Херберт Спенсер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Херберт Спенсер

Херберт Спенсер
Херберт Спенсер

Информације
Датум рођења 27. април 1820.
Место рођења Дарби (Уједињено Краљевство)
Датум смрти 8. децембар 1903.
Место смрти Брајтон (Уједињено Краљевство)
Рад


Херберт Спенсер (енгл. Herbert Spencer; Дарби, 27. април 1820Брајтон, 8. децембар 1903) је био енглески филозоф и теоретичар социологије. Допринео је у многим научним областима, укључујући етику, религију, политику, филозофију, биологију, социологију и психологију.

Најпознатији је по томе што је створио израз опстанак најприлагођенијих који је објаснио у свом делу Принципи биологије (1864), након што је прочитао књигу Чарлса Дарвина Порекло врста (израз који сам по себи подразумева природну селекцију).

Живот[уреди]

Херберт Спенсер

Херберт Спенсер је рођен 27. априлаа 1820. у Дарбију у Енглеској, као син Џорџа Спенсера. Био је најстарији од деветоро деце и једини који је преживео.[1] Хербертов отац је био верски преобраћеник који је из методистичке цркве прешао у квекерску, и изгледа да је на сина пренео инстинкт отпора према свакој врсти власти.

Спенсер је био болешљиво и слабашано дете па није редовно похађао школу, а отац га је онда подучавао код куће. Емпиријским наукама га је подучио његов отац. Са тринаест година преселио се код свог стрица да би добио даље образовање. Његов стриц, свештеник Томас Спенсер употпунио је Спенсерово ограничено формално образовање подучавајући га математици, физици и преводу једноставнијих текстова са латинског језика.

Преко чланова Филозофског друштва Дарбија упознао се и са предарвинистичким концептом биолошке еволуције (поготово са учењима Еразмуса Дарвина и Жан Баптист Ламарка).

Водио је школу засновану на напредним наставним методама Јохана Хајнриха Песталоција а такође је био и секретар Филозофском друштва Дарбија, научног друштва које је око 1790. основао Еразмус Дарвин, Чарлсов деда.

Током пет година рада за часопис Економист (Economist) Спенсер је остварио познанства у свету лондонског напредног новинарства. Упознао је издавача Џона Чапмана (John Chapman), радикалног писца Г. Х. Ливса (G. H. Lewes) и његову будућу супругу Мери Ен Еванс (која је писала под псеудонимом Џорџ Елиот). Убрзо након тога упознао је и истакнутог научника Томаса Хакслија (Thomas Huxley) и Џона Тиндала (John Tyndall), који су од тада постали његови блиски пријатељи.[1]

Утицај[уреди]

Спенсеров социјал-дарвинизам је посебно утицао на ране еволуционе економисте као што је Торштајн Веблен (Thorstein Veblen) али су га усвојили и Американци Вилијам Грејем Самнер (William Graham Sumner) и Симон Нелсон Патен (Simon Nelson Patten) [2].

Дела[уреди]

Књиге[уреди]

  • О правој сфери владе (On The Proper Sphere of Government), 1842. [1]
  • Друштвена статика (Social Statics: or, The Conditions Essential to Human Happiness Specified, and the First of Them Developed), 1851. [2]
  • Теорија популације (A Theory of Population), 1852.
  • Принципи психологије (The Principles of Psychology), 1855. [3]
  • Образовање (Education), 1861.
  • Систем синтетичке филозофије (System of Synthetic Philosophy), у десет томова:
    • Основни принципи (First Principles), 1862. [4] [5]
    • Принципи биологије (Principles of Biology) (1864, 1867; допуњено: 1898), у два тома
      • 1. том — 1. део: Подаци из биологије (The Data of Biology); 2. део: Увод у биологију (The Inductions of Biology); 3. део: Развој живота (The Evolution of Life); Appendices
      • 2. том — 4. део: Морфолошки развој (Morphological Development); 5. део: Физиолошки развој (Physiological Development); 6. део: Закони умножавања (Laws of Mutiplication); Appendices
    • Принципи психологије (Principles of Psychology) (1870, 1880), [6] у два тома
      • 1. том — 1. део: Подаци из психологије (The Data of Psychology); 2. део: Увод у психологију (The Inductions of Psychology); 3. део: Општа синтеза (General Synthesis); 4. део: Специјална синтеза (Special Synthesis); 5. део: Физичка синтеза (Physical Synthesis); Appendix
      • 2. том — 6. део: Специјална анализа (Special Analysis); 7. део: Општа анализа (General Analysis); 8. део: (Congruities); 9. део: (Corollaries)
    • Принципи социологије (Principles of Sociology), у три тома
      • 1. том (1874-75; допуњено 1876, 1885) — 1. део: Подаци из социологије (Data of Sociology); 2. део: Увод у социологију (Inductions of Sociology); 3. део: Домаће установе (Domestic Institutions)
      • 2. том — 4. део: Церемонијалне установе (Ceremonial Institutions), 1879.; 5. део: Политичке установе (Political Institutions), 1882 [7]; 6. део [објављено у неким издањима]: Верске установе (Ecclesiastical Institutions), 1885.
      • 3. том — 6. део [објављено у неким издањима]: Верске установе (Ecclesiastical Institutions), 1885; 7. део: Професионалне установе (Professional Institutions), 1896; 8. део: Индустријске установе (Industrial Institutions), 1896; Референце (References)
    • Принципи етике (The Principles of Ethics), 1897. у два тома
      • 1. том [8] — 1. део: Подаци из етике (The Data of Ethics), 1879 [9]; 2. део: Увод у етику (The Inductions of Ethics), 1892; 3. део: Етика живота појединца (The Ethics of Individual Life), 1892; Референце (References)
      • 2. том [10] — 4. део: Етика друштвеног живота: Правда (The Ethics of Social Life: Justice), 1891 [11]; 5. део: Етика друштвеног живота: Негативно доброчинство (The Ethics of Social Life: Negative Beneficence), 1892; 6. део: Етика друштвеног живота: Позитивно доброчинство (The Ethics of Social Life: Positive Beneficence), 1892; Appendices
  • Студија социологије (The Study of Sociology), 1873. [12]

Есеји[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Herbert Spencer 1820-1903, Приступљено 29. 4. 2013.
  2. ^ Herbert Spencer, 1820-1903., Приступљено 29. 4. 2013.

Литература[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Спољашње везе[уреди]