Мостар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Мостар (вишезначна одредница).
Мостар

Стари мост и стари део Мостара
Стари мост и стари део Мостара

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Федерације Босне и Херцеговине Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Застава Херцеговачко-неретванског кантона Херцеговачко-неретвански кантон
Општина Мостар
Становништво
Становништво (1991) 75,865
Положај
Координате 43°20′58″N 17°48′45″E / 43.349444, 17.8125
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Мостар на мапи БиХ
{{{alt}}}
Мостар
Мостар на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 88000
Позивни број 036


Координате: 43° 20′ 58" СГШ, 17° 48′ 45" ИГД

Мостар је насељено место у Босни и Херцеговини, смештено на обалама реке Неретве у сред Херцеговине. У Мостару се налази управно седиште истоименог града и Херцеговачко-неретванског кантона. По броју становника ово је највеће насељено место у Херцеговини. Према попису из 1991. године, Мостар је имао 75.865 становника. Познат је по чувеном Старом мосту, изграђеном у 16. веку, који је срушен по наређењу команданта ХВО-а (Хрватско вијеће одбране) Слободана Праљка 1993. године, да би након рата био изграђен поново. Околина Мостара је веома насељена са богатим селима, попут села Потоци (2921 становника 1991), Врапчићи (3461 становника 1991) и Родоч (4499 становника 1991).

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Мостар се налази на југу Босне и Херцеговине, тачније, у центру Херцеговине. Градско подручје (Мостар и његова околина) географски се може описати као чвориште северне, западне и источне Херцеговине. Кроз центар града се протеже кањон ријеке Неретве, па је Мостар познат и под надимком "град на Неретви".

У градском подручју (општини) Мостар смештене су три котлине: Бијело поље на северу, у којој је смештена већина северних приградских насеља; Мостарска, у којој је смештен град Мостар и већина западних приградских насеља, и Бишће Поље на југу, у којој је смештена већина јужних приградских насеља и мостарска индустријска зона.

Најпознатија брда око мостарске котлине су: Хум, Брканово брдо, Галац, Орловац, Микуљача, Жовница, Планиница и Фортица, а сам град се налази на надморској висини од 60-80 метара. Две најпознатије планине које се налазе у близини Мостара су Вележ и Прењ. Кроз Мостар теку ријеке Неретва и Радобоља, а у његовој ближој околини налазе се: Дрежанка, Буна, Буница и Јасеница. Мостар је, као и већина херцеговачких градова, веома кршевит.

Клима[уреди]

Мостар има умерену средоземну климу са блажим, али хладним зимама (уз мало или нимало снега), те веома врућим летима, када температуре у хладу знају износити и до 45 °C. Због тога је Мостар био један од најтоплијих градова у бившој Југославији, а данас је, уз Требиње и Неум, најтоплији град у Босни и Херцеговини. Мостар је уз Атину град са највише сунчаних дана у години, а снег у Мостару је права реткост. Зиме у којима се снег у Мостару задржао више од 15 дана: 1955./1956. (15 дана), 1962./1963. (23 дана), 1984./1985. (27 дана), 2004./2005. (15 дана) и 2011./2012. (26 дана).

6. августа 2008. жива у термометру у 13 сати у средишту Мостара досегнула је 39, а на сунцу је измерено чак 56,4 °C.[1] Тачно у поноћ, у ноћи са четвртка, 16. јула, на петак, 17. јула 2009. у Мостару је забележена температура зрака од 29,3 °C, што је, по речима метеоролога из Федералног хидрометеоролошког завода, највиша ноћна температура икада забележена од 1893. откад се у БиХ службено воде метеоролошка мерења.[2]

Клима у Мостару се у последњих десетак година приметно мења. Пре изразито сушна клима данас је све влажнија и влажнија, што летње врућине чини несношљивим и често зрелим за проглашавање елементарне непогоде. Мостар ипак има угодну климу погодну за узгој различитих врста воћа и поврћа. Јесени и пролећа у Мостару знају бити изразито кишовити.


