Heberdenovi čvorići

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Heberdenovi čvorići
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostreumatologija

Heberdenovi čvorići, Heberdenova artroza su hrskavični i koštani izraštaji (čvorići, izbočenja) koji se javljaju u predelu distalnih interfalangealnih zglobova prstiju šake, ili stopala, kao posledica osteoartroze.[1] Znatno su češći kod kod žena i razvijaju se pretežno između 30 i 65 godine starosti.[2]

Bolesnicima treba objasniti da se ne radi o teškoj bolesti i da im ne preti invalidnost.

Istorija i naziv[uredi | uredi izvor]

Ova bolest, koja je zapravo artroza, zadržala je navedeni naziv u čast engleskog lekara Vilijama Heberdenu (1710—1801) koji je prvi 1802. opisao idiopatsku osteoartrozu distalnog interfalangealnog zgloba prstiju sa formiranjem koštanih izraštaja (čvorića)[3][4][5]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Od Heberdenove osteoartroze oboleva oko deset puta više žena nego muškaraca. Bolest obično počinje između 30 i 65 godine starosti a kod žena u menopauzi. Od 100.000 žena, između 50 i 59 godine starosti, svake godine od osteoartroze ruku oboli oko 190, a od 100.000 muškaraca, iste starosne grupe, oko 27.

Etiologija i patogeneza[uredi | uredi izvor]

Kao i kod svih artroza etiologija i patogeneza Heberdenove artroze je nepoznata. Ipak po brojnim studijama smatra se da je bolest pre svega genetički uzrokovana, ali imajući u vidu učestalu pojavu čvorića kod žena u menopauzi, najverovatnije i hormonskim poremećajima.

Pogoduje im ponavljanje lokalne mikrotraume, ali još nedostaju precizni podaci o tome. Čvorići se često susreću kod daktilografa, kao i u zanimanjima gde su terminalni mali zglobovi prstiju trajno izloženi udarcima ili vibracijama.

Ako se Heberdenovi čvorići razvijaju politopno na zglobovima, koji po pravilu nisu direktno opterećeni, oni su tipičan primer tzv primarne artroze

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Karakteriše se pojavom koštanih oteklina oko distalnih interfalangealnih zglobova 2. i 3. prsta ruku ili na palcu stopala. Otekline na distalni interfalangealnim zglobovima, se mogu razvijatiti postepeno i nezapaženo godinama, »prodromalni stadijum« ili naglo sa bolovima, crvenilom kože (koja je toplija), parestezijama, i nespretnim pokretima prstiju. Bolovi se uglavnom javljaju na pritisak ali mogu biti i spontani.

U kasnijoj (hroničnoj) fazi bolesti kliničkom slikom dominiraju deformiteti i ograničena često i bolna pokretljivost prstiju. Lokalizacija čvorića je karakteristična: smešteni su na dorzalnoj površini distalnog interfalangealnog zgloba, na u sredini nego uz ulnarni ili radijalni rub. Čvorići rastu dok ne dosegnu određenu veličinu, koja je individualno različita.

U terminalnom stadijumu bolest prati odsustvo bolova, ali mogu nastati devijacije pa i subluksacije terminalnih falangi. Ipak obično nema većeg funkcionalnog oštećenja, opšte stanje bolesnika je uredno. Kod nekih bolesnika istovremeno postoji i artroza drugih zglobova.

Evo kako Haberden u svojoj knjizi (engl. De nodis digitorum. In his: Commentarii de morborum historia et curation) 1802. godine opisuje kliničku sliku ove bolesti;

"Šta su to mali čvrsti učestali čvorići, veličine malog graška, koji se često mogu videti na prstima, posebno malo ispod vrha, u blizini zgloba?
Oni nemaju veze sa gihtom, kao i sa normalnim životom ljudi: Ponekad su i sa poteškoćama, prisustvom bola, i uslovima da postanu rane, oni su više ružni, nego nezgodni, i često su manja prepreka za slobodno korišćenje prstiju ".[6]

