Мостар
Из Википедије, слободне енциклопедије
-
- За друго значење, погледајте чланак Мостар (вишезначна одредница).
| Мостар | |
|---|---|
 Стари мост и стари део Мостара |
|
 (Грб) |
 (Застава) |
| Основни подаци | |
| Површина: | 1.175 km² |
| Популација (1991.) - ужа градска област: - шира градска област: - густина: |
126.628 ст./km² |
| Надморска висина: | m |
| Часовна зона: | UTC+1 (CET) (Летње време: UTC+2 (CEST) |
| Положај | |
| Кантон: | Херцеговачко-неретвански кантон |
| Ентитет: | Федерација Босне и Херцеговине |
| Географске координате: |
43° 20′ 58′′ с.г.ш. 17° 48′ 45′′ и.г.д. |
  Мостар
Мостар на мапи БиХ
|
|
| Ознаке града | |
| Ауто ознака: | |
| Позивни број: | (+387) 036 |
| Поштански број: | 88000 |
| Политика | |
| Градоначелник: | Љубо Бешлић (ХДЗ) |
| Владајуће странке: | |
| Последњи избори: | |
| Званична адреса града Мостара | |
| Интернет страна: | www.mostar.ba |
Координате: 43° 20′ 58′′ СГ Ш, 17° 48′ 45′′ ИГ Д
Мостар је град у Босни и Херцеговини, смештен на обалама реке Неретве у сред Херцеговине. Мостар је један од четири службена града Босне и Херцеговине, управно седиште Херцеговачко-Неретванског кантона и највећи град у Херцеговини. Према попису из 1991. године имао је 75.865 становника. Град је познат по чувеном Старом мосту, изграђеном у 16. веку, којег је 9.11.1993. срушио ХВО, да би након рата мост био изграђен поново. У целој општини, према проценама федералног завода за статистику федерације Босне и Херцеговине из 2003. године, укупно живи 105.448 људи. Од тога, 50.019 Бошњака, 50.929 Хрвата, 3.644 Срба, и 856 осталих. Околина Мостара је веома насељена са богатим селима попут села Потоци (2921 становника 1991. год.), Врапчићи (3461 становника 1991. год.), и Родоч (4499 становника 1991. год.).
Садржај |
[уреди] Историја
Шире подручје данашњег Мостара било је насељено још у праисторијском времену, што потврђују бројна налазишта (више од 150) из неолита, бакреног, бронзаног и железног доба. Међу њима су насељене пећине, гробови, оружје, предримски новац и сл. Уз сточарство и земљорадњу у железном добу се развија и трговина с околним средиштима.
За време римске управе подручје су насељавала илирска племена, а административно је припадао далматинској провинцији. У то доба настају и путеви у долини Неретве. Базилика из 3. - 6. века у Циму (данас део Мостара) вероватно је била седиште бискупије Сарсентерум, која се налазила на подручју данашње Херцеговине.
[уреди] Средњи век
Ново раздобље настаје падом Царства и досељењем Словена. Током раног средњег века подручје Мостара припадало је покрајини Захумље (Хум). Упркос врховној власти Франака, ови су крајеви имали одређени степен самосталности, посебно за кнеза Михајла Вишевића (910. - 950.). Подручјем су једно време владали Немањићи, затим босански бан, а током 14. - 15. века све су снажнији хумски кнезови. Један од њих - Стјепан Вукчић Косача, који је столовао у Благају поред Мостара 1448. добија наслов херцега (одатле и назив Херцеговина).
Дан оснивања града Мостара везан је уз изградњу две куле/утврђења, средином 15. века, вероватно у доба херцега Стјепана. Утврђење на десној обали Неретве звала се Цимски град, а на левој Небојша. И први писани спомен Мостара везан је уз ове две куле: дубровачки извештај од 3. априла 1452. описује како се Владислав Херцеговић побунио против оца Стјепана, отевши му неке поседе. У извештају стоји: "ha preso quello di ... Blagay et do castelli al ponte de Neretva (узео је ... Благај и два утврђења на мосту на Неретви).
Име Мостар први се пут појављује у турском попису становништва из 1468.-1469., а да се оно односи на насеље око две куле на Неретви јасно је из једног документа са седнице већа Дубровачке републике 1474.
[уреди] Османлијско раздобље
Турско освајање Мостара догодило се вероватно 1468. У Мостару је тада боравило око 35 османлијских војника, којима су подељени поседи, а затечени становници су постали кметови. Испочетка средиште кајмакамлука, Мостар је захваљујући саобраћајној важности прелаза преко Неретве почетком 16. века постао седиште херцеговачког санџака. Године 1566. дотадашњи дрвени мост замењен је каменим, одлука којој је допринио административни и саобраћајни развој града.
