Платина

Платина (78Pt)
Ir - Pt - Au Pd Pt Ds       периодни систем
Општи подаци
Припадност скупу	прелазни метали
група, периода	VIIIB, 6
густина, тврдоћа	21090 kg/m3, 3,5
боја	сребрнобела
Особине атома
атомска маса	195,078 u
атомски радијус	135 (177) pm
ковалентни радијус	128 pm
ван дер Валсов радијус	175 pm
електронска конфигурација	[Xe]4f145d96s1
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 32, 17, 1
оксидациони број	2, 4
Особине оксида	средње базни
Кристална структура	регуларна зидно центрирана
Физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	2041 K (1768 °C)
температура кључања	4098 K (3825 °C)
молска запремина	9,09×10-3 m³/мол
топлота испаравања	510 kJ/mol
топлота топљења	19,6 kJ/mol
брзина звука	2680 m/s (293,15K)
Остале особине
Електронегативност	2,28(Паулинг) 1,44 (Алред)
специфична топлота	130 J/(kg*K)
специфична проводљивост	9,66×106 S/m
топлотна проводљивост	71,6 W/(m*K)
I енергија јонизације	870 kJ/mol
II енергија јонизације	1791 kJ/mol
III енергија јонизације	2800 kJ/mol
IV енергија јонизације	3900 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Платина (Pt, латински platinum) - хемијски елемент, прелазни метал. Назив потиче од шпанске речи platina што означава сребро.

Има 36 изотопа чије се атомске масе налазе између 172-201. У природи се налазе изотопи са атомским масама 190, 192, 194, 195, 196 i 198, од којих су постојани 194, 195, 196 i 198.

Заступљена је у земљиној кори у количини од 0,001 ppm, облику руда платине и као пратилац руда никла и бакра.

У Америци је био познат још у време пре Колумба. У Европу су га донели Шпанци 1750, који су сматрали да је то само друга врста сребра.

Најважнија једињења платине су: хексахлороплатинска киселина, платинахлорид и комплексна органскометална једињења која настају из њих, која се масовно користе као катализатори у индустрији.

Биолошки значај: неотровна и не узрокује рак. Нека њена једињења се користе у хемотерапији у борби против одређених врста рака.

У чистом облику је сребрнобели метал, кован и лако се извлачи у жице. Убраја се у племените метале, не реагује са водом, ваздухом, већином киселина и база. Реагује само са царском водом, флуороводоником и другим такозваним суперкиселинама.

Користи се и за израду накита.

Налазиште платине је откривено у околини Трстеника.

Извори

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Платина