Hiperurikemija
| Hiperurikemija | |
|---|---|
 | |
| Kristali mokraćne kiseline |
Hiperurikemija ili urikemija je povećan nivo mokraćne kiseline (MK) u krvi, koje može dovesti do pojave gihta.
Opšti pojmovi[uredi | uredi izvor]
Hiperurikemija se definiše kao serumska koncentracija MK >360 µmol/l ili >6,8mg/dL.[1]
Pri pH vrednosti krvi 7,4 prag rastvorljivosti mokraćne kiseline je koncentracija ≥ 408 µmol/l.
Kristalizaciju mokraćne kiseline provociraju smanjenje kiselosti tkiva, dehidratacija, povreda i nagli gubitak telesne mase (mršavljenje).
Epidemiologija[uredi | uredi izvor]
Hiperurikemija je veoma česta u opštoj populaciji i kreće se na globalnom nivou do 20%. Česta je kod muškaraca i žena u menopauzi.[2] Muškarci oboljevaju 3-4 puta češće što se objašnjava urikozuričkim efektom estrogena.[3]
Godišnja incidencija gihta kao posledica hiperurikemije je različita kod osoba sa različitim stepenom hiperurikemije. Ukoliko je serumska koncentracija mokraćne kiseline (MK) ≥ 500 µmol/l prevalencija je oko 5%.[4]
Poslednjih decenija prevalencija i incidencija hiperurikemije je u porastu. Objašnjenje treba tražiti u:[5]
- promenama životnih navika i navika u ishrani,
- porastu osoba sa metaboličkim sindromom,
- sve češćoj primeni diuretika, β blokatora i malih doza aspirina.
Prevalencija hiperurikemije je do 2% kod normalno uhranjenih a kod gojaznih osoba čak 5%.[6]
Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]
Uprkos činjenici da je mokraćna kiselina prvi put identifikovana pre otprilike 2 veka, određeni patofiziološki aspekti hiperurikemije još uvek nisu jasno shvaćeni. Godinama je hiperurikemija identifikovana ili se smatrala da je ista kao giht, ali je mokraćna kiselina sada identifikovana kao marker za brojne metaboličke i hemodinamske abnormalnosti.[7][8]
Kao mogući uzroci hiperurikemije navode se: hiperurikemija zbog smanjenog ili nedoovoljnog izlučivanja (hiposekrecija mokraćne kiseline), povećane proizvodnje (hipereprodukcije mokraćne kiseline) ili kombinacije ova dva mehanizma.
Hiposekrecija mokraćne kiseline[uredi | uredi izvor]
Hiposekreciju mokraćne kiseline (koja se javnja u 90% slučajeva), izazvaju:
- bolesti bubrega
- lekovi (aspirin, diuretici, etambutol, pirazinamid, ciklosporin, β-blokatori)
Nedovoljno izlučivanje mokraćne kiseline čini većinu uzroka hiperurikemije, posledica je poremećaja u prometu urata u bubrezima koji uključuje filtraciju u glomerulu, reapsorpciju, sekreciju i, konačno, postsekretornu reapsorpciju. Shodno tome, izmenjeno izlučivanje mokraćne kiseline može biti posledica smanjene glomerularne filtracije, smanjene tubularne sekrecije ili pojačane tubularne reapsorpcije. Organske kiseline koje se akumuliraju u ovim uslovima takmiče se sa uratima za tubularnu sekreciju. Konačno, pojačana reapsorpcija mokraćne kiseline distalno od mesta sekrecije je mehanizam za koji se smatra da je odgovoran za hiperurikemiju uočenu diuretičkom terapijom i dijabetesom insipidusom.[9]
Hipereprodukcija mokraćne kiseline[uredi | uredi izvor]
Hipereprodukciju mokraćne kiseline (koja se javnja u 90% slučajeva) izazvaju:[9]
- deficit hipoksantin gvanozin fosforibozil transferaze a hiperaktivnost fosforibozil pirofosfat sintetaze
- destrukcija ćelija u toku lečenja mijelo i limfoproliferativnih bolesti
- citotoksičnim lekovim (varfarin, vitamin B12)
- policitemija vera,
- hemolitička bolest,
- psorijaza,
- dijeta bogata purinima,
- konzumiranje alkohola
Dok smanjena filtracija urata možda ne izaziva primarnu hiperurikemiju, može doprineti hiperurikemiji bubrežne insuficijencije. Smanjena tubularna sekrecija urata javlja se kod pacijenata sa acidozom (npr. dijabetička ketoacidoza, intoksikacija etanolom ili salicilatom, ketoza gladovanja). Organske kiseline koje se akumuliraju u ovim uslovima takmiče se sa uratima za tubularnu sekreciju. Konačno, pojačana reapsorpcija mokraćne kiseline distalno od mesta sekrecije je mehanizam za koji se smatra da je odgovoran za hiperurikemiju uočenu diuretičkom terapijom i dijabetesom insipidusom.
