Црвена нит

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Crvena nit
Prvo izdanje iz 1887.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovA Study in Scarlet
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Žanr / vrsta deladetektivska fikcija
Izdavanje
Datum1887. u nastavcima (1888. u obliku knjige)
Hronologija
NaslednikZnak četvorice

Crvena nit (engl. A Study in Scarlet) je detektivski roman iz 1887. godine, koji je napisao Artur Konan Dojl. Priča označava prvo pojavljivanje Šerloka Holmsa i dr Votsona, koji će postati najpoznatiji detektivski dvojac u književnosti. Naslov knjige proizilazi iz govora koji je Holms, detektiv konsultant, održao svom prijatelju i hroničaru Votsonu o prirodi njegovog posla, u kojem on opisuje istragu o ubistvu u priči kao svoju „crvenu nit”: „Postoji crvena nit ubistva koja prolazi kroz bezbojno klupko života, a naša dužnost je da ga razotkrijemo, izolujemo i razotkrijemo svaki njegov pedalj.”[1]

Priča i njeni glavni likovi su privukli malo interesovanja javnosti kada su prvi put objavljeni. Poznato je da sada postoji samo 11 kompletnih primeraka časopisa u kojem se priča prvi put pojavila, Beeton's Christmas Annual za 1887. godinu, i oni danas imaju značajnu vrednost.[2] Iako je Konan Dojl napisao 56 pripovedaka u kojima se pojavljuje Holms, Crvena nit je jedan od samo četiri romana u originalnom kanonu. Nakon ovog romana usledio je Znak četvorice, objavljen 1890. godine. Crvena nit je bila prvo delo detektivske fantastike koje je predstavilo lupu kao istraživačko sredstvo.[3]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Prvo izdanje knjige, 1888.

Prvi deo: Votsonova sećanja[uredi | uredi izvor]

Godine 1881, doktor Džon Votson se vraća u London nakon što je učestvovao u Drugom anglo-avganistanskom ratu. On traži mesto za stanovanje, a stari prijatelj mu kaže da Šerlok Holms traži nekoga da podeli kiriju za stan u Ulici Bejker 221b, ali upozorava Votsona na Holmsovu ekscentričnost. Holms i Votson se sastaju i nakon procene jedan drugog se useljavaju. Holms otkriva da je on „detektiv konsultant” i da su njegovi česti gosti zapravo klijenti. Posle demonstracije Holmsovih deduktivnih veština, Votsonova neverica se pretvara u zapanjenost.

Originalna ilustracija Holmsa sa lupom. Sa leva na desno: Votson, Holms, Lestrad, Gregson

Holms prima telegram u kome se od njega zahteva konsultacija u slučaju ubistva. Votson prati Holmsa do mesta zločina, napuštene kuće na Brikston Roudu. Inspektori Gregson i Lestrad su već na licu mesta. Žrtva je identifikovana kao Inok Dreber, a dokumenti pronađeni kod njega otkrivaju da ima sekretara Džozefa Stejndžersona. Na jednom zidu, crvenom bojom je ispisano „RACHE” (nemačka reč za „osvetu”), što Holms odbacuje kao trik kojim je ubica pokušao da prevari policiju. On zaključuje da je žrtva umrla od otrova i daje opis ubice. Kada su pomerili Dreberovo telo, otkrili su ženski zlatni venčani prsten.

Holms postavlja oglas u nekoliko novina o prstenu i kupuje njegovu repliku, nadajući se da će izvući ubicu – koji je očigledno već pokušao da povrati prsten – iz skrovišta. Na oglas se javlja starica koja tvrdi da prsten pripada njenoj ćerki. Holms joj daje duplikat i prati je, ali ona mu izmiče. Ovo navodi Holmsa da veruje da je ona bila saučesnik, ili možda čak i prerušeni ubica.

