Мостар
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
-
- За друго значење, погледајте чланак Мостар (вишезначна одредница).
| Мостар |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава |  Босна и Херцеговина |
||
| Ентитет |  Федерација Босне и Херцеговине |
||
| Кантон | Херцеговачко-неретвански кантон | ||
| Становништво | |||
| Становништво (1991) | 75,865 | ||
| Агломерација (1991) | 126.628 | ||
| Положај | |||
| Координате | |||
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 | ||
| Површина | 1.175 km² | ||
  Мостар
Мостар на мапи БиХ
|
|||
| Остали подаци | |||
| Градоначелник | Љубо Бешлић (ХДЗ БиХ) | ||
| Поштански код | 88000 | ||
| Позивни број | 036 | ||
| Веб-страна | www.mostar.ba | ||
Мостар је град у Босни и Херцеговини, смештен на обалама реке Неретве у сред Херцеговине. Мостар је један од четири службена града Босне и Херцеговине, управно седиште Херцеговачко-неретванског кантона и највећи град у Херцеговини. Према попису из 1991. године имао је 75.865 становника. Град је познат по чувеном Старом мосту, изграђеном у 16. веку, који је срушен по наређењу команданта ХВО-а (Хрватско вијеће одбране) Слободана Праљака, по занимању историчара уметности, 9.11. 1993., да би након рата мост био изграђен поново. У целој општини, према проценама федералног завода за статистику федерације Босне и Херцеговине из 2003. године, укупно живи 105.448 људи. Од тога, 50.019 Бошњака, 50.929 Хрвата, 3.644 Срба, и 856 осталих. Околина Мостара је веома насељена са богатим селима попут села Потоци (2921 становника 1991. год.), Врапчићи (3461 становника 1991. год.), и Родоч (4499 становника 1991. год.).
Садржај |
[уреди] Географија
[уреди] Положај
Мостар се налази на југу Босне и Херцеговине, тачније речено налази се у центру Херцеговине. Градско подручје (Мостар и његова околина) се географски може описати као чвориште сјеверне, западне и источне Херцеговине. Кроз центар града се протеже кањон ријеке Неретве па је Мостар познат и под надимком „град на реци Неретви“.
У градском подручју (општини) Мостар смештене су три котлине: Бијело Поље на северу, у којој је смештена већина северних приградских насеља; Мостарска, у којој је смештен град Мостар и већина западних приградских насеља и Бишће Поље на југу, у којој је смештена већина јужних приградских насеља и мостарска индустријска зона.
Најпознатија брда око мостарске котлине су: Хум, Брканово Брдо, Галац, Орловац, Микуљача, Жовница, Планиница и Фортица, а сам град се налази на надморској висини 60-80 метара. Две најпознатије планине које се налазе у близини Мостара су Вележ и Прењ. Кроз Мостар теку ријеке Неретва и Радобоља, а у његовој ближој околини налазе се: Дрежањка, Буна, Буница и Јасеница. Мостар је као и већина херцеговачких градова веома кршевит.
[уреди] Клима
Мостар има умерену средоземну климу с блажим, али хладним зимама (уз мало или нимало снега), те веома врућим летима где температуре у хладу знају износити и до 45 °C. Због тога је Мостар био најтоплији град у бившој Југославији, а данас у Босни и Херцеговини. Мостар је уз Атину град са највише сунчаних дана у години, а снијег у Мостару је права реткост. Зиме у којима се снег у Мостару задржао више од 15 дана: 1955./1956. (15 дана), 1962./1963. (23 дана), 1984./1985. (27 дана) и 2004./2005. (15 дана).