Kombinovani mehanizmi[uredi | uredi izvor]
Kombinovani mehanizmi (nedovoljno izlučivanje i prekomerna proizvodnja) takođe mogu izazvati hiperurikemiju. Najčešći uzrok u ovoj grupi je konzumacija alkohola, što rezultuje ubrzanim razgradnjom ATP-a u jetri i stvaranjem organskih kiselina koje se takmiče sa uratima za tubularnu sekreciju.[10]
Enzimski defekti kao što su glikogenoze tipa 1 i nedostatak aldolaze-B su drugi uzroci hiperurikemije koji su rezultat kombinacije prekomerne proizvodnje i nedovoljnog izlučivanja.[9]
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Osim ako visoki nivoi mokraćne kiseline u krvi ne izazivaju simptome, slučajnim pregledom u kliničkoj laboratoriji otkriva se hiperurikemija kod većine ljudi bez kliničke slike,[11] jer ne razvijaju svi ljudi sa hiperurikemijom giht ili nefrolitijazu.
Razvoj gihta – koji je bolan, kratkotrajan poremećaj – najčešća je posledica hiperurikemije, koja uzrokuje taloženje kristala mokraćne kiseline obično u zglobovima ekstremiteta, ali takođe može izazvati stvaranje kamena u bubregu, još jednog bolnog poremećaja.[12]
Simptomi gihta su tipično zapaljenje, otok i crvenilo zgloba, kao što je prst na nozi ili koleno, praćeni intenzivnim bolom.[13]
Pacijenti sa hroničnim gihtnim artritisom mogu razviti tofus u heliksu ili antiheliksu uha, duž ulnarne površine podlaktice, u burzi olekranona ili u drugim tkivima.
Kod nefrolitijaze izazvane mokraćnom kiselinom, pacijenti mogu imati bol u trbuhu ili slabinama.
Dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Kod pacijenata sa hiperurikemijom, na osnovu uzete istorija bolesti određuje se da li je pacijent simptomatski ili asimptomatski i utvrđuje etiologija i komorbidno stanje.
Simptomi su giht i nefrolitijaza, sa sledćim dijagnostičkim znacima:[14]
- Giht se obično manifestuje kao akutni monoartritis, najčešće u velikom prstu noge, a ređe u tarzalnom zglobu, kolenu i drugim zglobovima.
- Nefrolitijaza izvana mokraćnom kiselinom koja semanifestuje kao hematurija; bol u slabinama, trbuhu ili ingvinalnoj regiji i/ili mučnina i povraćanje.
Diferencijalna dijagnoza[15][uredi | uredi izvor]
- alkoholna ketoacidoza
- dijabetesna ketoacidoza (DKA)
- giht i pseudogut
- hemolitička anemija
- Hoddžkinov limfom
- hiperparatiroidizam i hipotireoza
- nefrolitijaza
- preeklampsija (toksemija trudnoće)
- tip 1a bolesti skladištenja glikogena
- nefropatija mokraćne kiseline.[15]
Terapija[uredi | uredi izvor]
Higijensko-dijetetski režim[uredi | uredi izvor]
Krajnji cilj lečenja je eliminacija depozita kristala mokraćne kiseline. To se može postići samo ako je koncentracija MK u serumu <360 umol/l.[16][17][18][19] Pri ovim koncentracijama rizik od pojave akutnog artritisa i godišnja učestalost napada se svode na minimum.
Prvi korak u regulisanju hiperurikemije je promena životnih navika i pridržavanje dijetetskom režimu. Savetuje se isharana siromašna purinima i fruktozom. Gojazni treba da smanje telesnu masu. Savetuje se redovno fizičko vežbanje, prestanak pušenja i adekvatna hidratacija. U odnosu na sadržaj purina namirnice koje se koriste u ishrani kod hiperurikemije kategorizovane su u zabranjene, ograničene i one koje se preporučuju (vidi tabelu).
| Preporučene | Ograničene | Zabranjene |
|---|---|---|
| jaja | špargla | inćuni |
| orasi, kikiriki buter | karfiol | sardine |
| sirevi sa malo masti | spanać | skuša |
| obrano ili 1% mleko | mahunasto povrće | tuna |
| supe i čorbe bez mesa | kuvani paradajz | haringa |
| povrće | krompir | bakalar |
| voće i voćni sokovi | piletina | školjke |
| beli hleb, pecivo, dvopek | ovčije meso | divljač |
| pšenične klice | pečurke | iznutrice |
| paste | ovas i ovsena kaša | sosovi sa mesom |
| pirinač | pšenične klice i mekinje | mesne prerađevine |
| kornfleks | integralno brašno | slanina |
| kokice | hleb od raži | svinjsko meso |
| kukuruzno brašno | šećer | goveđe meso |
| ćureće belo meso | med | sočivo |
| jagnjeće meso | čokolada | punomasno mleko i sirevi |
| voda | mast | kvasac |
Upotrebu alkoholnih pića treba svesti na minimum. Preporuka se naročito odnosi na pivo. Gornja dozvoljena granica alkohola je 4 jedinice za muškarce a 3 za žene. Alkoholna jedinica je odnos jačine i količine alkoholnog pića
Veoma je važno da bolesnici uzimaju 1—1,5 l vode u toku dana. Adekvatnom hidratacijom se pospešuje glomerulska filtracija i smanjuje mogućnost kristalizacije mokraćne kiseline u tubulima. Unosom tečnosti se održava adekvatna količina sinovijske tečnosti i tako sprečava kristalizacija mokraćne kiseline u zglobu.
Zabranjena je upotreba sokova bogatih fruktozom
Preporučuju se namirnice siromašne mastima.
Preporučuje se ishrana bogata voćem i povrćem.
Terapija lekovima[uredi | uredi izvor]
Kako dijeta i promena životnih navika u većini slučajeva nisu dovoljni da održavaju normalnu urikemiju (jer smanjuju urikemiju za 10–18%), indikovana je farmakoterapija kod bolesnika koji imaju jedan ili više tofusa, najmanje dva ataka artritisa godišnje, hroničnu bubrežnu insuficijenciju drugog stepena i/ili urolitijazu.
Kod bolesnika sa bubrežnom insuficijencijom doze lekova treba prilagoditi klirensu kreatinina.
Bolesnici koji pojačano stvaraju mokraćnu kiselinu treba da uzimaju inhibitore ksantin oksidaze.
Kod bolesnika sa normalnim klirensom kreatinina koji imaju smanjenu ekskreciju MK indikovana je primena urikozurika. Lekovi prvog izbora za normalizovanje koncentracije MK u serumu su inhibitori ksantin oksidaze.
U slučaju kontraindikacija ili intolerancije alternativa inhibitorima ksantin oksidaze su urikozurici.
Terapija hipouricima se može započeti i u akutnom napadu pod uslovom da je obezbeđena adekvatna antiinflamatorna terapija.[21][22]
Urikemiju treba kontrolisati na 2—5 sedmica dok se doza leka ne podesi. Kada se postigne zadovoljavajuća urikemija kontrole su na 6 meseci. Redovnim kontrolama se pouzdano prati i privrženost terapiji.[23][24] Koncentracija MK u serumu treba da bude < 360 µmo/l kod svih bolesnika. Za ublažavanje kliničke slike gihta koncentracija MK treba da bude <300 µmol/l.
Komplikacije[uredi | uredi izvor]
Hiperurikemija može dovesti do oboljenja prethodno zdravih bubrega.
- Akutna uratna nefropatija nastaje zbog opstrukcije tubula kristalima mokraćne kiseline. Obično se dešava kod bolesnika sa leukemijom i limfomom.
- Kod bolesnika sa hroničnom hiperurikemijom u intersticujumu bubrega može doći do stvaranja mikrotofa koji izazivaju hronično zapaljenje. Hronično zapaljenje vremenom dovodi do fibroze i insuficijencije bubrega. Intersticijalne i glomerulske promena mogu nastati i bez kristalizacije. Promene su slične onima u dugotrajnoj arterijskoj hipertenziji.
- Kod bolesnika koji imaju hroničnu pojačanu ekskreciju mokraćne kiseline, naročito kada je kiselost urina snižena, mogu se stvoriti uratni kemenci. Oni čine 5-10% svih bubrežnih kamenaca.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ George C, Minter DA. Hyperuricemia. 2022 Jan.
- ^ Bhole V, de Vera M, Rahman MM, Krishnan E, Choi H. Epidemiology of gout in women: fifty-two–year followup of a prospective cohort. Arthritis Rheum 2010;62:1069–76.
- ^ WEAVER, A. L. (2008-07-01). „Epidemiology of gout”. Cleveland Clinic Journal of Medicine. 75 (Suppl_5): S9—S12. ISSN 0891-1150. doi:10.3949/ccjm.75.suppl_5.s9.
