| 522 |
Авион 522
|
| Опште |
| Намена |
за прелазно школовање |
| Посада |
ученик и наставник |
| Произвођач |
фабрика авиона "Соко", Мостар |
| Димензије |
| Дужина |
8,77 m |
| Размах крила |
11 m |
| Висина |
3,69 m |
| Површина крила |
18 m² |
| Маса |
| Празан |
2012 kg |
| Нормална полетна |
2680 kg |
| Погон |
| Мотори |
1 x Pratt Whitney R-1340 AN-1 |
| Снага |
442 kW |
| Перформансе |
| Макс. брзина на Hopt |
макс. брзина, на нивоу мора, 330 km/h |
| Долет |
665 km |
| Портал:Ваздухопловство |
|
Авион 522 је пројектован на основу успешне идеје предходног прелазног авиона 213, прилагођеног за систем школовања пилота у три нивоа, почетно, прелазно и борбено. Мана авиона 213 је била дрвена конструкција струкуре, те није могао дуго остати у употреби. Због тога је репројектован у авион 522, потпуно металне констукције с клипним звездастим мотором, с ваздушним хлађењем.[1]
Авион 522 је коришћен у Југословенском ратном ваздухопловству (ЈРВ), све до периода потпуног увођења у оперативну употребу авиона Г-2 Галеб.
[уреди] Карактеристике
Пројекат је урадио исти пројектни биро, који је пројектовао и 213, у саставу:
- дипл. инг. Иван Шоштарић,
- дипл. инг. Стево Ћурић,
- дипл. инг. Станко Марјановић и
- дипл. инг. Мирко Дабиновић
- После пресељења, из Земуна у Мостар, фабрике авиона „Икарус“ и после њене трансформаце у фабрику авиона „Соко“, први јој је производни програм био авион 522. Пре тога производног програма, фабрика авиона се, на новој локацији, с новим именом, с проширеним кадровским и производним капацитетима, уходавала на пословима ремонта борбених авиона с млазним мотором, првих код нас, F-84G Thunderjet.
Авион 522 је авион са једним клипним мотором с елисом, двосед, металне конструкције, нискокрилац, с увлачећим главним стајним трапом и неувлачећим репним точком. Крило је потпуно исте геометрије као и код 213. Кабински поклопци су грађени из једне, лучно обликоване, целине од плексигаса. Предњи део трупа је репројектован, у дносу на 213, пошто је подешен за уградњу звездастог мотора с ваздушним хлађењем. Употребљен је мотор, из војне помоћи САД, Pratt Whitney R-1340 AN-1, снаге 600 КС (442 kW), с девет цилиндара.
Овај мотор је коришћен на познатом америчком авиону Harward-u. Конструкторима 522 је овај авион био узор при интеграцији мотора. Авион 522 му је много личио и по летним карактеристикама, с тим што је био повољнији од њега у полетању и слетању. Harward је због великог жироскопског момента елисе и ротирајућих делова мотора, бежао при полетању и слетању у једну страну. На 522 је то разрешено фиксирањем репног точка, у средњем положају (у равни симетрије), при полетању и слетању.[2]
Авион 522 је намењен за прелазно школовање и обуку пилота. После почетног школовања пилота на Аеро-3, настављано је на 522 а затим на борбеним авионима С-49Ц и F-47D. Поред школовања активних војних пилота, на авиону 522 су школоване многе генерације резервних официра, пилота. Уведен је у оперативну употребу 1954. године и дуго је остао у ЈРВ. Касније је предат на употребу Ваздухопловном савезу Југославије, где је био у употреби у разним наменама. Посебно је запажено његово коришћење у снимању ратних филмова. Веродостојно је, с одговарајућим ознакама, представљао познатог немачког ловца из Другог светског рата Foke Wulf FW-190. Толико је био убедљив, сниман на дистанци, да су чешки ваздухопловни историчари тражили званичну информацију о пореклу и начину његове набавке.[2] Још увек лети неколико примерака авиона 522 у приватним аероклубовима у Србији и у old star мисијама у САД (слика, 522 над пејзажом САД, накнадно ће бити постављена)
- Прототипски развој, дефиниција серијског стандарда и индустријализација производње авиона 522 су прошли кроз фазе "дечјих болести". При пројектовању облоге мотора, конструктори су некритички одступили од решења на Harward-u у детаљима инјекторског одвода ваздуха за хлађење мотора. Последице су биле повећана бука, вибрације и слабије хлађење мотора. Предузета су опсежна развојна испитивања у лету у Ваздухопловноопитном центру и уз ангажовање стручних служби Ваздухопловнотехничког института, проблем је разрешен и са спроведеним модификацијама је дефинисан серијски стандард авиона.
Авион 522 у Музеју ЈВ у Београду, поглед са стране.
[уреди] Перформансе
- Максимална брзина: у хоризонталном лету на нивоу мора 330 km/h, у обрушавању 440 кm/h
- Долет: 665 km
- Оперативни плафон: 5.070 m
- Брзина уздизања: највећа 6.1 m/s, пењање до 5.070 m, за 31,3 минута
- Дужина полетне стазе, најмања: 384 m
- Дужина слетне стазе, најмања: 589 m
- Останак у ваздуху: највише 2 часа и 46 минута
Авион 522 испред Музеја ЈВ у Београду.
[уреди] Наоружање
- 2 митраљеза Colt-Browning, калибра 12,7 mm, у крилима, са 2x150 метака
- 2 бомбе од 50 kg или 4 бомбе од по 25 kg
- 2 ракете HVAR од 127 mm (5 инча) или 2 SKVAR од 57 mm (2.25 инча)
- Радио станица АН-АРЦ-3, ВКТ
- Радио компас АН-АРН-6 за навигацију
Авион 522, поглед сприједа.
[уреди] Експлоатација
Ремонтни заводи ЈРВ су били обучени за прегледе и оправке авиона 522 и његовог мотора, у свим нивоима. Већих проблема није било са отказима и неисправностима. С елисама то није био случај. Многе од њих су биле употребљаване у рату и после поправке враћане у резевне стокове. Проблем је што су у рату амерички авиони са њима принудно слетали с увученим стајним трапом, то обавезно доводи до савијања кракова елисе. У ратним условима је њихова оправка рађена с исправљањем на хладно. То је доводило до замора материјала и смањења отпорности на оптерећења. Таквим елисама су се ломили кракови у лету. Било је више случајева таквих удеса и катастрофа у школском центру у Задру. Стручне службе, за ваздухопловне материјале, Ваздухопловнотехничког института су разрешиле тај проблем. С разрађеним методама мерења су идентификована та места на елисама, а затим је извршена њихова оправка, методом топлотног отпуштања материјала.[2]
[уреди] Литература
- Avioni domace konstrukcije posle drugog svetskog rata, др Златко Рендулић, Београд,1996. г.
[уреди] Референце
- ^ Avioni domace konstrukcije posle drugog svetskog rata, др Златко Рендулић, Београд, 1996. г.
- ^ а б в Avioni domace konstrukcije posle drugog svetskog rata, др Златко Рендулић, Београд,1996. г.
[уреди] Спољашње везе