Dan kasnije, Gregson posećuje Holmsa i Votsona, govoreći im da je uhapsio osumnjičenog. Otišao je u pansion Madam Šarpentijer gde su Dreber i Stejndžerson boravili pre ubistva. Od nje je saznao da je Dreber, inače pijanac, pokušao da poljubi ćerku gospođe Šarpentijer, Alis, zbog čega ih je ona izbacila iz pansiona. Dreber se, međutim, vratio kasnije te noći i pokušao da zgrabi Alis, što je navelo njenog starijeg brata da ga napadne. Pojurio je za Dreberom sa batinom, ali je tvrdio da ga je izgubio iz vida. Gregson ga drži u pritvoru na osnovu ovih posrednih dokaza.

Houp je uhapšen, ilustracija iz 1892. godine.

Lestrad tada stiže i otkriva da je Stejndžerson ubijen. Njegovo telo je pronađeno blizu prozora njegovog hotela, izbodeno u srce; iznad je pisalo „RACHE”. Jedine stvari koje je Stejndžerson imao sa sobom bile su roman, lula, telegram u kome je pisalo „Dž.H. je u Evropi” i mala kutija u kojoj su bile dve tablete. Holms testira pilule na starom i bolesnom škotskom terijeru u svom stanu u Ulici Bejker. Prva pilula ne daje očigledan efekat, ali druga ubija terijera. Holms zaključuje da je jedna bila bezopasna, a druga otrovna.

Upravo u tom trenutku u njihov stan stiže dečak po imenu Vigins. On je vođa grupe dece sa ulice koju Holms zapošljava da mu povremeno pomognu. Vigins kaže da je pozvao taksi koji je Holms tražio. Holms ga šalje dole da dovede taksistu, tvrdeći da mu treba pomoć oko prtljaga. Kada taksista dođe gore i savije se da bi uzeo prtljag, Holms mu stavlja lisice na ruke i obuzdava ga. Zatim razotkriva zarobljenog taksistu kao Džefersona Houpa, ubicu Drebera i Stejndžersona.

Drugi deo: „Zemlja svetaca”[uredi | uredi izvor]

Mormonska Navu legija.

Priča se vraća nazad u dolinu Solt Lejk u Juti 1847. godine, gde Džona Ferijera i devojčicu po imenu Lusi, jedine preživele od male grupe pionira, od smrti spasava velika grupa Svetaca poslednjih dana predvođena Brigamom Jangom, ali samo pod uslovom da usvoje i žive pod mormonskom verom. Godinama kasnije, sada odrasla Lusi se sprijatelji i zaljubi u čoveka po imenu Džeferson Houp. Međutim, Jang joj zabranjuje da se uda izvan vere i zahteva da se uda ili za Džozefa Stejndžersona ili za Inoka Drebera, sinove članova crkvenog Veća četvorice. Ferijer, koji je usvojio Lusi i zakleo se da nikada neće udati svoju ćerku za Mormona, odmah šalje poruku Houpu.

Lusi ima mesec dana da izabere između svojih udvarača. Houp konačno stiže uoči poslednjeg dana i njih troje beže pod okriljem mraka. Mormoni presreću begunce tokom Houpovog odlaska u lov, kada im je nestalo hrane. Ferijer je ubijen dok je Lusi prisilno udata za Drebera, te ona umire mesec dana kasnije od slomljenog srca. Houp upada u Dreberovu kuću noć pre Lusine sahrane da bi poljubio njeno telo i skinuo njen venčani prsten. Kune se da će se osvetiti Dreberu i Stejndžersonu, ali počinje da pati od aneurizme aorte, zbog čega napušta planine kako bi zaradio novac i kako bi se oporavio. Kada se vratio nekoliko godina kasnije, saznaje da su Dreber i Stejndžerson pobegli iz Solt Lejk Sitija nakon raskola između Mormona. Houp ih proganja, prvo ih prateći do Klivlenda, a zatim do Evrope.