- ^ Riedel, Aylin Altan; Nelson, Mike; Wallace, Katrine; Joseph-Ridge, Nancy; Cleary, Michele; Fam, Adel G. (2004). „Prevalence of Comorbid Conditions and Prescription Medication Use Among Patients With Gout and Hyperuricemia in a Managed Care Setting”. JCR: Journal of Clinical Rheumatology. 10 (6): 308—314. ISSN 1076-1608. doi:10.1097/01.rhu.0000147049.12220.32.
- ^ Lin K C, Lin H Y, Chou P. Community based epidemiological study on hyperuricemia and gout in Kin‐Hu, Kinmen. J Rheumatol 2000; 27:1045–50.
- ^ Brook RA, Forsythe A, Smeeding JE, Lawrence EN. Chronic gout: epidemiology, disease progression, treatment and disease burden. Curr Med Res Opin 2010;26:2813–21.
- ^ Stack A, Manolis AJ, Ritz E. Detrimental role of hyperuricemia on the cardio-reno-vascular system. Curr Med Res Opin. 2015 Sep. 31 Suppl 2:21-6.
- ^ Johnson RJ, Kivlighn SD, Kim YG, Suga S, Fogo AB. Reappraisal of the pathogenesis and consequences of hyperuricemia in hypertension, cardiovascular disease, and renal disease. Am J Kidney Dis. 1999 Feb. 33(2):225-34.
- ^ a b v „Hyperuricemia: Practice Essentials, Pathophysiology, Etiology”. emedicine.medscape.com. 2023-06-30.
- ^ Shiraishi, Hiroshi; Une, Hiroshi (2009). „The Effect of the Interaction between Obesity and Drinking on Hyperuricemia in Japanese Male Office Workers”. Journal of Epidemiology. 19 (1): 12—16. ISSN 1349-9092. doi:10.2188/jea.je20080016.
- ^ Singh, Jasvinder A; Reddy, Supriya G; Kundukulam, Joseph (2011). „Risk factors for gout and prevention: a systematic review of the literature”. Current Opinion in Rheumatology. 23 (2): 192—202. ISSN 1040-8711. doi:10.1097/bor.0b013e3283438e13.
- ^ Perez‐Ruiz, Fernando; Hernandez‐Baldizon, Samuel; Herrero‐Beites, Ana M.; Gonzalez‐Gay, Miguel A. (2010). „Risk factors associated with renal lithiasis during uricosuric treatment of hyperuricemia in patients with Gout”. Arthritis Care & Research. 62 (9): 1299—1305. ISSN 2151-464X. doi:10.1002/acr.20221.
- ^ LOGAN, J A; MORRISON, E; McGILL, P E (1997-11-01). „Serum uric acid in acute gout”. Annals of the Rheumatic Diseases. 56 (11): 696—697. ISSN 0003-4967. doi:10.1136/ard.56.11.696a.
- ^ „Hyperuricemia Clinical Presentation: History, Physical Examination”. emedicine.medscape.com. Pristupljeno 2023-11-20.
- ^ a b „Hyperuricemia Differential Diagnoses”. emedicine.medscape.com. Pristupljeno 2023-11-20.
- ^ Schumacher HR Jr, Chen LX. The practical management of gout. Cleve Clin J Med. 2008;75(suppl 5):S22-S25.
- ^ Terkeltaub R. Update on gout: new therapeutic strategies and options. Nat Rev Rheumatol 2010;6:30–8.
- ^ Eggebeen AT. Gout: an update. Am Fam Physician. 2007;76:801-8.
- ^ Choi HK. A prescription for lifestyle change in patients with hyperuricemia and gout. Curr Opin Rheumatol 2010;22:165–72
- ^ Weaver AL, Cheh MA, Kennison RH. How PCP education can impact gout management: the gout essentials. J Clin Rheumatol. 2008;14(suppl):S42-S46.
- ^ Taylor TH, Mecchella JN, Larson RJ, Kerin KD, Mackenzie TA.Initiation of allopurinol at first medical contact for acute attacks of gout: a randomized clinical trial. Am J Med. 2012;125:1126-34.
- ^ Wortmann RL, Macdonald PA, Hunt B, Jackson RL. Effect of prophylaxis on gout flares after the initiation of uratelowering therapy: analysis of data from three phase III trials. Clin Ther 2010;32:2386–97.
- ^ Radak-Perović M, Zlatković-Svenda M.Quality of treatment in gouty patients considering EULAR recommendations.Srp Arh Celok Lek. 2012;140:717-21.
- ^ Rees F, Jenkins W, Doherty M.Patients with gout adhere to curative treatment if informed appropriately: proof-of-concept observational study. Ann Rheum Dis. 2013;72:826-30.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
