Ferit (gvožđe)

Lična karta:
Ime: čelik; Datum rođenja: početak 1. veka p. n. e.; Godišnja proizvodnja: 1,13 milijardi tona (u 2005. godini);
Fizičko-hemijske osobine:
Specifična težina: 7850 kg/m³;
Alotropske modifikacije železa:
α-železo (PROSTCK — Prostorno centrirana kubna rešetka); γ-železo (POVCK — Površinski centrirana kubna rešetka); δ-železo (PROSTCK — Prostorno centrirana kubna rešetka); ξ-železo (HGR — Haksagonalna gustosložena rešetka);
Mikrokonstituenti u čeliku i gvožđu:
	Austenit; ; Beinit; Martenzit; ; Cementit (Fe-karbid; Fe3C); Ledeburit (eutektička faza sa 4,3% ugljenika; karakteristična samo za gvožđe); ; Ferit; ; Perlit;

Ferit je naziv za dva kristalna polimorfa železa.^[1]

Struktura i osobine[uredi | uredi izvor]

α-Ferit je kubna prostorno centrirana modifikacija železa u kojoj se može rastvoriti maksimalno 0,02 masenih procenata ugljenika. Ferit je relativno mek, magnetičan i koroziono neotporan polimorf železa koji je stabilan do 911 °C kada prelazi u površinski centriranu kubnu modifikaciju austenit.

δ-Ferit je takođe kubna prostorno centrirana modifikacija železa stabina samo na temparaturama iznad 1392 °C.

Zanimljivo je primetiti da većina metala na temperaturama nepostredno pre temperature topljenja prelazi u svoju kubnu prostorno centriranu visokotemapraturnu modifikaciju smanjujući tako koordinacioni broj na 8.

Legirajući elementi koji favorizuju stvaranje austenita[uredi | uredi izvor]

Legirajući elementi koji stabilizuju feritnu modifikaciju železa i šire homogeno feritnu oblast faznog dijagrama Fe-Fe₃C. Poređani po intenzitetu legirajućeg uticaja: Cr, Mo, V, Al, Ti, P, Si, Be. Legirajući elementi Nb, Ta, Ce, Zr takođe stabilizuju feritnu modifikaciju železa s tim što nehomogeno šire feritnu oblast faznog dijagrama Fe-Fe₃C.