У 16. и 17. веку бележи се интензивно ширење града; крајем овог раздобља Мостар је имао око 10.000 становника. Град се развијао као типично османлијско насеље, с карактеристичним стамбеним четвртима - махалама, и трговачком четврти - чаршијом. Током 18. века дошло је до стагнације и пада броја становника.
Године 1833. основан је посебан херцеговачки пашалук са седиштем у Мостару, на челу с Али-пашом Ризванбеговићем, који је добио и везирски наслов. Отворени су и конзулати неких земаља (Аустрија, Италија, Русија, Британија и Француска). Саобраћајном значају придонела је изградња пута Мостар-Метковић 1862.
[уреди] Становништво
 |
За више информација погледајте Демографија Мостара |
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Мостар је имала 126.628 становника, распоређених у 57 насељених места.
| Становништво општине Мостар | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани | 43,856 (34,63%) | 34,247 (31,02%) | 33,645 (37,55%) | |||
| Хрвати | 43,037 (33,98%) | 36,927 (33,45%) | 32,782 (36,59%) | |||
| Срби | 23,846 (18,83%) | 20,271 (18,36%) | 19,076 (21,29%) | |||
| Југословени | 12,768 (10,08%) | 16,509 (14,95%) | 2,329 (2,59%) | |||
| остали и непознато | 3,121 (2,46%) | 2,423 (2,19%) | 1,748 (1,95%) | |||
| укупно | 126,628 | 110,377 | 89,580 | |||
У границама данашњих општина, национални састав 1991. године,је био следећи:
- Општина Мостар (са делом општине Невесиње који је припао Федерацији БиХ)
укупно: 126.632
- Муслимани - 44.085 (34,81)
- Хрвати - 42.882 (33,86)
- Срби - 23.776 (18,77)
- Југословени - 12.767 (10,08)
- остали - 3.122 (2,48)
- Општина Источни Мостар (Српски Мостар)
укупно: 552
- Муслимани - 299 (54,16)
- Хрвати - 155 (28,07)
- Срби - 95 (17,21)
- Југословени - 1 (0,18)
- остали - 2 (0,38)
[уреди] Насељена мјеста
Бачевићи, Бањдол, Благај, Богодол, Буна, Цим, Чуле, Добрч, Доња Дрежница, Доњи Јасењани, Драчевице, Гнојнице, Горанци, Горња Дрежница, Горње Гнојнице, Горњи Јасењани, Губавица, Ходбина, Хумилишани, Илићи, Јасеница, Камена, Кокорина, Косор, Кременац, Криводол, Кружањ, Кутиливач, Лакшевине, Мало Поље, Миљковићи, Мостар, Ортијеш, Пијесци, Подгорани, Подгорје, Подвележ, Полог, Потоци, Приграђани, Рашка Гора, Раштани, Равни, Родоч, Селиште, Слипчићи, Совићи, Сретнице, Стрижево, Виховићи, Војно, Врањевићи, Врапчићи, Врди, Зијемље, Жељуша и Житомислићи.
Град Мостар, 1991.
укупно: 75.865
- Муслимани - 25.929 (34,17)
- Хрвати - 21.795 (28,72)
- Срби - 14.142 (18,64)
- Југословени - 11.555 (15,23)
- остали - 2.444 (3,24)
Послије потписивања Дејтонског споразума, највећи дио општине Мостар ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Камена, Кокорина и Зијемље.
[уреди] Познате личности
- Душан Бајевић фудбалер
- Емир Балић
- Џемал Биједић политичар
- Фрањо Владић
- Ицо Вољевица
- Здравко Гребо
- Дражен Далипагић кошаркаш
- Јован Дучић песник
- Светозар Ћоровић писац
- Владимир Ћоровић писац и историчар
- Осман Ђикић песник
- Алија Кебо
- Мујага Комадина
- Енвер Марић фудбалски голман
- Мишо Марић
- Предраг Матвејевић
- Мухамед Мујић
- Ахмет Обрадовић
- Химзо Половина певач
- Жељко Самарџић певач
- Меха Сефић
- Блаж Слишковић фудбалер
- Вахид Халилхоџић фудбалер
- Енвер Хаџиабдић фудбалер
- Алекса Шантић песник
- Гојко Шантић глумац
- Исидор Папо хирург
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
