Cista pasemenika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Cista pasemenika
SinonimEpididymal cyst
Cista pasemenika
Specijalnostiurologija
UzrociUrođeno, ali se manifestuje kod odraslih.
Dijagnostički metodKliničkim pregledom izgleda kao masa koja podseća na grozd. Takođe se može otkriti korišćenjem testa transiluminacije, gde će se masa pojaviti u obliku „kineske lampe”.
LečenjeHirurška ekscizija se može izvesti, ali nije poželjna kod mladih odraslih osoba jer može izazvati neplodnost, kao i psihološke efekte kod pacijenta.

Cista pasemenika ili epididimalna cista jeste bezopasna (benigna) izraslina ispunjena tečnošću na muškom testisu (testisu). Ona je prilično česta i obično ne zahteva lečenje. Mnogi muškarci ih napipavaju u vidu tumorske mase i zabrinuti su da imaju rak testisa, ali samo lekar može da uoči razliku pregledom i/ili ultrazvučnim skeniranjem, da li se radi o bezopasnoj ili malignoj promeni.[1]

Muškarci koji imaju cistu pasemenika nisu izloženi povećanom riziku od neplodnosti ako su inače dobrog zdravstvenog stanja.[2]

Etiopatogenaza[uredi | uredi izvor]

Cista pasemenika testisa, dugačkog uskog kanala koji služi za razvoj, akumulaciju i promovisanje spermatozoida kod muškaraca je dobroćudni (benigni) rak. Pasemenik takođe luči tečnost neophodnu za sazrevanje i motoričku aktivnost muških polnih ćelija. Pod normalnim uslovima, izlaznih kanala zdravi muški spermatozoida našeg tela treba redovno prazniti. Mešutim ako pod određenim uslovima (npr nakon povrede) dođe do zastoja u pražnjenju, nastaje punjenja pasemenika semenom, i tako nastaje cistična formacija sa kapsulom vezivnog tkiva.[3][4]

Dalje povećanje ciste izaziva prekomerni pritisak na vas deferens pasemenika, zbog čega je normalan odliv semene tečnosti poremećen, što može rezultovati poremećajem reproduktivne funkcije kod muškaraca.

Cista pasemenika obično potiču iz perioda adolescencije, a napreduju i razvijaju se tokom vremena. Najviši nivo razvoj je u starosti od 30-40 godina, a do pedesetih godina već je primećena potpuna klinička slika bolesti, koja može uticati na oko 30% ukupne muške populacije.[5]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Epididimalne ciste kao spermatokele ne izazivaju simptome. Kada se otkrije, epididimalna cista je obično veličine zrna graška i oseća se odvojeno od vrha testisa.

Klinički simptomi ciste su obično u kasnijim fazama procesa bolesti, ili se javljaju u drugim slučajevima osnovni bolesti, a nalaze se slučajno ili tokom rutinske inspekcije.

Cist pasemenika su obično mala po veličini, oko 2-5 centimetara u prečniku i praktično ne uzrokuje zabrinutost pacijentu.

Ponekad cista može imati perzistentnu tendenciju povećanja, i u nekim slučajevima prate je značajni i uporni bolovi tokom povlačenje, naročito tokom fizičkog napora ili seksualnog odnosa. Ponekad cista može da se toliko uveća da uzrokuje neugodnost tokom hodanja, sedenja, motornih aktivnosti i pračena je osećajem pritiska i težine u mošnicama i perineumu.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Ultrazvuk pokazuje cistu u desnom pasemeniku.[6]

Dijagnostikovanje epididimalnih cista obično je lako jer su one tipične po načinu na koji se opipavaju i lekar može lako da ih otkrije fizičkim pregledom.[2] Nakon palpacije cista se opisuje kao sferni, mobilni, glatko-elastični i praktično bezbolni tumor u bilo kojoj oblasti pasemenika ili u spermatičnoj vrpci. Ponekad se stvara iluzija o navodnom "trećem testisu".

Ako lekar nije sasvim siguran o kakvoj se kvržici radi, on može to da ustanovi ultrazvučnim skeniranjem mošnica.[7][8]

U teškim slučajevima mogu se dijagnostikovati supuratvni, inflamatorni i stagnirajući procesi.[9]

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Većina muškaraca sa epididimalnom cistom je prilično zdrava. Postoje neka prilično retka stanja koja su povezana sa epididimalnom cistom:[2][10]

  • Cistična fibroza: nasledna bolest u kojoj postoje ciste u plućima, pankreasu i drugim delovima tela.
  • Policistička bolest bubrega: nasledno stanje u kome se ciste razvijaju u bubrezima i drugim delovima tela.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Ne zahteva tretmana. Ako je cista mala i ne izaziva bol ili nelagodnost, sve što lekar treba da uradi je da povremeno prati pacijenta i eventualno pravovremeno uoči povećanje ciste.

Hirurško uklanjanje

Velike ili bolne ciste mogu se hirurški ukloniti[11] ili lečiti aspiracijom i injekcijom supstance za smanjenje i obliteraciju ciste.[12][13][14][15][16]

Deci obično nije potrebno lečenje jer većina cista nestaje sama, iako to može potrajati do četiri godine. Hirurško uklanjanje može biti neophodno ako postanu bolni ili ne počnu da se smanjuju.