Дана 6. августа 2008. године, жива у термометру у 13 сати у средишту града Мостара досегнула је 39, а на сунцу је измерено чак 56,4 °C.[1] Тачно у поноћ, у ноћи с четвртка, 16. јула на петак, 17. јула 2009. године у Мостару је забележена температура зрака од 29,3 °C што је, по речима метеоролога из Федералног хидрометеоролошког завода највише ноћна температура икада забележена од 1893. откад се у БиХ службено воде метеоролошка мерења.[2]
Клима у Мостару се у последњих десетак година приметно мења. Пре изразито сушна клима данас је све влажнија и влажнија што летње врућине чини несношљивим и често зрелим за проглашавањем елементарне непогоде. Мостар ипак има угодну климу погодну за узгој различитих врста воћа и поврћа. Јесени и пролећа у Мостару знају бити изразито кишовити.
| Клима Мостара | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ | Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец | |
| Средњи максимум, °C | 8 | 11 | 15 | 19 | 24 | 28 | 31 | 31 | 27 | 21 | 15 | 10 | |
| Средњи минимум, °C | 1 | 3 | 5 | 8 | 13 | 16 | 19 | 18 | 15 | 11 | 7 | 3 | |
| Количина падавина, mm | 72,5 | 66,3 | 61,1 | 76,8 | 58,9 | 36,4 | 22,1 | 51,1 | 95,5 | 75,9 | 108,3 | 108 | |
| Извор: MSN Weather | |||||||||||||
[уреди] Историја
Шире подручје данашњег Мостара било је насељено још у праисторијском времену, што потврђују бројна налазишта (више од 150) из неолита, бакреног, бронзаног и железног доба. Међу њима су насељене пећине, гробови, оружје, предримски новац и сл. Уз сточарство и земљорадњу у железном добу се развија и трговина с околним средиштима.
За време римске управе подручје су насељавала илирска племена, а административно је припадао далматинској провинцији. У то доба настају и путеви у долини Неретве. Базилика из 3. - 6. века у Циму (данас део Мостара) вероватно је била седиште бискупије Сарсентерум, која се налазила на подручју данашње Херцеговине.
[уреди] Средњи век
Ново раздобље настаје падом Царства и досељењем Словена. Током раног средњег века подручје Мостара припадало је покрајини Захумље (Хум). Упркос врховној власти Франака, ови су крајеви имали одређени степен самосталности, посебно за кнеза Михајла Вишевића (910. - 950.). Подручјем су једно време владали Немањићи, затим босански бан, а током 14. - 15. века све су снажнији хумски кнезови. Један од њих - Стефан Вукчић Косача (у народним песмама познат и као Стјепан због ијекавског говора), који је столовао у Благају поред Мостара 1448. добија наслов херцега (одатле и назив Херцеговина).
Дан оснивања града Мостара везан је уз изградњу две куле/утврђења, средином 15. века, вероватно у доба херцега Стјепана. Утврђење на десној обали Неретве звала се Цимски град, а на левој Небојша. И први писани спомен Мостара везан је уз ове две куле: дубровачки извештај од 3. априла 1452. описује како се Владислав Херцеговић побунио против оца Стјепана, отевши му неке поседе. У извештају стоји: "ha preso quello di ... Blagay et do castelli al ponte de Neretva (узео је ... Благај и два утврђења на мосту на Неретви).
Име Мостар први се пут појављује у турском попису становништва из 1468.-1469., а да се оно односи на насеље око две куле на Неретви јасно је из једног документа са седнице већа Дубровачке републике 1474.
[уреди] Османлијско раздобље
Турско освајање Мостара догодило се вероватно 1468. У Мостару је тада боравило око 35 османлијских војника, којима су подељени поседи, а затечени становници су постали кметови. Испочетка средиште кајмакамлука, Мостар је захваљујући саобраћајној важности прелаза преко Неретве почетком 16. века постао седиште херцеговачког санџака. Године 1566. дотадашњи дрвени мост замењен је каменим, одлука којој је допринио административни и саобраћајни развој града.
У 16. и 17. веку бележи се интензивно ширење града; крајем овог раздобља Мостар је имао око 10.000 становника. Град се развијао као типично османлијско насеље, с карактеристичним стамбеним четвртима - махалама, и трговачком четврти - чаршијом. Током 18. века дошло је до стагнације и пада броја становника.
Године 1833. основан је посебан херцеговачки пашалук са седиштем у Мостару, на челу с Али-пашом Ризванбеговићем, који је добио и везирски наслов. Отворени су и конзулати неких земаља (Аустрија, Италија, Русија, Британија и Француска). Саобраћајном значају придонела је изградња пута Мостар-Метковић 1862.