Клима Мостара
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Средњи максимум, °C 8,4 11 15 19 24 28 31,1 31,1 27 21 15 10 20,0
Средњи минимум, °C 1,9 3 5 8 13 16 18,6 18,4 15 11 7 3 10,0
Извор: MSN Weather


Историја[уреди]

Шире подручје данашњег Мостара било је насељено још у праисторијском времену, што потврђују бројна налазишта (више од 150) из неолита, бакреног, бронзаног и железног доба. Међу њима су насељене пећине, гробови, оружје, предримски новац и сл. Уз сточарство и земљорадњу у железном добу се развија и трговина с околним средиштима.

За време римске управе подручје су насељавала илирска племена, а административно је припадао далматинској провинцији. У то доба настају и путеви у долини Неретве. Базилика из 3. - 6. века у Циму (данас део Мостара) вероватно је била седиште бискупије Сарсентерум, која се налазила на подручју данашње Херцеговине.

Средњи век[уреди]

Ново раздобље настаје падом Царства и досељењем Словена. Током раног средњег века подручје Мостара припадало је покрајини Захумље (Хум). Упркос врховној власти Франака, ови су крајеви имали одређени степен самосталности, посебно за кнеза Михајла Вишевића (910950.). Подручјем су једно време владали Немањићи, затим босански бан, а током 14. - 15. века све су снажнији хумски кнезови. Један од њих - Стефан Вукчић Косача (у народним песмама познат и као Стјепан због ијекавског говора), који је столовао у Благају поред Мостара, 1448. добија титулу херцега (одатле и назив Херцеговина).

Дан оснивања града Мостара везан је уз изградњу две куле/утврђења, средином 15. века, вероватно у доба херцега Стјепана. Утврђење на десној обали Неретве звало се Цимски град, а на левој Небојша. И први писани спомен Мостара везан је уз ове две куле: дубровачки извештај од 3. априла 1452. описује како се Владислав Херцеговић побунио против оца Стјепана, отевши му неке поседе. У извештају стоји: "ha preso quello di ... Blagay et do castelli al ponte de Neretva (узео је ... Благај и два утврђења на мосту на Неретви).

Име "Мостар" први се пут појављује у турском попису становништва из 14681469., а да се оно односи на насеље око две куле на Неретви, јасно је из једног документа са седнице већа Дубровачке републике 1474.

Османлијско раздобље[уреди]

Мостар крајем 19. века

Турско освајање Мостара догодило се вероватно 1468. У Мостару је тада боравило око 35 османлијских војника, којима су подељени поседи, а затечени становници су постали кметови. Испочетка средиште кајмакамлука, Мостар је захваљујући саобраћајној важности прелаза преко Неретве почетком 16. века постао седиште Херцеговачког санџака. Године 1566. дотадашњи дрвени мост замењен је каменим, одлука којој је допринио административни и саобраћајни развој града.

У 16. и 17. веку бележи се интензивно ширење града; крајем овог раздобља Мостар је имао око 10.000 становника. Град се развијао као типично османлијско насеље, с карактеристичним стамбеним четвртима - махалама, и трговачком четврти - чаршијом. Током 18. века дошло је до стагнације и пада броја становника.

Године 1833. основан је посебан Херцеговачки пашалук са седиштем у Мостару, на челу с Али-пашом Ризванбеговићем, који је добио и везирску титулу. Отворени су и конзулати неких земаља (Аустрија, Италија, Русија, Британија и Француска). Саобраћајном значају придонела је изградња пута Мостар-Метковић 1862.

Становништво[уреди]

Ратна разарања у Мостару 1990-их.
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Мостар

Национална припадност становника 1991:

укупно: 75.865

Познате личности[уреди]

Стари мост у Мостару преко Неретве (фотографија из 1973.)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Бљесак.инфо Мостар: Температура зрака на сунцу чак 56,4 степени
  2. ^ Бљесак.инфо Синоћња ноћ најтоплија у Мостару откад се мере температуре!

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :