Артроза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Артроза
lat. Arthrosis, Osteoarthrosis

Артроза у зглобу палца левог стопала
ICD-10 M15.-M19., M47.
ICD-9 715
OMIM 165720
DiseasesDB 9313
MedlinePlus 000423
eMedicine med/1682 orthoped/427 pmr/93 radio/492
MeSH D010003

Артроза, остеоартроза, остеоартритис [a], (лат. arthrosis, osteoarthrosis) је дегенеративно обољење периферних зглобова. Болест настаје као последица дегенеративних промена у појединим деловима зглоба - хрскавица, зглобна чаура, зглобне везе - због истрошености и употребе зглоба под великим оптерећењем, што доводи до субхондралне склерозе кости и хипертрофичних промена по ободу кости (остеофити)[1] Ако болест захвати већи број зглобова онда говоримо о полиартрози. Артроза се не може излечити. Она ће се најчешће погоршати током времена. Међутим, правилним и континуираним лечењем симптоми се могу контролисати [2] [3] .

Дегенеративна обољења зглобова су расрострањена болест, од које претежно оболевају старије особе, мада и млађи нису поштеђени. Од ове болести подједнако су угрожени и мушкарци и жене, нешто више жене после 55 године. [4][5]

Артротичне промене рендгенолошки су откривене код 80% испитаника старијих од 55 година, док је клиничке манифестације имало само 15-20% испитаника. У развијеним земљама дегенеративна обољења зглобова су на првом месту међу узроцима одсуствовања са посла, што говори о њиховом изузетном епидемиолошком значају [6].

Прогноза дегенеративних обољења зглобова је релативно добра осим код коксартрозе и гонартрозе. Сама болест не утиче на опште стање и дужину живота [1].

Садржај

Етимологија[уреди]

Током времена за ову болест употребљавани су многи називи као што су; артритис, старачки артритис, деформишући артритис (лат. arthritis deformans), хипертрофични остеоартритис, артроза, остеоартроза. Како се данас сви реуматолози слажу да је артроза дегенеративно обољење изазвано дегенерацијом хрскавице а не запаљенски процес, полако се напушта примена назива „итис, (itis)“ на завршетку дијагнозе [7][1]. Ако болест захвати већи број зглобова онда говоримо о полиартрози. У последње време све чешће се наилази и на »термин дегенеративно обољење зглобова и кичме«.

Етиологија[уреди]

Не зна се тачан узрок настанка артрозе, али је познато да су за њен настанак одговорни многобројни фактори међу којима доминантно место има група следећих фактора: механички, генетички, метаболички и ендокрини, фактори средине (околине) и остали фактори. [8] [9][10][7]

Етиолошки фактори у настанку артрозе[11][12][13][14]
Механички Генетички Метаболички и ендокрини Фактори средине Остали фактори
  • Микро и макротрауме
  • Претерано оптерећење неког зглоба
  • Бављење једностраним спортом
  • Гојазност [15][16]
  • Поремећена статика удова
  • Деформитети колена или кука (нпр. урођено ишчашење)
  • Неправилно срастао прелом
  • Слабост мишића
  • Неки облици артрозе у одређеним породицама,
  • Неки облици артрозе у одређеним популацијама
  • Хеберденова полиартроза, честа у жена Кавказа, док је ретка код Црнаца, Ескима и Јапанки [14].
  • Аутозомно полно повезан ген који се у жена наслеђује доминантно а у мушкараца рецесивно [10].
  • Охроноза
  • Алкаптонурија
  • Хемохроматоза
  • Акромегалија
  • Климактеријум
  • Шећерна болест
  • Неправилна исхрана
  • Пеџетова болест
  • Аваскуларна некроза кука
  • Таложење кристала
  • Реуматоидни артритис
  • Начин и услови живота
  • Специфичности хране
  • Старост [14][17]
  • Хемоглобинопатије (нпр. болест српастих ћелија, таласемија)
  • Конституција
  • Неуровегетативни или неурогени (нпр. сирингомиелија, табес дорзалис, дијабетес)
  • Циркулаторни (нпр проширене вене ногу)
  • Статички и динамички фактори због погрешног или прекомерног оптерећења
  • Инфекција

Не може се са сигурношћу рећи ни да је то само процес старења зглоба (како често многи истраживачи наводе у својим истраживањима) јер такве промене могу настати, под одређеним условима, и код релативно младих људи. Битно је да је артроза хронична болест зглоба која узрокује деформацију, бол и ограничење функције зглоба. Назива се и остеоартритисом јер је утврђено да у артротски промењеном зглобу увек постоји и блага упална реакција и излив у зглобну шупљину. Најпознатије су артрозе; коксартроза (артроза зглоба кука) и гонартроза (артроза колена), али је артроза врло често и болест малих зглобова прстију шака, кичме, у којој изазива болне симптоме у подручју леђа [18].

Подела[уреди]

Историјски гледано, према етиолошким факторима артрозе су подељене на примарну (идиопатску) и секундарну форму, мада је ова подела помало вештачка [18][19][20][21][22][23][24][25][26] [27][28][29]

Секундарна артроза[уреди]

Места на склету на којима се најчешће развија артроза

Секундарну артрозу, концептуално је лакше разумети. Он се односи на дегенеративна обољења синовија зглоба која произилази из неких предиспонирајућих стања, обично акутне или хроничне механичке трауме, која оштећује и мења зглобну хрскавицу и/или субхондрални део кости што мења и односе у зглобу. Зато се секундарна артроза често јавља у релативно младих људи, након механичке трауме каква се налази код дисплазије, сублуксације или луксације зглоба.

Секундарне артрозе могу се јавити и након артритиса, (реуматоидног, инфективног итд), услед дејства хемијских фактора (уратни артритис, хондрокалциноза, алкаптонурија) и нешто ређе због слабости околозглобног потпорног ткива.

