Foker T.VIII

Foker T.VIII
	Avion Foker T.VIII u letu
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Naoružanje
Uveden u upotrebu	1939
Povučen iz upotrebe	1945
Status	neaktivan
Prvi korisnik	Holandija ratna mornarica
Broj primeraka	36
Dužina	13,00
Razmah krila	18,00
Visina	5,00
Površina krila	43,90
Prazan	3.100
Normalna poletna	5.000
Klipno-elisni motor	2 x Wright R-975-E3 Whirlwind
Snaga	2 h 336 kW
Brzina krstarenja	220 km/h
Maks. brzina na Hopt	285 km/h
Taktički radijus kretanja	840 km
Dolet	2.750 km
Plafon leta	6.800 m
Brzina penjanja	384 m/min
Osnovno	1 h 7,62 mm; 1 x 12,7 mm mitraljezi
Bombe	750kg bombi ili 1 h torpedo

Foker T.VIII (nem. Fokker T.VIII) je hidroavion torpedo-bombarder napravljen u Holandiji. Avion je prvi put poleteo 1938. godine. To je bio dvomotorni, niskokrilac, višesedi hidroavion mešovite konstrukcije^[1].

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion Foker T.VIII iz sastava 320 skvadrona RAF-a (Engleska 1940.)

Projekat aviona Foker T.VIII-W pokrenut je 1937. godine kao odgovor na zvanične specifikacije holandske mornarice u kojima se traži novi dvomotorni hidroavion sposoban da nosi torpedo u svom trupu (sa mogućnošću zamene ovog tipa naoružanja običnim bombama) da se koristi uglavnom u odbrani obale. Pored toga avion je trebalo da ima veliki dolet i dobru brzinu krstarenja. Pri projektovanju ovog aviona korišćena su iskustva i pojedina rešenja sa prethodnih fokerovih hidroaviona kao što su bili C.V-W; C.VII-W; i T.IV. Prvi probni let ovog aviona je obavljen 1938. godine. Nakon fabričkog testiranja avion je predat Holandskoj kraljevskoj mornarici koja ga je detaljno ispitala i pozitivno ocenila. Godine 1938. poručeno je pet serijskih aviona koji su završeni do juna sledeće 1939. godine. Uprkos postojanju nekoliko problema u podešavanju aviona, holandska mornarica je bila toliko zadovoljna karakteristikama T.VIII-W da je ubrzo nakon toga potpisana naknadna porudžbinu za 26 aviona^[2].

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Foker T.VIII je bio dvomotorni monoplan niskokrilac sa konzolnim samonosivim krilom koji je umesto konvencionalnog stajnog trapa imao plovke.

Trup aviona je bio elipsastog poprečnog preseka i čistih aerodinamičkih linija. Kljun mu je bio u velikoj meri zastakljen i tu je bila smeštena kabina navigatora-osmatrača. Na gornjoj strani trupa nalazila se kabina pilota, radio operatera koji je ujedno i bio zadnji strelac. Oni su sedeli u zajedničkoj kabini pokrivenoj providnim poklopcem napravljenom od pleksiglasa. Na kraju te kabine bio je montiran mitraljez koji je štitio avion sa zadnje sfere. Prednji deo aviona je bio obložen aluminijumskim limom a repni deo od zadnje kabine do kraja aviona bio je obložen platnom. Avioni serije T.VIII-W/M kompletno su bili obloženi aluminijumskim limom. U trupu aviona se nalazio boboluk u koji je bilo moguće smestiti jedno torpeda ili bombe različitih težina do ukupne mase od 750 kg. Na dnu trupa su bila dvokrilna vrata kroz koje je lansiran torpedo ili izbačene bombe.

Pogonska grupa Svi avioni ovog tipa bili su opremljeni radijalnim vazduhom hlađenim motorom Wright R-975-E3 Whirlwind sa 9 cilindara, snage 336 kW (451 KS) i dvokrakom metalnom elisom. Pet aviona koji su pravljeni prema zahtevima Finskog vazduhoplovstva bili su opremljeni radijalnim vazduhom hlađenim motorom motorom Bristol Mercury XI snage 664 kW (890 KS) i metalnom dvokrakom elisom.

Krila su bila trapeznog oblika sa polukružnim završetkom. Postojale su dve varijante krila drvene i potpuno metalne konstrukcije ali u pogledu dimenzija i oblika među njima nije bilo razlike. Krila su bila debelog profila sa dve ramenjače i proširanjima za gondole u koje su kačeni krilni motori aviona. U šupljine krila su smešteni rezervoari i sve potrebne instalacije i uređaji neophodni za ispravno funkcionisane motora i aviona. Obloga krila je bila od šperploče (za drvenu konstrukciju) ili aluminijumski lim (za metalnu konstrukciju). Eleroni i zakrilca su bili ste građe kao i osnovna konstrukcija krila.

