Carska voda

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Carska voda[note 1]

Sveže pripremljena carska voda je bezbojna, ali za nekoliko sekundi postane narandžasta. U ovom slučaju je upotrebljena da bi sa posuđa uronjenih u nju očistila tragove organskih jedinjenja.
IUPAC ime
Drugi nazivi aqua regis, nitrohlorovodonična kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj 8007-56-5
PubChem[1][2] 62687
SMILES
Svojstva
Molekulska formula HNO3+3 HCl
Agregatno stanje crvena, žuta, ili zlatna pušeća tečnost
Gustina 1,01–1,21 g/cm3
Tačka topljenja

−42 °C

Tačka ključanja

108 °C

Rastvorljivost u vodi meša se sa vodom
Napon pare 21 mbar
Opasnost
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
0
OX



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Carska voda (lat. aqua regia) je smeša jedne zapremine koncentrovane azotne kiseline i tri zapremine koncentrovane hlorovodonične kiseline. To je lako isparljiva tečnost žućkaste boje. Izuzetno je kaustična.[3][4] Ponekad se naziva i kraljevskom vodicom.

Ime je dobila po tome što može da reaguje sa plemenitim (carskim/kraljevskim) metalima, prvenstveno zlatom i platinom koji ne reaguju sa drugim supstancama.

Interesantno je da nijedna od komponenata individualno ne reaguje sa plemenitim metalom. Međutim, u rastvoru, azotna kiselina, koja je jako oksidaciono sredstvo, oksiduje u maloj meri površinski sloj npr. zlata do Au3+ katjona koji zatim reaguje sa hloridnim Cl1- anjonom (iz disosovane hlorovodonične) gradeći AuCl41- anjon.

Bitno je da je carska voda bude sveže pripremljena jer zbog reakcija između koncentrovanih kiselina gubi na jačini.

Napomene[uredi]

  1. ^ Informacije u šablonu su tačne, ako je odnos zapremian azotne kiseline i hlorovodonične kiseline 1:3.

Izvori[uredi]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  4. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Spoljašnje veze[uredi]