Примарна артроза[уреди]

Дефиниција примарне артрозе је магловита и најчешће се сматра последицом процеса старења и зато би према овој дефиницији требала бити учесталија код старијих особа. Међутим у пракси најчешће коришћен термин, старење, који се у артрози односи на процес дегенерације зглобне хрскавице је веома погрешан [30]. Многим истраживањима дошло се до закључка да ове промене нису увек везане за старије особе, нити се може наћи било каква веза између степена оштећен хрскавице (нпр.главе бутне кости) и старости пацијента. Насиме наа изненађење многих ортопеда, у деловима зглоба, што је мањи притисак на хрскавицу, то су дегенративне промене наглашеније, што значи да су дегенеративне промене најизраженије у систему „без притиска“ (енгл. non-pressure) главице зглоба (нпр бутне кости)[30]. Исто тако, свакодневно оптерећење зглоба чува зглобну хрскавицу, а неадекватно оптерећење је најчешћи узрок дегенерације зглобне хрскавице [31]

Зато се у најширем смислу те речи, примарна артроза може сматрати идиопатским феноменом, који се јавља у претходно нетакнутим (неоштећеним) зглобовима, без очигледног и јасног разлога покретања дегенеративних промена [30] [7][32][33][34]

У литератури се као етиолошки фактори примарне артрозе наводе; поред доба живота, гојазност, фактори наслеђа, физичка активност, хормонски статус, инфламаторне болести кука (као реуматоидни артритис, анкилосирајући спондилитис, Ритеров синдром, или лупус), калцијум пирофосфатна болест, дифузна идиопатска скелетална хиперостоза, гихт, хемохроматоза, остеонекроза и фрактуре око зглоба, укључујући и преломе ацетабулума, феморалне главе и врата бутне кости, оштећења хрскавице због инфекције или пенетрације остеофиксационог материјала у простор зглоба, при чему није доказано да и један од њих има пресудну улогу [10][30]

Данас све више података указује да у етиологији примарне артрозе учествују и имунолошки механизми.

Епидемиологија[уреди]

Инвалидитет прилагођен годинама живота за све узроке на 100.000 становника у 2004. [35]
██ нема података ██ ≤ 200 ██ 200-220 ██ 220-240 ██ 240-260 ██ 260-280 ██ 280-300 ██ 300-320 ██ 320-340 ██ 340-360 ██ 360-380 ██ 380-400 ██ ≥ 400

Артроза (остеоартритис) је најчешћа болест зглобова у свету, не само међу људима већ и међу животињама (слабински део кичме коња, кук гориле итд.). Дегенеративне ппромене нађене су на остацима скелета праисторијских животиња и људи (мезозоички диносаур, неандерталски човек, Крапински човек 40.000 г.п.н.е.). Учесталост артропза је данас већа од реуматичког артритиса и гихта заједно. Процене броја оболелих варирају између различитих популација. Преваленца артроза разликује се међу различитим етничким групама [36]. Поремећај више преовладава у индијанаца а значајно мање у кинеза из Хонг Конга у односу на исту старосну групу белаца [37]. Код особа старијих од 65 година, артроза је чешћа у белаца него у црнаца. Колена артроза је чешће код жена црне расе у односу на жене друге расе [36].

Артроза погађа више од 20 милиона људи у Сједињеним Америчким Државама, иако се статистички подаци разлику у зависности од, примењене епидемиолошке методе (нпр. коришћења радиографских критеријума) или клиничких критеријума (нпр. коришћење радиографских налаза и клиничких симптома истовремено)[36].

На основу радиографских критеријума на хрскавици изолованих зглобова дегенеративне (артротске) промене се јављају код више од половине одраслих особа старијих од 65 година година под утицајем ове болести [36]

Анатомија[уреди]

Зглобови могу да се класификују, као синовијални, фиброзни или комбиновани, на основу присуства или одсуства синовијалне мембране и обима кретања који се у њима обављају. Нормални-здрави синовијални зглобови омогућавају значајани обим кретања дуж изузетно глатке зглобне површине и имају значајну улогу у покретима тела. Ови зглобови су састављени од следећих структура [38]:

Синовијални зглоб
  • зглобне хрскавице
  • субхондралне кости
  • синовијалне мембране
  • синовијалне течности
  • капсуле зглоба

Код здравих синовијалних зглобова, крајеви костију које формирају зглоб су покривени глатким хрскавични ткивом, састављеним од хондроцита окруженим екстрацелуларним матриксом који садржи разне макромолекуле, од којих су најважнији протеогликани и колагени. Хрскавица је ткиво које не само да покрива површину кости унутар зглоба већ и штити основу субхондралног дела кости, прерасподелом великих оптерећења у зглобу, одржавањем ниског контактног стреса и смањењењем трења зглобних површина. Она омогућава костима да глатко „клижу“ једна преко друге што омогућава олакшано кретање у зглобу и делује као „јастук“ који апсорбује енергију физичких покрета.

Хрскавица зглоба на механичка оптерећења реагује слично кости. Повећање оптерећења повећеава производњу матрикса, стварајући јаче ткиво. Хрскавица мора подносити затезање и тангенцијалне силе, али оптерећење хрскавице већином се односи на компресију и хидростатски притисак. Циклична компресија експланта (0,1 Hz, 2-3% компресије) стимулише хондроцитну синтезу матрикса. [39]

Зглобна чаура је обложена синовијалном мембраном и испуњена синовијалном течношћу која штити и подмазује зглоб. Синовијална течност се формира ултрафилтрацијом плазме процесом који се одвија у ћелијама синовијалне мембране (синовиоцитима). Синовијалне ћелије продукују главне компоненте протеина синовијалне течности, хијалуронску киселину (хиалуронат). Синовијална течност не само да садржи хранљиве материје које исхрањују аваскуларну зглобну хрскавицу, већ својом вискозношћу апсорбују »ударе спорих покрета«, и дају зглобој хрскавици еластичност потребну да апсорбује »ударе брзих покрета«.

Патолошка анатомија[уреди]

Артроза је обољење коштано-мишићно-зглобног система настало услед трошења („нагрижености“) хрскавице због природног старења или претходних оштећења зглобова, бројним етиолошким факторима. Артроза представља хроничну дегенеративну промену на једном или више зглобова, коју карактеришу деструктивне промене на хрскавици која прекрива зглобне површине, са секундарним променама кости која лежи испод ње. За разлику од других облика артритиса (постоји око 100 различитих врста), артроза не утиче на унутрашње органе.

Хистопатолошке промене у коленом зглобу старије пацијентице
Primary osteoarthrosis (1) at knee joint.jpg Primary osteoarthrosis (2) at knee joint.jpg Primary osteoarthrosis (3) at knee joint.jpg Primary osteoarthrosis (4) at knee joint.jpg Primary osteoarthrosis (5) at knee joint.jpg

Код артроза, зглобна хрскавица се троши, и на тај начин омогућава изложеним костима трење, једну насупрот друге узајамно. То узрокује бол и отицање, као и губитак покрета зглоба. Током времена, ствара се мали абнормални израстај кости на рубу зглобова зван коштана израслина или остеофити. Они могу допринети губитку покрета у зглобу и интензивирању бола. Ове израслине се могу чак и сломити и заглавити зглобном простор између костију, што проузрокује још јаче болове и оштећења.

Osteoartroza kuka.JPG Stadijumi u razvoju OA.jpg

На куку се, у поређењу с другим зглобовима, артроза најчешће развија. Најчешће настаје у нешто каснијој животној доби, између педесете и шездесете године, чешће се јавља у жена, а може се развити само на једном или истовремено на оба зглоба кука. У 20% болесника са артрозом кука налазимо и артрозу других зглобова, најчешће зглобова прстију шака и колена.

Болни чворићи (остеофити)[уреди]

На шакама у артрози су најчешће захваћени крајњи зглобови прстију. Та облик артрозе се назива Хеберденови чворићи. Нни се развијају на постраничним деловима зглобова, понекад су јако болни, понекад црвенкасте боје. Могу се развијати постепено, месецима или избити нагло, праћени јаким боловима. Врхови прстију могу бити топлији, а у њима болесник осећа жарење и трњење које прати јак бол.

Једном када чворићи избију, болови престају, али остају деформације зглобова. Артроза може захватити и средње зглобове прстију шака, уз слична задебљања на постраничним деловима зглобова, али се тада они називају Бушардова артроза.

Честа локализација артрозе је и базални зглоб палца, а може се јавити у занимањима која захтевају понављајуће монотоне покрете прстима шака (нпр код кројача, плетиља итд). Кретње палцем врло су болне и редуковане, а функција шаке отежана. Потешкоће због артрозе зглобова шака често претходе развоју артрозе других зглобова. Хеберденови чворићи врло су чести код жена, чак 10 пута чешћи него у мушкараца. Обично настају након 45. године живота, код већег броја сродника у једној породици.

Бушардови и Хеберденови чворићи на прстима шака код Бушардове и Хаберденове артрозе Бушардови и Хеберденови чворићи на прстима шака код Бушардове и Хаберденове артрозе
Бушардови и Хеберденови чворићи на прстима шака код Бушардове и Хаберденове артрозе

Клиничка слика[уреди]

  • На почетку болести болесник се замара при коришћењу степеница или преваљивањем дотад уобичајених удаљености. Након тога јавља се мука и бол у оболелом зглобу, која узрокује постепено ограничење покретљивости.
  • Бол, је главни симптом у остеоартрози, који настаје комбинацијом бројних механизама, који укључују следеће анатомске структуре и патофизиолошке процесе:
Узроци бола у артрози (остеоартрози-остеоартритису) [40]
АНАТОМСКА СТРУКТУРА ПАТОФИЗИОЛОШКИ ПРОЦЕС
  • синовијална мембрана
  • супхондрална кост
  • остеофити
  • зглобна капсула и лигаменти
  • мишићи
  • запаљење, страно тело (фрагменти, хрскавице)
  • микрофрактуре, промењена интеросеална (унутаркоштана) динамика
  • растезање периосталних нервних завршетака (због васкуларних закрчење субхондралне кости, која доводе до повећане интраосеалнаог-унутаркоштаног притиска)
  • растезање (капсуле зглоба, заједничким дејством истезања и накупљења излива)
  • спазам (изазван периартикуларним-околозглобним грчевима због замора мишића и вазоспазма крваних судова)
Бол у зглобовеима може се манифестовати у виду жарења или оштрих пробода или у виду убода иглом. Код неких особа, бол може „долазити и одлазити“. Константн бол или бол који се јавља у току спавање најчешће може бити знак да се клиничка слика артрозе погоршава.
  • Укоченост: у зглобу која се најчешће манифестује отежаним покретима након јутарњег устајања из кревета или дужег лежања је јадан од честих симптома. У зглобовима се након мировања јавља осећај крутости и шкрипања у оболелом зглобу, краће или дуже време након поновног покушаја успостављања кретања. Такође се укоченост може јавити у оболелом зглобу након краћег или дужег седања.
Радиографија стопала на којој се виде деформација зглобова, изазване артрозом у фази погоршања болести
  • Слабост мишића: карактерише слабљењм њихове функција око заједничког зглоба. Ово се најчешће дешава код арттрозе у коленима.
  • Оток: зглобова је веома чест симтом који се доживљава као осећају напетости и бола.
  • Деформација зглобова: карактерише се измењеним изгледом (обликом), поготово у фази погоршања болести.
  • Смањен обим покрета и губитак функције зглоба: Како се артроза погорша, пацијент све више губи могућност слободних покрета (било да се ради о флексији, екстензији или ротацији у зглобу)а у терминалној фази нападнути зглоб неће моћи да користи.
  • Пуцање, шкрипа, крцкање: као звучни феномен могу се јавити у оболелом зглобу у току покрета.
  • Скраћење уда: нпр. ноге, може днастати на захваћеној страни. Болесник шепа и у ходу се нагиње на страну захваћеног зглоба, јер тако несвесно смањује оптерећење зглоба и умањује болове.
  • Редукција активности: код болесника карактерише се отежаним седењем, лежањем или устајењем из тих положаја. Он не може чучнути, клекнути, а који пут се нити сагнути. Свакодневно обување обуће код болесника изазива велике потешкоће, као и одевање, купање и обављање најједноставнијих кућних послова.

Дијагноза[уреди]

Традиционални начин постављања дијагнозе остеоартрозе је могућ тек након што бол и укоченост постане упорана а рендген покаже оштећења хрскавице у зглобовима. До тада, од почетка болести најчешће је прошло доста времена и оштећења у зглобу су обично озбиљна. Лечење, у том тренутку усмерава се само на купирање симптома. То мало успори болест, и пацијента привремено ослобађа тегоба, а често је за потпуно ослобађање од тегоба потребна и тоталне замене зглоба (вештачким). Зато је правовремено постављање дијагнозе артрозе од изузетног значаја за даљи ток течења.[41][42]

Дијагноза остеоартрозе поставља се на основу; правилно сачињене историје болести, клиничког прегледа, лабораторијских и рендгенолошких налаза (према потреби и компјутеризоване томографије или магнетне резонантне томографије зглобова)[43]

Историја болести

Правилно узета анамнеза од болесника и квалитетно сачињена историја болести, вероватно је најбоље средство да лекар дијагностикује остеоартрозу. Зато је узимање медицинска историје »прва линија дијагностике« у остеоартрози.

Следи листа питања које лекар поставља пацијенту и евидентира у историји болести код сумње на остеортрозу:

  • Шта је главни симптом или проблем због кога је пацијент затражио помоћ лекара?
  • Да ли постоје неки други симптоми осим болова и других тегоба у зглобовима, које он доживљава?
  • Колико дуго трају симптоми? Када и како су почели?
  • Карактеристике симптома (локализација, интензитет бола, покретљивост зглоба, да ли је бол, константан или он долази и одлази итд)
  • Да ли су симптоми везани за активност или недостатак активности?
  • Да ли су симптоми утичу на радну способност и друге дневне активности?
  • Да ли се тегобе повећавају у току дана или постају још горе у вечерњим сатима?
  • Да ли пацијентови родитељи, браћа и сестре или други крвни сродници болују од артрозе или артритиса?
Радиограм леве ноге у два правца, пацијентице са дегенеративним променама у зглобу палца. Радиограм леве ноге у два правца, пацијентице са дегенеративним променама у зглобу палца.
Радиограм леве ноге у два правца, пацијентице са дегенеративним променама у зглобу палца.
MRT дегенеративних промена у коленом зглобу

Физички преглед

Код пацијената са артрозом утврђивање клиничког налаза физичким прегледом ограничено је на оболео зглоб. У физичком налазу доминира појава бола при манипулацијама зглобом, смањен обим покрета и појава пуцкетања (крепитација) у оболелом зглобу . [44][45][46]

Запаљенске промене у зглобовима су обично одсутне или слабо изражене. Већина случајева са остеоартрозом не укључују црвенило или осећај топлоте у зглобова, међутим, изливи течности у зглобу могу бити често присутни. Ограничена покретљивост или атрофије мишића око оболелог зглоба може бити један од физичких налаза.

Околни лигаменти и зглобна капсула су деформисани и изазвани су коштаним проширењима (остеофитима) која се могу појавити у различитом облику у зависности од тежине болести. Хеберденови чворићи и Бушардови чворићи који представљају опипљив и видљиве остеофите у артрози, могу се уочити на дисталним интерфалангеалним зглобовима прстију руку или ногу, и израженији су код жена, али се јављају и код мушкараца.


Магнетна резонантна томографија

Од увођења МРТ и примене нових метода снимања у оквиру ње остварен је изузетан значај у раном откривању и превенцији артроза. Нови метод - МР томографије у остеоартрози - користи модификовани облик снимања магнетом резонанцом којим се одређује концентрација молекула познатог као гликозамингликана (ГАГС) у хрскавици зглобова, који је одговорни за многе механичке особине хрскавичног ткива, укључујући и његову чврстину и еластичност. Метода се заснива на чињеници које је данас позната радиолозима, је та да се концентрација ГАГС снижава у остоартритичној хрскавици. Међутим разлози снижења ГАГС су непознати.[47]

Имуносеролошке анализе

Имуно-серолошки тестови уколико се циљано траже и добро интерпретирају, могу бити од великог значаја за потврду дијагнозе и одлуку о даљем третману болести. Особе које имају само позитивна аутоантитела морају бити редовно праћене јер је доказано да аутоантитела могу да претходе симптомима болести.[48] Позитивна укупна АНА треба да буду тумачена у одговарајућем клиничком контексту и неопходно је одредити њихову ближу специфичност. Серијско одређивање аутоантитела ради праћења њиховог титра и концентрације је ретко корисно за процену активности или потврду погоршања болести.

Диференцијална дијагноза[уреди]

С обзиром да су код остеоартрита знаци инфламације минимално изражени и да нема системских манифестација болести, остеоартроза се лако диференцира од осталих артрита. Неозрогена артропатија (Шаркоова болест) лако се диференцира неуролошким прегледом и рендгенским налазом. Међутим у диференцијалној дијагностици не треба искључити могућност да остеоартроза може перзистирати истовремено и са било којим другим реуматским и нереуматским обољењем зглобова. Треба бити врло опрезан и не приписивати све тегобе у зглобовима, а нарочито у кичми, дегенеративним променама зглобова (артрози), јер исте могу бити и последица метастаза малигних тумора, мултиплог мијелома, остеопорозе и многих других болести. Неко од њих наведене су у овој табели;

Основна Могућа
  • Анеуризма абдоминалне аорте [49]
  • Анкилозирајући спондилитис[50][51]
  • Аваскуларна некроза [52][53] [54]
  • Аваскуларна некроза, главе бутне кости [55]
  • Болест депоновања калцијум и пирофосфата
  • Неуропатске артропатије
  • Лајмска болест [56][57]
  • Пателлофеморални артритис
  • Пателофеморални синдром
  • Препателарни бурзитис
  • Псоријатични артритис
  • Реуматоидни артритис
  • Риноспоридиоза (лат. Rhinosporidiosis)
  • Болести изазване таложењем кристала
  • Псеудогихт
  • Инфламаторних артритис
  • Серонгативне спондилоартропатије
  • Инфицирани заједнички артритис
  • Механичким надражајем изазван бол
  • Реактивни артритис
Диференцијално дијагностичке разлике између артрозе и артритиса Диференцијално дијагностичке разлике између артрозе и артритиса
Диференцијално дијагностичке разлике између артрозе и артритиса

Критеријуми за дијагнозу најчешћих артроза[уреди]

Локализација Критеријуми
Остеоартроза шаке
Остеоартроза колена
Бол у колену и радиографски налаз остеофита
  • Старост болесника изнад 50 година
  • Јутарња укоченост, која траје краће од 30 минута
  • Крепитације (пуцкетање) у зглобу колена при покретима
Остеоартроза кука
Бол у куку код старијих особа и ограничена покретљивост
Остеоартроза кичме