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Obično epididimalne ciste uopšte ne izazivaju probleme. Ali povremeno mogu promeniti tok i postati veoma bolne, ako dođe do njenog uvrtanja (torzije)[17] koja se dešava prilično brzo: u roku od oko pola sata. Kako je uvrtanje ciste jako bolno ono obično zahteva operaciju, kojom secista odvrče i ukloni.[2]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rioja J, Sánchez-Margallo FM, Usón J, Rioja LA. Adult hydrocele and spermatocele. BJU Int. 2011 Jun. 107 (11):1852-64
  2. ^ a b v g „Epididymal Cyst (Testicular Lumps): Symptoms and Treatment”. patient.info (na jeziku: engleski). 2023-09-15. Pristupljeno 2023-09-27. 
  3. ^ De Braekeleer, Marc; Férec, Claude (1996). „Mutations in the cystic fibrosis gene in men with congenital bilateral absence of the vas deferens”. Molecular Human Reproduction. 2 (9): 669—677. ISSN 1360-9947. doi:10.1093/molehr/2.9.669. 
  4. ^ Blau, H.; Freud, E.; Mussaffi, H.; Werner, M.; Konen, O.; Rathaus, V. (2002-08-01). „Urogenital abnormalities in male children with cystic fibrosis”. Archives of Disease in Childhood (na jeziku: engleski). 87 (2): 135—138. ISSN 0003-9888. PMID 12138064. doi:10.1136/adc.87.2.135. 
  5. ^ Weatherly, David; Wise, Phil G.; Mendoca, Shawn; Loeb, Aram; Cheng, Younjun; Chen, John J.; Steinhardt, George (2018). „Epididymal Cysts: Are They Associated With Infertility?”. American Journal of Men's Health. 12 (3): 612—616. ISSN 1557-9891. PMC 5987960 Slobodan pristup. PMID 27118455. doi:10.1177/1557988316644976. 
  6. ^ Gutman, Harvey; Golimbu, Mircea; Subramanyam, Bala R. (1986). „Diagnostic ultrasound of scrotum”. Urology. 27 (1): 72—75. ISSN 0090-4295. doi:10.1016/0090-4295(86)90213-x. 
  7. ^ „Testicular Ultrasound & Pathology of the Testes”. web.archive.org. 2016-12-23. Arhivirano iz originala 23. 12. 2016. g. Pristupljeno 2023-09-27. 
  8. ^ Sista AK, Filly RA. Color Doppler sonography in evaluation of spermatoceles: the "falling snow" sign. J Ultrasound Med. 2008 Jan. 27(1):141-3.
  9. ^ Nashan, D.; Behre, H. M.; Grunert, J. H.; Nieschlag, E. (2009-04-24). „Diagnostic value of scrotal sonography in infertile men”. Andrologia. 22 (5): 387—395. ISSN 0303-4569. doi:10.1111/j.1439-0272.1990.tb02013.x. 
  10. ^ Belet, Umit; Danaci, Murat; Sarikaya, Saban; Odabaş, Ferda; Utaş, Cengiz; Tokgöz, Bülent; Sezer, Tuğrul; Turgut, Tayfun; Erdoğan, Nuri (2002). „Prevalence of epididymal, seminal vesicle, prostate, and testicular cysts in autosomal dominant polycystic kidney disease”. Urology. 60 (1): 138—141. ISSN 1527-9995. PMID 12100940. doi:10.1016/s0090-4295(02)01612-6. 
  11. ^ Gray CL, Powell CR, Amling CL. Outcomes for surgical management of orchalgia in patients with identifiable intrascrotal lesions. Eur Urol. 2001 Apr. 39(4):455-9. [QxMD MEDLINE Link].
  12. ^ Low, Li Sian; Nair, Shiva M.; Davies, Adam J. W.; Akapita, Teresa; Holmes, Michael A. (2019-10-18). „Aspiration and sclerotherapy of hydroceles and spermatoceles/epididymal cysts with 100% alcohol”. ANZ Journal of Surgery. 90 (1-2): 57—61. ISSN 1445-1433. doi:10.1111/ans.15467. 
  13. ^ Brockman, Scott; Roadman, Daniel; Bajic, Petar; Levine, Laurence A. (2022). „Aspiration and Sclerotherapy: A Minimally Invasive Treatment for Hydroceles and Spermatoceles”. Urology. 164: 273—277. ISSN 0090-4295. doi:10.1016/j.urology.2021.12.009. 
  14. ^ Jahnson S, Rosell J, Aljabery F. Modulation of the inflammatory response after sclerotherapy for hydrocoele/spermatocoele. BJU Int. 2018 Sep 25.
  15. ^ Wegner R, Akwar D, Guzman-Reyes S, Pednekar G, Chaudhry R, Grewal N, et al. Evaluating the Adjuvant Effect of Dexamethasone to Ropivacaine in Transversus Abdominis Plane Block for Inguinal Hernia Repair and Spermatocelectomy: A Randomized Controlled Trial. Pain Physician. 2017 Jul. 20 (5):413-418. [QxMD MEDLINE Link]. [Full Text].
  16. ^ Tammela TL, Hellstrom PA, Mattila SI. Ethanolamine oleate sclerotherapy for hydroceles and spermatoceles: a survey of 158 patients with ultrasound followup. J Urol. 1992 Jun. 147(6):1551-3.
  17. ^ Ameli, Mojtaba; Boroumand-Noughabi, Samaneh; Gholami-Mahtaj, Leila (2015-12-21). „A 14-Year-Old Boy with Torsion of the Epididymal Cyst”. Case Reports in Urology (na jeziku: engleski). 2015: e731987. ISSN 2090-696X. doi:10.1155/2015/731987. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Циста_пасеменика&oldid=27442747”