SOKO (fabrika)
SOKO je fabrika aviona smeštena pored aerodroma u Mostaru u Bosni i Hercegovini. Namenski i organizacijski je pripadala Vojnoj industriji SFRJ. Nastala je preseljenjem fabrike aviona Ikarus, iz Zemuna, u periodu Informbiroa.
Na čelu fabrici aviona Soko Mostar, bio je direktor pukovnik JNA Dipl inženjer Ivan Sert, koji je dao poseban pečat razvoju fabrike, a kasnije su nastavili Dipl inženjer Miljenko Pješčić i Dipl inženjer Tomislav mr Mirić. Serijski je proizvodila više tipova aviona, koje je projektovao Vazduhoplovnotehnički institut u Žarkovu. Prototipski razvoj, tih aviona, se realizovao u njihovoj neposrednoj saradnji. Helikoptere je proizvodila po licencnoj dokumentaciji.
Svoj najveći nivo je Soko doživeo u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, na serijskoj proizvodnji aviona J-22 Orao, G-4 Super Galeba i u pripremnim investicijama za program Novog aviona.
Proizvedeni avioni[uredi | uredi izvor]
Posle napravljene infrastrukture i preseljenja opreme i kadrova iz Zemuna, fabrika aviona Soko je realizovala program uhodavanja rada na vazduhoplovnim tehnologijama, na remontu borbenih aviona američkog porekla, F-84G Tanderdžet (engl. Tanderjet). Prva serijska proizvodnja im je bila Avion 522, a poslednja, pred raspad SFRJ, je bila G-4 Super Galeb Avioni koji su proizvedeni u Sokolu su:
- 522
- S-55-5 Mk. 5
- G-2 Galeb (N-60)
- G-2A
- G-3 Galeb
- J-21 Jastreb
- J-1 (J-21)
- RJ-1 (IJ-21)
- TJ-1 (NJ-21) Jastreb
- J-20 Kraguj
- MiG-17, modifikacija krila i podvešavanje skupnog lansera raketa vazduh-zemlja, za Ratno vazduhoplovstvo Sirije
- J-22 Orao
- Orao Izviđač-jednosed (predserijski) (IJ-22)
- Orao Izviđač-dvosed (predserijski) (INJ-22)
- J-22 Orao (serijski jednosed) (J-22)
- NJ-22 Orao (serijski dvosed) (NJ-22)
- G-4 Super Galeb (N-62)
- G-4M Super Galeb
Letelice proizvođene po licenci[uredi | uredi izvor]
SOKO je po licenci proizvodio helikoptere firmi Westland i Aérospatiale, a takođe je učestvovao u projektu Advanced Amphibious Aircraft (napredna amfibijska letelica).
Proizvodnja delova za strane avione[uredi | uredi izvor]
Fabrika aviona Soko je potvrdila nivo proizvođača srednje razvijenih zemalja dobijanjem sertifikata za kvalitet, po svetskim kriterijumima i vazduhoplovnim propisima najvećih vazduhoplovnih svetskih firmi:
Za njihove programe je realizovana značajna proizvodnja delova.
Osvojene tehnologije[uredi | uredi izvor]
Soko je u periodu od aviona 522 do aviona Orao radio s klasičnim tehnologijama metalnih struktura od duralnog lima, zakivanjem. Na programu Orao se prešlo na integralne strukture, frezovanjem iz celina. Za tu tehnologiju se Soko opremio, u to doba, na nivou firmi srednje razvijenih zemalja. Kupljen je veliki broj mašina, raznovrsnih mogućnosti, za frezovanje s numeričkim upravljanjem. Kroz helikopterske programe su osvojene tehnologije prvih generacija kompozita i saćastih struktura. Ušlo se u razvoj naprednih kompozita s ugljeničnim vlaknima i međusobno spajanje tih delova polimerizacijom. Otpočeo je ambiciozni plan tehnološke pripreme za program Novog aviona, u oblasti kompozita, superplastičnog oblikovanja, obrade titana itd. Soko se opremio i savladao metodologiju ispitivanja avionskih sistema na zemlji.