Терапија[уреди]

Непозната и недовољно разјашњена улога етиолошких чинилаца у настанку артрозе усмерава терапију на; ублажавање и сузбијање симптома, одржавање и побољшавање функција оболелог зглоба, смањење физичке неспособности, уклањање фактора ризика, едукацију болесника [58]

Ублажавање и сузбијање симптома

  • Лечење лековима пре свега има за циљ да отклони бол и олакша и побољша функционалног стања оболелог зглоба [59]. Неколико група лекова стоје на располагању за успоравање или заустављање прогресије у оквиру овог општег поремећаја. Фармаколошке супстанце које се користе у лечењу артрозе су следеће:
    • Нестероидни антиинфламаторни лекови (НСАИЛ)
    • Кортикостероиди [60]
    • Ацетаминофен
    • Миорелаксанти (за опуштање спазма мишића)
    • Глукокортикоиди [61]
    • Натријум хиалуронат - састојак који се нормално налази у зглобу, и има заштитну улогу за хрскавицу зглоба и одржава вискозност зглобне течности.
    • Инјекције Ортокина (серум који се припрема из болесникове крви, а обогаћен је факторима раста и заштитним протеинима тела) све више се примењују у последње време [62].

Одржавање и побољшавање функција оболелог зглоба

Одржавање и побољшавање функција оболелог зглоба може се постићи применом једне од следећих метода:

  • Физикална терапија врло је корисна метода лечења која у комплексном лечењу артроза има значајну улогу. Она има за циљ да смањењи запаљење у зглобовима, ојача снагу мишића и вратити обим покрета у зглобу. У физикалној терапију примењују се вежбе којима се одржава обим покрета зглоба, које могу бити активне, пасивне и потпомогнуте од стране физиотерапеута, или помоћу машине за континуирано пасивно покретање. Посебно се спроводе вежбе за ојачавање мишића, нарочито ногу. Такве се вежбе лакше изводе у води, па је зато хидротерапија важан део лечења артроза. Корисне су и топлотне процедуре: криомасажа или масажа ледом, парафински облози, солукс-лампа, затим ултразвук, ласер, електротерапија, лимфна дренажа.[63]
  • Корективна остеотомија голењаче или бутне кости је оперативни захват који је индикован у случајевима ограниченог развоја остеоартрозе (интерне или екстерне), коју прати деформација удова у пределу колена (варус („О“) или валгус („Х“) положаја) и може бити ефикасна алтернатива код лечења артрозе колена у млађих пацијента.
  • Начин живота. Ако болесник са артрозом великих зглобова ногу, након што је упознат са својом болешћу, чува своје зглобове и не оптерећује их превише, користи помагало у ходу у болним фазама болести те повремено спроводи физикалну терапију, може држати своју болест под контролом дуги низ година. Лечење артроза шака траје дуже и није баш врло успешно, а спроводи се лековима и физикалном терапијом.[64]

Смањење физичке неспособности

Када све те врсте лечења закажу, преостаје још оперативно лечење. Оперативним (хируршким) лечењем остеоартрозе може да ублажи бол и побољшати функција оболелог зглоба/зглобова. Хируршким методама може се радити, тзв. бријање зглобних површина, или тоалета зглоба, корективна остеотомија, када се операцијом исправљају погрешни механички односи у зглобу које имамо код „О“ и „Х“ деформитета, те уградња ендопротезе зглоба, односно замена зглоба вештачким.

Коју врсту захвата и када учинити - одређује ортопед када су остале конзервативне методе лечења исцрпљене, а промене на зглобу такве да онемогућавају болеснику нормалан живот. У ове метод лечења спадају;

  • Артроскопија је методе у току које се уз помоћ флексибилних црева и микрокамера на њиховом крају (ендоскопа) врши испитивање (посматрање) унутарашњости зглоба (артроскопија), након кога се према индикацијама доноси одлука о артропластици или ремонтовању зглоба
  • Артропластика је методе у ортопедској хирургији којом се морфолошки и функционално мењају, замењују или ремоделују заједничке површине зглоба применом имплантата od вештачких материјала, обично метала и дугог материјала отпорног на замор, са високом корозивном отпорношћу. Зглобне површине морају бити свеже обложене материјалом са малим коефицијентом трења и малом брзином хабања. [65] [66].
  • Остеотомија, метода резања или сечење и уклањање оштећених костију.
  • Хондропластика је хируршка метода за репарацију оштећене хрскавице.
  • Артродеза је хируршка метода спајања заједничких коштаних крајева зглобоа у циљу спречавања заједнички покрета. Она се примењује након дугогодишње болести значајних повреда или тешких облика остеоартрозе. Поступак се изводи у циљу сузбијања болова тако што спречава даље заједничке покрета у зглобу.
  • Замене зглоба је хируршка метода уклањање оболелих или оштећених костију и других структура зглоба и њихова замена ручно или машински израђеним протезама од метала и/или пластике). Најчешће се примењује код замене зглоба колена и кука. У задње време, захваљујући савременим материјалима може се вршити замена неких других зглобова, као што су нпр они у кичменом стубу.

Уклањање фактора ризика

  • Смањење телесне тежине. За пацијенте који су гојазни је предуслов за ефикасно лечење. Клиничке студије су показале да и минимални губитак телесне тежине, чак и за 5% -10%, може драстично смањити болове у зглобовима и побољшање толеранцију на телесно вежбање.
  • Промена активности или промене делатности.Има за циљ прелазак из активног живота у нижи ниво активности што може растеретити зглобове и тиме смањити болове и успорити напредовање артрозе.
  • Коришћење додатне подршке. У виду ортоза и других ортопедских помагала којима се може растеретити зглоб и тиме смањити болови и друге тегобе.

