Платина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Платина (78Pt)
Ir - Pt - Au
Pd
Pt
Ds  
 
 
Pt-TableImage.png

Pt,78.jpg

Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода VIIIB, 6
густина, тврдоћа 21090 kg/m3, 3,5
боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 195,078 u
атомски радијус 135 (177) pm
ковалентни радијус 128 pm
ван дер Валсов радијус 175 pm
електронска конфигурација [Xe]4f145d96s1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 17, 1
оксидациони број 2, 4
Особине оксида средње базни
Кристална структура регуларна зидно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 2041 K (1768 °C)
температура кључања 4098 K (3825 °C)
молска запремина 9,09×10-3 m³/мол
топлота испаравања 510 kJ/mol
топлота топљења 19,6 kJ/mol
брзина звука 2680 m/s (293,15K)
Остале особине
Електронегативност 2,28(Паулинг)
1,44 (Алред)
специфична топлота 130 J/(kg*K)
специфична проводљивост 9,66×106 S/m
топлотна проводљивост 71,6 W/(m*K)
I енергија јонизације 870 kJ/mol
II енергија јонизације 1791 kJ/mol
III енергија јонизације 2800 kJ/mol
IV енергија јонизације 3900 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Платина (Pt, латински platinum) - хемијски елемент, прелазни метал.[1] Назив потиче од шпанске речи platina што означава сребро.[2]

Има 36 изотопа чије се атомске масе налазе између 172-201. У природи се налазе изотопи са атомским масама 190, 192, 194, 195, 196 i 198, од којих су постојани 194, 195, 196 i 198.

Заступљена је у земљиној кори у количини од 0,001 ppm, облику руда платине и као пратилац руда никла и бакра.

У Америци је био познат још у време пре Колумба. У Европу су га донели Шпанци 1750, који су сматрали да је то само друга врста сребра.

Најважнија једињења платине су: хексахлороплатинска киселина, платинахлорид и комплексна органскометална једињења која настају из њих, која се масовно користе као катализатори у индустрији.

Биолошки значај: неотровна и не узрокује рак. Нека њена једињења се користе у хемотерапији у борби против одређених врста рака.

У чистом облику је сребрнобели метал, кован и лако се извлачи у жице. Убраја се у племените метале, не реагује са водом, ваздухом, већином киселина и база. Реагује само са царском водом, флуороводоником и другим такозваним суперкиселинама.

Користи се и за израду накита.

Налазиште платине је откривено у околини Трстеника.

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Платина