Витамин Б12

С Википедије, слободне енциклопедије
Витамин Б12
IUPAC име
α-(5,6-dimethylbenzimidazolyl)cobamidcyanide
Клинички подаци
Начин применеорално, ив
Правни статус
Правни статус
  • UK: POM (Само на рецепат)
Фармакокинетички подаци
Биорасположивостлако је апсорбован у дисталном делу илеума
Везивање протеинаВеома незнатан до специфичног за транскобаламин плазма протеине
Везивање за хидроксокобаламин је мало веће него за цинанокобалиамин
Метаболизамхепатички
Полувреме елиминацијеОко 6 дана
(400 дана у јетри)
Излучивањеренално
Идентификатори
CAS број68-19-9 ДаY
ATC кодB03BA01 (WHO)
PubChemCID 5479203
DrugBankAPRD00326
ChemSpider10469504
Хемијски подаци
ФормулаC63H88CoN14O14P
Моларна маса1355.37 g/mol

Витамин Б12, назива се још „кобаламин“ и „цијанокобаламин“.[1][2] По својој хемијској структури витамин Б12 је један од најсложенијих витамина. У кристалном облику добијен је 1948. године. Његова структура утврђена је десетак година касније, методом рентгеноструктурне анализе. У то време, то је била најкомплекснија утврђена структура.[3] Потпуна синтеза витамина Б12 извршена је 1972. године, a први су је остварили органски синтетичари Роберт Вудворд из САД и Алберт Ешенмозер из Швајцарске.

Витамин Б12 не синтетишу ни биљке ни животиње. Витамин Б12 синтетизују само неке врсте бактерија. На пример, микрофлора преживара синтетизује витамин Б12 у неопходним количинама.

Хемијска структура[уреди | уреди извор]

Витамин Б12 је тетрапиролски кофактор у коме се у октаедарском окружењу налази кобалт координован за четири атома азота коринског прстена. На петом координационом месту се налази 5,6-диметилбензимидазолски нуклеотид, који је ковалентно везан за корински D прстен. Не шестом координационом месту (на структури приказаној у кутијици са десне стране, обележеним са R) се налази 5'-деоксиаденозин. У метилкобаламину то место заузима метил група, док је присуство цијанидног анјона на том месту је последица изоловања кобаламина.

Ову групу једињења карактерише и одсуство C-атома између A и D прстенова и sp3 хибридизацију свих спољних угљеникових атома, што указује на то да молекул поседије укупно девет хиралних центара.

То је биолошки јако ретко, готово једино једињење, код кога је метал директно везан за угљеник.[3]

Синтеза кобаламина[уреди | уреди извор]

Коензим Б12 се синтетише редукцијом витамина, преко оксидационих стања кобалта +2 и +1, који је богат електронима и зато је снажан нуклеофил. Он напада 5' угљеников атом на АТП-у, замењује трифосфат и формира кобалт-угљеник везу. Ова веза подлеже хомолитичком раскидању уз настајање радикала који учествују у реакцијама преноса водоника. Ове реакције илуструју значај постојања различитих оксидационих стања кобалта за деловање витамина Б12. [3]

Значај за човека[уреди | уреди извор]

За човека су стога основни извори витамина Б12 производи животињског порекла јетра, бубрези, срце, мишићи, говедина и свињетина. У овим деловима организма се нагомилава витамин Б12 кога су произвеле бактерије. Добар извор витамина Б12 су риба и јаја. Овај витамин се веома брзо разграђује на светлости и због тога га је неопходно чувати на тамном месту.

Витамин Б12 има значајних антитуморски ефекат и може бити извор енергије не само за тело човека, већ и за његов централни нервни систем. Одржава добро стање нервног система, побољшава концентрацију, памћење и равнотежу.

Недостатак овог витамина узрокује успорен раст и пернициозну анемију.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Имајући у виду да нема теста који је златни стандард за недостатак витамина Б12, неколико лабораторијских тестова се изводи да се потврди дијагнозана на коју се сумња. Вредност витамина Б12 у серуму је неприкладна због тога што се мења касно, а такођер је релативно несензитивна и неспецифична.[4]

Метилмалонска киселина у мокраћи или у крвној плазми се сматра функционалним маркером витамина Б12 који се повећава када се исцрпе залихе витамина Б12.[4] Ипак, повишени нивои метилмалонске киселине могу упућивати на често превиђени[5] поремећај метаболизма, комбинирану малонску и метилмалонску ацидурију (CМАММА).[6]

Најранији маркер недостатка витамина Б12 су ниски нивои холотранскобаламина (holoTC), који је комплекс витамина Б12 и његовог транспортног протеина.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vitamin B12: Fact Sheet for Health Professionals”. Office of Dietary Supplements, US National Institutes of Health. 9. 7. 2019. Архивирано из оригинала 30. 11. 2019. г. Приступљено 1. 11. 2019. 
  2. ^ „Vitamin B12. Micronutrient Information Center, Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis, OR. 4. 6. 2015. Архивирано из оригинала 29. 10. 2019. г. Приступљено 5. 4. 2019. 
  3. ^ а б в Гргурић-Шипка, Сања (2014). Хемија биоелемената. Београд: Хемијски факултет, Универзитет у Београду. стр. 90—96. ISBN 978-86-7220-065-2. 
  4. ^ а б в Herrmann, Wolfgang; Obeid, Rima (2008-10-03). „Causes and Early Diagnosis of Vitamin B12 Deficiency”. Deutsches Ärzteblatt international. 105 (40): 680—685. ISSN 1866-0452. PMC 2696961Слободан приступ. PMID 19623286. doi:10.3238/arztebl.2008.0680. 
  5. ^ NIH Intramural Sequencing Center Group; Sloan, Jennifer L; Johnston, Jennifer J; Manoli, Irini; Chandler, Randy J; Krause, Caitlin; Carrillo-Carrasco, Nuria; Chandrasekaran, Suma D; Sysol, Justin R (2011). „Exome sequencing identifies ACSF3 as a cause of combined malonic and methylmalonic aciduria”. Nature Genetics (на језику: енглески). 43 (9): 883—886. ISSN 1061-4036. PMC 3163731Слободан приступ. PMID 21841779. doi:10.1038/ng.908. 
  6. ^ de Sain-van der Velden, Monique G. M.; van der Ham, Maria; Jans, Judith J.; Visser, Gepke; Prinsen, Hubertus C. M. T.; Verhoeven-Duif, Nanda M.; van Gassen, Koen L. I.; van Hasselt, Peter M. (2016), Morava, Eva; Baumgartner, Matthias, ур., „A New Approach for Fast Metabolic Diagnostics in CMAMMA”, Jimd Reports, Springer Berlin Heidelberg, 30: 15—22, ISBN 978-3-662-53680-3, PMC 5110436Слободан приступ, PMID 26915364, doi:10.1007/8904_2016_531 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).