Едукација

  • Едукација болесника о природи болести један је од примарних терапијски приступ у лечењу артрозе. Неколико студија Фондација за артритис у САД је показало да едукација о артрози има велику корист за пацијенте. Кроз едукацију, пацијенти могу изградити правилан начин живота и рада, умањити бол и повећати функцију зглоба. Наравно едукацију треба спроводити уз сталне посете и праћење резултата њене примене од стране лекара [67].
Лечење артрозе-остеоартрозе (остоартритиса) [40]
ФАЗА 1
Иницијално лечење		 ФАЗА 2
Перзистентни бол или прогресивни бол или погоршање ограничења покрета		 ФАЗА 3
Изражене тегобе и поред мера из фазе 2
  • едукација
  • смањење телесне тежине код гојазних
  • физикална терапија (кинезитерапија)
  • благи лекови за ублажавање бола
  • наставк фазе 1
  • консултовање реуматолога
  • НСАЛ
  • интраартрикуларна примена кортикостероида
  • примена ортопедских помагала
  • наставак фазе 1 и 2
  • интраартикуларна примена хијалуронске киселине
  • консултовање ортопедског хирурга и хируршки захват према индикацијама

Прогноза[уреди]

Ishod artroza.JPG

Прогноза дегенеративног обољења зглобне хрскавице је релативно добра и умногоме зависи од врсте обололег зглоба, активности пацијента и тежине клиничке слике. Године старости, индекс телесне масе, варус деформитети, и више укључених зглобова у болест, ствара веће шансе за прогресијом остеоартрита [68]. Зато је прогноза код коксартрозе кука и гонартрозе колена знатно лошија, јер долази до тешких функционалних испада и инвалидности које захтевају туђу негу и помоћ или хируршко лечење [1].

Како не постоје докази о узроку болести примена лекова за остеоартритис (који су тренутно познати), усмерена је само на ублажавање симптома и тегоба али не и лечење дегенеративних промена па болест непрестано напредује до краја живота болесника. Иначе сама болест не утиче на опште стање организма и дужину живота болесника [1].

Прогноза код болесника са остеоартрозом код којих је успешно извршена замена зглоба кука и колена протезом (артропластика), је повољна у више од 90% случајева [1] Међутим, уграђена протеза мора да се ревидира 10-15 година после њене уградње, у зависности од нивоа активности и старости пацијента. Млађи и активнији пацијенти ће углавном захтевати ревизију протезе, док код већине старијих пацијената ревизија није потребна.

Артроза као друштвени проблем[уреди]

Висока и све већа преваленца остеоартрозе подразумева и значајно увећање трошкове за друштво, који могу бити;[69]

  • Директни, и укључују трошкове болничко и бањско лечење, трошкове посата лекару, набавку лекова и хируршке интервенције.
  • Индиректни и укључују изгубљено време са посла, умањење зараде и друге добити, трошкове туђа неге и помоћи.

Трошкове лечења артроза могу бити изузетно велики код старијих особе, који се суочавају са потенцијалним губитком не само материјалних средтава већ и „независности“ што захтева туђу помоћ за свакодневне активности.[70]

Како се у многим популацијама развијених земаља у наредним деценијама очекује све већа дужина живота, потреба за лечењем све већег броја особа са остеоартрозом не само да ће захтева утрошак све више новчаних средастава, већ и потребу за проналажењем бољих терапеутских и алтернативних метода [71]превенције и лечења.

Напомене[уреди]

  1. ^ У англосаксонској литератури артроза се назива остеоартритис (osteoarthritis)

