Funkcionalizam (sociologija)
.svg)
Funkcionalizam ili strukturalni funkcionalizam se u Evropi pojavio u 19. veku, a razvili su ga u dominantnu teorijsku perspektivu sociologije američki sociolozi u 20. veku. Od 1960-ih godina njena popularnost opada zbog kritika, kao i zbog konkurentnih perspektiva za koje se čini da daju bolja objašnjenja, a delimično i zbog promena u modi.
Funkcionalisti smatraju da su razni delovi društva međusobno povezani i zajedno čine celokupan sistem. Funkcionalistička teorija započinje opažanjem da je ponašanje u društvu strukturisano. Odnosi između članova društva organizovani su pomoću nekih pravila i društveni odnosi zato imaju obrasce i ponavljaju se. Društveni sistem ima određene temeljne potrebe koje moraju da se zadovolje da bi opstali funkcionalni preduslovi.
Pošto je društvo sistem, mora da postoji određeni stepen integracije njegovih delova. Minimalni stepen integracije je funkcionalni preduslov društva. Napredak društva se postiže održavanjem reda, a red i stabilnost su omogućeni vrednosnim konsenzusom.
Predstavnici funkcionalizma su Emil Dirkem, Herbert Spenser, Tolkot Parsons, Robert Merton, Bronislav Malinovski.