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Već u toku fizičkog pregleda može se postaviti dijagnoza bolesti vizuelnim pregledom šaka ili stopala, na kojima se uočavaju obostarane (simetrične) deformacije u predelu krajnjih interfalangealnih zglobova prstiju. koštanih izraštaja (

Rendgen pregledom potvrđuje se dijagnoza. Na početku bolesti prvo se uočava suženje zglobnog prostora (zglobne pukotine) na krajnjim interfalangealnim zglobovima prstiju. Potom zglobni rubovi kosti postaju deblji, sklerotični neravni. Zatim se razviajaju osteofiti, a u suphondralnoj kosti nastaju cistična rasvetljenja. Osteofiti nastaju na bazi falange i imaju karakterističan izgled na poluprofilnom snimku i izgladaju poput „kišobrana“ koji prekriva glavicu susedne falange. Ređe osteofiti mogu nastati i na glavici falange.

Promene su često udružene i sa znacima Bušardove osteoatroze na susednim interfalangealnim zglobovima prstiju i treba ih razlikovati od reumatoidnog artritisa. Osim kliničke slike i rendgena, u dijagnostici se mogu primeniti i određene analize krvi (koje su u granicama normale) i scintigrafija skeleta.

U diferencijalnoj dijagnozi treba posumnjati na giht, psorijatični artritis i druge artropatije (juvenilna spondiloartropatija).

Terapija[uredi | uredi izvor]

Terapija se sastoji kao i kod ostalih degenerativnih bolesti zglobova na lečenje simptomat lekovima, kao što su; (NSAIL, analgetici (kod jakih bolova), steroidi (kortizon) u vidu injekcija u zglob), hirurških procedura, fizikalne i radne terapije i rendgen zračenje.[7]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Handbook of Medical-surgical Nursing (na jeziku: engleski). Lippincott Williams & Wilkins. 2006. str. 630. ISBN 9781582554457. 
  2. ^ Schoen, Delores Christina (2000). Adult Orthopaedic Nursing (na jeziku: engleski). Lippincott Williams & Wilkins. str. 60. ISBN 9780781718806. Pristupljeno 18. 1. 2018. 
  3. ^ William Heberden na sajtu Who Named It
  4. ^ W. Heberden: De nodis digitorum. In his: Commentarii de morborum historia et curatione. London, 1802 Commentaries on the History and Cure of Diseases. London, T. Payne, News-gate, 1802.
  5. ^ O. Rosenbach: Die Auftreibung der Endphalangen der Finger, eine bisher noch nicht beschriebene trophische Störung. Centralblatt für Nervenheilkunde; 1890, 13: 191-205.
  6. ^ Popović M, i sar. Reumatične i srodne bolesti (dijagnoza i terapija) Vojnoizdavački zavod, Beograd (2000). str. 306-312
  7. ^ Birgitta Waldner-Nilsson: Handrehabilitation. Springer Science & Business Media, 2009, ISBN 978-3-540-23548-4,

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Heberden, William (1806). „William Haberden (biography)”. in Commentaries on The History and Cure of Diseases (3rd izd.). London: T. Payne. str. 3—6. Pristupljeno 30. 11. 2009.  Full text at Internet Archive (archive.org)
  • W. Heberden:De nodis digitorum. In his: Commentarii de morborum historia et curatione. London, 1802 Commentaries on the History and Cure of Diseases. London, T. Payne, News-gate, 1802.
  • O. Rosenbach: Die Auftreibung der Endphalangen der Finger, eine bisher noch nicht beschriebene trophische Störung. Centralblatt für Nervenheilkunde; 1890, 13: 191-205.
  • Popović M, i sar. Reumatične i srodne bolesti (dijagnoza i terapija) Vojnoizdavački zavod, Beograd (2000). str. 306-312
  • Hunter DJ. In the clinic: Osteoarthritis. Ann Intern Med. 2007;147(3):ITC8-1-ITC8-16.
  • Popović M, i sar. Podsetnik-vodič iz reumatologije, Vojnoizdavački zavod, Beograd (2000). str. 168
  • B Stanojević. Bolesti lokomotornog aparata, Beograd i Zagreb 1958.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хеберденови_чворићи&oldid=27441299”