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ Поповић М, и сар. Реуматичне и сродне болести (дијагноза и терапија) Војноиздавачки завод, Београд 2000, стр.306-312
  2. ^ Hunter DJ. In the clinic: Osteoarthritis. Ann Intern Med. 2007;147(3):ITC8-1-ITC8-16.
  3. ^ ((en))Osteoarthritis, MedlinePlus
  4. ^ Burkitt HG, Stevens A, Lowe JS. Skeletal system. In: Basic Histopathology. 3rd ed. New York, NY: Churchill Livingstone; 1996:260.
  5. ^ Hamerman D. The biology of osteoarthritis. N Engl J Med. May 18 1989;320(20):1322-30..
  6. ^ Wood P H N, Rheumatic complaints, Br.Med. Bull 1971;27:82-9
  7. ^ а б в Murray RO. The etiology of primary osteoarthritis of the hip. Br J Radiol. Nov 1965;38(455):810-24. Medline
  8. ^ ((en)) Lee P, Rooney PJ, Sturrock RD. The etiology and pathogenesis of osteoarthrosis: a review. Semin Arthritis Rheum. Spring 1974;3(3):189-218. Medline
  9. ^ Sharma L. Epidemiology of osteoarthritis. In: Moskowitz RW, Howell DS, Altman, RD, et al, eds. Osteoarthritis. 3rd ed. 2001: 3-27.
  10. ^ а б в Loughlin J. The genetic epidemiology of human primary osteoarthritis: current status. Expert Rev Mol Med. May 24 2005;7(9):1-12. Medline
  11. ^ Bullough PG. The geometry of diarthrodial joints, its physiologic maintenance, and the possible significance of age-related changes in geometry-to-load distribution and the development of osteoarthritis. Clin Orthop Relat Res. May 1981;61-6. [Medline].
  12. ^ Aigner T, Rose J, Martin J, Buckwalter J. Aging theories of primary osteoarthritis: from epidemiology to molecular biology. Rejuvenation Res. Summer 2004;7(2):134-45. [Medline].
  13. ^ OUTERBRIDGE RE. The etiology of chondromalacia patellae. J Bone Joint Surg Br. Nov 1961;43-B:752-7. [Medline].
  14. ^ а б в Roberts J, Burch TA. Osteoarthritis prevalence in adults by age, sex, race, and geographic area. Vital Health Stat 11. Jun 1966;1-27. [Medline].
  15. ^ Felson DT, Anderson JJ, Naimark A, Walker AM, Meenan RF. Obesity and knee osteoarthritis. The Framingham Study. Ann Intern Med. Jul 1 1988;109(1):18-24. [Medline].
  16. ^ Goulston LM, Kiran A, Javaid MK, et al. Does obesity predict knee pain over fourteen years in women, independently of radiographic changes?. Arthritis Care Res (Hoboken). Oct 2011;63(10):1398-406. [Medline].
  17. ^ Zgoda M, Paczek L, Bartlomiejczyk I, Sieminska J, Chmielewski D, Górecki A. Age-related decrease in the activity of collagenase in the femoral head in patients with hip osteoarthritis. Clin Rheumatol. Feb 2007;26(2):240-1. [Medline].
  18. ^ а б [Guideline] Altman R, Asch E, Bloch D, Bole G, Borenstein D, Brandt K, et al. Development of criteria for the classification and reporting of osteoarthritis. Classification of osteoarthritis of the knee. Diagnostic and Therapeutic Criteria Committee of the American Rheumatism Association. Arthritis Rheum. Aug 1986;29(8):1039-49. [Medline].
  19. ^ Buckland-Wright C, Verbruggen G, Haraoui PB. Imaging: radiological assessment of hand osteoarthritis. In: Osteoarthritis Cartilage. 2000: 55-6.
  20. ^ Jewell FM, Watt I, Doherty M. Plain radiographic features of osteoarthritis. In: Brandt KD, Doherty M, Lohmander LS, eds. Osteoarthritis. New York, NY: Oxford University Press;. 1998: 217-37.
  21. ^ Recht MP, Kramer J, Marcelis S. Abnormalities of articular cartilage in the knee: analysis of available MR techniques. Radiology. May 1993;187(2):473-8.
  22. ^ Hunter DJ. Advanced imaging in osteoarthritis. Bull NYU Hosp Jt Dis. 2008;66(3):251-60.
  23. ^ Kellgren JH. Osteoarthritis in patients and populations. Br Med J. 1961;2:1-6.
  24. ^ Kirkley A, Birmingham tB, Litchfield RB, et al. A Randomized Trial of Arthroscopic Surgery for Osteoarthritis of the Knee. New England Journal of Medicine. Available at [1]. Accessed September 11, 2008.
  25. ^ Cheung EV, Adams R, Morrey BF. Primary osteoarthritis of the elbow: current treatment options. J Am Acad Orthop Surg. Feb 2008;16(2):77-87. Medline.
  26. ^ Dagenais S, Garbedian S, Wai EK. Systematic Review of the Prevalence of Radiographic Primary Hip Osteoarthritis. Clin Orthop Relat Res. Nov 27 2008; Medline.
  27. ^ Radin ER, Paul IL, Rose RM. Pathogenesis of primary osteoarthritis. Lancet. Jun 24 1972;1(7765):1395-6. Medline.
  28. ^ Veys E, Verbruggen G. Evolution and prognosis of osteoarthritis. In: Reginster JY, Pelletier JP, Martel-Pelletier J, et al, eds. Osteoarthritis. 1999: 312-3.
  29. ^ Valderrabano V, Horisberger M, Russell I, Dougall H, Hintermann B. Etiology of Ankle Osteoarthritis. Clin Orthop Relat Res. Oct 2 2008; Medline.
  30. ^ а б в г Zoran Anđelković, M. Kačarević, M. Veličković, A. Rangelov, S. Nikolić, Z. Todorović, I. Dimitrijević KONCEPT FEMORO-ACETABULARNOG IMPINGEMENTA KAO MEHANIZMA U RAZVOJU COXARTHROSA, стр 27-33 у књизи сажетака APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM, jul-septembar/2010. Vol.8-Broj 3
  31. ^ NIchols, E. H., and Richardson, F. L. (1909) : Arthritis de formans. Journal of Medical Research, 21, 149.
  32. ^ ADAM, A., and SPENCE, A. J. (1958): Intertrochanteric Osteotomy for Osteoarthritis of the Hip. Journalof Bone atidJoint Surgery, 40-B, 219.
  33. ^ GADE, H. G. (1947): A Contribution to the Surgical Treatment of Osteoarthritis of the Hipjoint: a ClinicalStudy. Acta Chfrurgica Scandinavica, 95, Supplementum 120.
  34. ^ LLOYD-ROBERTS, G. C. (1955): Osteoarthritis ofthe Hip. A Study of the Clinical Pathology. Journal of Bonen and Joint Surgery, 37-B, 8
  35. ^ „WHO Disease and injury country estimates“. World Health Organization. 2009 Приступљено Nov. 11, 2009 
  36. ^ а б в г ((en)) Carlos J Lozada, MD; Chief Editor: Herbert S Diamond, MD Osteoarthritis MEDSCAPE.
  37. ^ Hoaglund FT, Yau AC, Wong WL. Osteoarthritis of the hip and other joints in southern Chinese in Hong Kong. J Bone Joint Surg Am. Apr 1973;55(3):545-57. Medline.
  38. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  39. ^ Igor Balać, Dejan Raković, Dragan Uskoković. Biomaterijali, Beograd: Institut tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti: Društvo za istraživanje materijala, 2010 (Beograd: Draslar partner) books.google.rs
  40. ^ а б Поповић М, и сар. Подсетник-водич из реуматологије, Војноиздавачки завод, Београд 2000, стр.168
  41. ^ Colglazier CL, Sutej PG. Laboratory testing in the rheumatic diseases: A practical review. Southern Medical Journal 2005;98:185-91.
  42. ^ Stinton LM, Fritzler MJ. A clinical approach to autoantibody testing in systemic autoimmune rheumatic disorders. Autoimm Reviews 2007;7:77-84.