Repne površine su klasične sa jednim vertikalnim stabilizatorom i kormilom pravca i dva horizontalna stabilizatora sa kormilima visine. Konstrukcije svih ovih elemenata su od zavarenih čeličnih cevi presavučeni platnom. Horizontalni stabilizatori nisu bili vezani za trup aviona kako je to uobičajeno, nego su bili pričvršćeni za vertikalni stabilizator i to na polovini njegove visine. Oni su kosim V-upornicama oslonjeni i učvršćeni za trup repa aviona.

Stajni trap Ovaj avion je umesto klasičnog fiksnog stajnog trapa sa točkovima imao dva trokomorna aluminijumska plovka sa kaskadom radi lakšeg odvajanja od vodene površine pri uzletanju. Plovci su se nalazili ispod gondola motora za čiju su konstrukciju bili vezani. Pored toga kosim nosačima su bili vezani za noseću konstrukciju trupa aviona tako da je svaki plovak bio nezavisan jedan od drugog. Ovakva konstrukcija je omogućavala da donja strana trupa bude slobodna za postavljanje i lansiranje torpeda koji je bio smešten u trupu aviona,

Naoružanje ovog aviona se sastojalo od streljačkog naoružanja dva mitraljeza jedan fiksni u krilu 1 h 7,62 mm kojim rukuje pilot aviona a drugi 1 x 12,7 mm se nalazi kod radio operatera koji je ujedno i zadnji strelac. Avion u trupu može da ponese ukupnu količinu bombi do 750kg ili jedano torpedo.

Verzije[uredi | uredi izvor]

T.VIII-W/C - model pravljen za Finsku, drvene konstrukcije sa motorom Bristol Mercury XI snage 664 kW (890 KS), napravljeno 5 kom.
T.VIII-W/G - izviđački avion i torpedo-bombarder, mešovite konstrukcije drvo-metal sa motorom Wright R-975-E3 Whirlwind snage 336 kW (451 KS), napravljeno 19 kom.
T.VIII-W/M - mornaričko patrolni i protivpodmornički avion, potpuno metalne konstrukcije sa motorom Wright R-975-E3 Whirlwind snage 336 kW (451 KS), napravljeno 12 kom.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Do juna meseca 1939. godine Foker je isporučio mornarici 5 aviona Foker T.VIII-W i sukcesivno isporučivao jedan po jedan avion iz naknadno poručene serije od 26 komada. Kada je došlo do Nemačke okupacije Holandije svi ispravni hidroavioni među kojima i osam T.VIII-W su preleteli za Englesku 14. maja 1940. godine i tamo je 1. juna 1940. formirana (Holandska) eskadrila RAF No.320. Ovoj eskadrili se pridružio još jedan T.VIII-W u maju 1941, kada su četiri Holanđana pobegla iz Amsterdama ovim avionom. Avioni No.320. eskadrile su služili za pratnju konvoja i partoliranje dok su se mogli održavati u ispravnom stanju a onda su usled nedostatka rezervnih delova parkirani.

Nemačke okupacione vlasti su naredile Fokeru da završi sve započete avione Foker T.VIII i predaju ih nemačkoj mornarici. Koristili su ih uglavnom u Sredozemnom moru, gde su izveli brojne izviđačke, vazdušno-morske spasilačke i protivpodmorničke misije^[3].

Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

Литература[uredi | uredi izvor]

The Illustrated Encyclopedia of Aircraft (Part Work 1982-1985). Orbis Publishing.
Jean-Denis Lepage, Torpedo Bombers 1900-1950, An Illustrated History, Pen & Sword Aviation, Barnsley, 2020. ISBN 978-1-52676-347-1.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] ttp://www.dutch-aviation.nl/index5/Military/index5-1%20T8W.html

[2] ttps://www.fokker-history.com/t-viii

[3] ttp://www.pilotfriend.com/photo_albums/timeline/ww2/2/Fokker%20TVIII.htm

[1]

[2]

[3]

p r u Avioni « Foker »
Izviđački avioni	C.I C.II C.III C.IV C.V C.VI C.VII C.VII-W C.VIII C.VIII-W C.IX C.X C.XI C.XIV G.I
Lovački avioni	D.I D.II D.III D.IV D.V D.VI D.VII D.VIII D.IX D.X D.XI D.XII D.XIII D.XIV D.XVI D.XVII D.XXI Dr.I E.I E.II E.III E.IV E.V F.6
Bombarderi i Eksper. avioni	T.II T.III T.IV T.V T.VIII T.IX K.I V.8
Putnički-transportni avioni	F.V F.VII F.VIII F.IX F.X F.XI F.XII F.XIV F.XX F.14 F.18 F.27 F.28 50 100
Fokker