Кристал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кристал кварца
Кристали Инсулина

У хемији и минералогији, кристал представља чврсту материју чији су констутивни елементи атоми, молекули, или јони а који граде правилну унутрашњу (просторну) структуру. Реч кристал потиче од грчке речи "κρύσταλλος" која значи чисти лед, и некада се односио само на кристал кварца.

У минералогији кристал је тело ограничено геометријским површинама (пљоснима) а у свим деловима има једнака хемијска својства.

Већина метала представљају поликристале. Код кристала је честа појава ближњења, односно симетричног урастања кристала.

Кристална структура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Кристална структура

Какву ће кристалну структуру флуид формирати зависи од хемијског састава флуида, услова при којим долази до очвршћавања и од притиска. Процес формирања кристалне структуре, односно настанка кристала, назива се кристализација.

Гранични елементи кристала[уреди]

Спољашња полиедарска форма кристала представљена је граничним елементима кристала. Гранични елементи кристала су:

  • пљосни
  • рогљеви
  • ивице

Пљосни су углавном глатке равне површине које са свих страна омеђују кристал. Рогљеви представљају тачкасте граничне елементе који се налазе на месту пресека три или више пљосни или на месту сусрета три или више ивица. Ивице су линеаменти који се јављају на контакту две пљосни. Испитивањем ових елемената и утврђивањем постојања елемената симетрије одређује се по којој кристалној системи се одвијала кристализација.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кристал