  43. ^ ((en)) Joern W.-P. Michael, PD Dr. med., Klaus U Schlüter-Brust, Dr. med., and Peer Eysel, Prof. Dr. med. The Epidemiology, Etiology, Diagnosis, and Treatment of Osteoarthritis of the Knee, Dtsch Arztebl Int. 2010 March; 107(9): 152–162. PubMed
  44. ^ [Guideline] Altman R, Alarcón G, Appelrouth D, Bloch D, Borenstein D, Brandt K, et al. The American College of Rheumatology criteria for the classification and reporting of osteoarthritis of the hand. Arthritis Rheum. Nov 1990;33(11):1601-10. Medline.
  45. ^ [Guideline] Altman R, Alarcón G, Appelrouth D, Bloch D, Borenstein D, Brandt K, et al. The American College of Rheumatology criteria for the classification and reporting of osteoarthritis of the hip. Arthritis Rheum. May 1991;34(5):505-14. Medline.
  46. ^ [Guideline] Altman R, Asch E, Bloch D, Bole G, Borenstein D, Brandt K, et al. Development of criteria for the classification and reporting of osteoarthritis. Classification of osteoarthritis of the knee. Diagnostic and Therapeutic Criteria Committee of the American Rheumatism Association. Arthritis Rheum. Aug 1986;29(8):1039-49. Medline.
  47. ^ New Technology May Enable Early Osteoarthritis Diagnosis, 2008, Arthritis Foundation A new type of MRI gives doctors a better view.
  48. ^ Wiik AS, Bizzaro N. Missing links in high quality diagnostics of inflammatory systemic rheumatic diseases. Autoimmun Highlights 2012 in press. DOI 10.1007/s13317-012-0029-0
  49. ^ Upchurch GR Jr, Schaub TA. Abdominal aortic aneurysm. Am Fam Physician. Apr 1 2006;73(7):1198-204. [Medline].
  50. ^ Bennett DL, Ohashi K, El-Khoury GY. Spondyloarthropathies: ankylosing spondylitis and psoriatic arthritis. Radiol Clin North Am. Jan 2004;42(1):121-34. [Medline].
  51. ^ El-Khoury GY, Kathol MH, Brandser EA. Seronegative spondyloarthropathies. Radiol Clin North Am. Mar 1996;34(2):343-57, xi. [Medline].
  52. ^ Woo SB, Hellstein JW, Kalmar JR. Narrative [corrected] review: bisphosphonates and osteonecrosis of the jaws. Ann Intern Med. May 16 2006;144(10):753-61. [Medline]
  53. ^ Kawai K, Tamaki A, Hirohata K. Steroid-induced accumulation of lipid in the osteocytes of the rabbit femoral head. A histochemical and electron microscopic study. J Bone Joint Surg Am. Jun 1985;67(5):755-63. [Medline].
  54. ^ Bagan JV, Murillo J, Jimenez Y, et al. Avascular jaw osteonecrosis in association with cancer chemotherapy: series of 10 cases. J Oral Pathol Med. Feb 2005;34(2):120-3. [Medline].
  55. ^ Wang GJ, Sweet DE, Reger SI, et al. Fat-cell changes as a mechanism of avascular necrosis of the femoral head in cortisone-treated rabbits. J Bone Joint Surg Am. Sep 1977;59(6):729-35. [Medline].
  56. ^ Feder HM Jr. Lyme disease in children. Infect Dis Clin North Am. Jun 2008;22(2):315-26, vii. [Medline].
  57. ^ Wormser GP, Nowakowski J, Nadelman RB, Visintainer P, Levin A, Aguero-Rosenfeld ME. Impact of clinical variables on Borrelia burgdorferi-specific antibody seropositivity in acute-phase sera from patients in North America with culture-confirmed early Lyme disease. Clin Vaccine Immunol. Oct 2008;15(10):1519-22. [Medline]. [Full Text].
  58. ^ ((en)) Lineker SC, Bell MJ, Boyle J, Badley EM, Flakstad L, Fleming J, et al. Implementing arthritis clinical practice guidelines in primary care. Med Teach. Mar 2009;31(3):230-7. Medline.
  59. ^ ((en)) [Guideline] Zhang W, Moskowitz RW, Nuki G, Abramson S, Altman RD, Arden N, et al. OARSI recommendations for the management of hip and knee osteoarthritis, Part II: OARSI evidence-based, expert consensus guidelines. Osteoarthritis Cartilage. Feb 2008;16(2):137-62. Medline.
  60. ^ ((en)) Lambert RG, Hutchings EJ, Grace MG, Jhangri GS, Conner-Spady B, Maksymowych WP. Steroid injection for osteoarthritis of the hip: a randomized, double-blind, placebo-controlled trial. Arthritis Rheum. Jul 2007;56(7):2278-87. Medline.
  61. ^ Hathcock JN, Shao A. Risk assessment for glucosamine and chondroitin sulfate. Regul Toxicol Pharmacol. Feb 2007;47(1):78-83. Medline.
  62. ^ ((mk)) Општи информации за Oртокин терапијата. Најчести прашања и одговори [2]
  63. ^ Plasqui G. The role of physical activity in rheumatoid arthritis. Physiology and Behavior. 2008;94(2):270– 275.
  64. ^ . Lemmey AB, Marcora SM, Chester K, Wilson S, Casanova F, Maddison PJ. Effects of high-intensity resistance training in patients with rheumatoid arthritis: a randomized controlled trial. Arthritis Care and Research. 2009;61(12):1726–1734
  65. ^ ((bg)) Артропластика на www.puls.bg
  66. ^ Reakcija skletnih ćelija na dejstvo mehaničke sile str.76-77, u knjizi Igor Balać, Dejan Raković, Dragan Uskoković. Biomaterijali, Beograd: Institut tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti: Društvo za istraživanje materijala, 2010 (Beograd: Draslar partner) strana 77 books.google.rs
  67. ^ ((en)) Todd P Stitik, Denise I Campagnolo, Rehabilitation for Osteoarthritis Overview of Osteoarthritis Rehabilitation Еmedicine.medscape
  68. ^ Chapple CM, Nicholson H, Baxter GD, Abbott JH. Patient characteristics that predict progression of knee osteoarthritis: A systematic review of prognostic studies. Arthritis Care Res (Hoboken). Aug 2011;63(8):1115-25.
  69. ^ Perrot S, Poiraudeau S, Kabir M, Bertin P, Sichere P, Serrie A, et al. Active or passive pain coping strategies in hip and knee osteoarthritis? Results of a national survey of 4,719 patients in a primary care setting. Arthritis Rheum. Nov 15 2008;59(11):1555-62. [Medline].
  70. ^ Arokoski JP. Physical therapy and rehabilitation programs in the management of hip osteoarthritis. Eura Medicophys. Jun 2005;41(2):155-61. [Medline].
  71. ^ Selfe TK, Taylor AG. Acupuncture and osteoarthritis of the knee: a review of randomized, controlled trials. Fam Community Health. Jul-Sep 2008;31(3):247-54. [Medline]. [Full Text].

Спољашње везе[уреди]

P medicine.svg Портал Медицина
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Артроза
Реуматичне болести (уобичајена подела)
Дегенеративне реуматичне болести • М15-М19 • М20-М25 • М40-М43 • М47-М49 • М50-М54 • М91-М94
Ванзглобне реуматичне болести • М60-М63 • М65-М68 • М70-М79
Запаљенске реуматичне болести • М05-М14 • М30-М36 М45
Метаболичке реуматичне болести • М80-М85 • М86-М90
Инфективне реуматичне болести • М00-М03
Ретке реуматичне болести
Нереуматичне болести са реуматичним манифестацијама


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Артроза&oldid=7024039“