđević 6.1.1888 — 16.9.1889.
Vladimir Milenković 1889. i 1892.
Velimir Todorović (v. Todorovići (porodica)) 16.9.1889 — 13.1.1890.
Svetozar Arsenović 13.1.1890 — 11.5.1891.
Mihailo P. Jovanović 27.5.1891 — 1.8.1892.
Pavle Denić (v. Baba-Dudići) 1.8.1892 — 2.4.1893.
Stojan Protić 2 — 7.4.1893.
Đorđe Nestorović 7.4.1893 — 12.1.1894.
Miloš Mihailović 12.1.1894 — 24.5.1894.
Živko Kasidolac 24.5.1894 — 29.10.1894.
Aleksa Stevanović 29.10.1894 — 1.8.1895.
Nikola Stevanović 1.8.1895 — 20.4.1896.
Rista Bademlić 20.4.1896 — 14.7.1900.
Božidar Maršićanin 13.7.1900 — 29.5.1903.
Bogdan Damjanović 29.5.1903 — 24.6.1903.
Dušan Vujić 24.6.1903 — 25.10.1903.
Mihailo Cerović 25.10.1903 — 20.1.1905. i 16.3.1906 — 19.7.1907.
Mihailo A. Rašković 20.1.1905 — 14.8.1905.
Dragić Pavlović^[2] 14.8.1905 — 21.1.1906.
Branimir Rajić 21.1.1906 — 15.3.1906.
Dragutin Milićević 19.9.1907 — 22.4.1908.
Obrad Blagojević 22.4.1908 — 27.9.1908.
Dušan Đ. Alimpić 22.9.1908 — 10.5.1910.
Gojko Pavlović 10.5.1910 — 4.9.1912.
Manojlo Lazarević 4.8.1912 — 9.9.1918. i 24.9.1919 — 27.12.1934.
Kosta Tucaković 9.9.1918 — 24.9.1919.
Dušan Filipović 27.12.1934 — 13.10.1935.
Milan Aćimović 13.10.1935 — 21.12.1938.
Živojin Simonović 9.2.1939 — 20.4.1939.
Dragoslav M. Lazić 1.3.1939 — 1.4.1940.
Dragomir Drinčić 28.3.1940 — 27.3.1941.
Milutin Stefanović 27.3.1941 — 1.4.1941.
Dušan Ribar 1 — 12.4.1941.
Dragomir-Dragi Jovanović 7.5.1941 — 5.10.1944.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Branislav Božović: Uprava i upravnici grada Beograda 1839-1944, Prosveta, Beograd, 2011. godine, 414 strana. ISBN 978-86-07-01910-6. COBISS.SR 176630540
^ "Politika", 15. jul 1937

Literatura[uredi | uredi izvor]

Dimić, Ljubodrag (2001). Istorija srpske državnosti. 3. Novi Sad: Ogranak SANU.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]