[уреди] Становништво
 |
За више информација погледајте чланак Демографија Мостара |
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Мостар је имала 126.628 становника, распоређених у 57 насељених места.
| Становништво општине Мостар | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани | 43,856 (34,63%) | 34,247 (31,02%) | 33,645 (37,55%) | |||
| Хрвати | 43,037 (33,98%) | 36,927 (33,45%) | 32,782 (36,59%) | |||
| Срби | 23,846 (18,83%) | 20,271 (18,36%) | 19,076 (21,29%) | |||
| Југословени | 12,768 (10,08%) | 16,509 (14,95%) | 2,329 (2,59%) | |||
| остали и непознато | 3,121 (2,46%) | 2,423 (2,19%) | 1,748 (1,95%) | |||
| укупно | 126,628 | 110,377 | 89,580 | |||
У границама данашњих општина, национални састав 1991. године, је био следећи:
- Општина Мостар (са делом општине Невесиње који је припао Федерацији БиХ)
укупно: 126.632
- Муслимани - 44.085 (34,81)
- Хрвати - 42.882 (33,86)
- Срби - 23.776 (18,77)
- Југословени - 12.767 (10,08)
- остали - 3.122 (2,48)
- Општина Источни Мостар (Српски Мостар)
укупно: 552
- Муслимани - 299 (54,16)
- Хрвати - 155 (28,07)
- Срби - 95 (17,21)
- Југословени - 1 (0,18)
- остали - 2 (0,38)
[уреди] Насељена мјеста
Бачевићи, Бањдол, Благај, Богодол, Буна, Цим, Чуле, Добрч, Доња Дрежница, Доњи Јасењани, Драчевице, Гнојнице, Горанци, Горња Дрежница, Горње Гнојнице, Горњи Јасењани, Губавица, Ходбина, Хумилишани, Илићи, Јасеница, Камена, Кокорина, Косор, Кременац, Криводол, Кружањ, Кутиливач, Лакшевине, Мало Поље, Миљковићи, Мостар, Ортијеш, Пијесци, Подгорани, Подгорје, Подвележ, Полог, Потоци, Приграђани, Рашка Гора, Раштани, Равни, Родоч, Селиште, Слипчићи, Совићи, Сретнице, Стрижево, Виховићи, Војно, Врањевићи, Врапчићи, Врди, Зијемље, Жељуша и Житомислићи.
Град Мостар, 1991.
укупно: 75.865
- Муслимани - 25.929 (34,17)
- Хрвати - 21.795 (28,72)
- Срби - 14.142 (18,64)
- Југословени - 11.555 (15,23)
- остали - 2.444 (3,24)
Послије потписивања Дејтонског споразума, највећи дио општине Мостар ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Камена, Кокорина и Зијемље.
[уреди] Познате личности
- Душан Бајевић фудбалер
- Емир Балић
- Џемал Биједић политичар
- Фрањо Владић, фудбалер
- Ицо Вољевица, сликар
- Здравко Гребо
- Дражен Далипагић кошаркаш
- Јован Дучић песник
- Светозар Ћоровић писац
- Владимир Ћоровић писац и историчар
- Осман Ђикић песник
- Алија Кебо, новинар
- Мујага Комадина
- Енвер Марић фудбалски голман
- Мишо Марић
- Предраг Матвејевић
- Мухамед Мујић, фудбалер
- Ахмет Обрадовић
- Химзо Половина певач
- Жељко Самарџић певач
- Меха Сефић, сликар
- Блаж Слишковић фудбалер
- Вахид Халилхоџић фудбалер
- Енвер Хаџиабдић фудбалер
- Алекса Шантић песник
- Гојко Шантић глумац
- Исидор Папо хирург
[уреди] Референце
- ^ Блесак. инфо Мостар: Температура зрака на сунцу чак 56,4 ступњева
- ^ Блесак. инфо Синоћња ноћ најтоплија у Мостару откад се мере температуре!
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