U Londonu, Houp postaje taksista i na kraju pronalazi Drebera i Stejndžersona. Nakon svađe sa sinom gospođe Šarpentijer, Dreber ulazi u Houpov taksi i provodi nekoliko sati pijući. Na kraju, Houp ga vodi u kuću na Brikston Roudu, gde primorava Drebera da ga prepozna i da bira između dve pilule, od kojih je jedna bezopasna, a druga otrovna. Dreber uzima otrovnu pilulu i dok on umire, Houp mu pokazuje Lusin venčani prsten. Uzbuđenje zajedno sa njegovom aneurizmom izaziva krvarenje iz nosa; on koristi krv da napiše „RACHE” na zidu iznad Drebera kako bi zbunio istražitelje. Stejndžerson, kada je saznao za Dreberovo ubistvo, odbija da napusti svoju hotelsku sobu. Houp se penje kroz prozor i daje Stejndžersonu isti izbor tableta, ali Stejndžerson ga napada i skoro zadavi, primoravajući Houpa da ga ubije nožem u srce.

Houp umire od aneurizme noć pre nego što će se pojaviti na sudu. Holms otkriva Votsonu kako je zaključio identitet ubice, a zatim pokazuje Votsonu novine; Lestradu i Gregsonu se pripisuje puna zasluga. Ogorčen, Votson navodi da Holms treba da dokumentuje avanturu i objavi je. Nakon Holmsovog odbijanja, Votson odlučuje da to uradi sam.

Publikacija[uredi | uredi izvor]

Konan Dojl je napisao roman sa 27 godina za manje od tri nedelje.[4] Kao lekar opšte prakse u Sautsiju, u Hempširu, već je objavljivao kratke priče u nekoliko tadašnjih časopisa, poput časopisa London Society. Priča je prvobitno nosila naziv Zapetljana nit, a na kraju ju je objavio Ward Lock & Co. u časopisu Beeton's Christmas Annual 1887, nakon mnogih odbijanja. Konan Dojl je tražio honorar, ali je umesto toga dobio 25 funti u zamenu za puna prava. Ilustrovao ga je Dejvid Henri Friston.

Roman je prvi put objavljen kao knjiga u julu 1888. u izdanju izdavača Ward Lock & Co., a sadržao je crteže autorovog oca, Čarlsa Dojla. Godine 1890, J. B. Lippincott & Co. objavio je prvu američku verziju. Drugo izdanje koje je 1891. objavio Ward, Lock & Bowden Limited (ranije Ward Lock & Co.) ilustrovao je Džordž Hačinson. Nemačko izdanje romana, objavljeno 1902. godine, ilustrovao je Rihard Gučmit.[5] Od tada su se pojavila brojna dalja izdanja, prevodi i dramatizacije.

Prikaz mormonizma[uredi | uredi izvor]

Prema članku u novinama Solt Lejk Sitija, kada je Konan Dojl upitan o tome kako opisuje svoj prikaz Svetaca poslednjih dana kao ogrezlih u otmicama, ubistvima i porobljavanju, on je rekao: „Sve što sam rekao o grupi Danit i ubistvima je istorijski tačno, pa to ne mogu da povučem, iako je verovatno da je u beletrističnom delu to izrečeno smelije nego u istorijskom delu. Najbolje je ostaviti stvar na miru”.[6] Ćerka Konana Dojla je izjavila: „Znate, otac bi bio prvi koji bi priznao da je njegov prvi roman o Šerloku Holmsu bio pun grešaka o mormonima.”[6] Istoričari spekulišu da bi „Konan Dojl, inače strasni čitalac, imao pristup knjigama Fani Stenhauz, Vilijama A. Hikmana, Vilijama Džarmana, Džona Hajda i En Elajze Jang, između ostalih”,[6] u objašnjavanju autorove rane perspektive o mormonizmu.

Godinama nakon Konan Dojlove smrti, Levi Edgar Jang, potomak Brigama Janga i mormonski generalni autoritet, tvrdio je da se Konan Dojl privatno izvinio, rekavši da je „On [Konan Dojl] rekao da je bio zaveden spisima iz tog vremena o Crkvi”[6] i „da je napisao je skarednu knjigu o mormonima.”[7]

U avgustu 2011. Školski odbor okruga Albemarl, Virdžinija, uklonio je Crvenu nit sa okružne liste obavezne lektire za šesti razred nakon pritužbi učenika i roditelja da je knjiga pogrdna prema mormonima.[8][9] Premeštena je u lektiru za deseti razred, a i dalje je u upotrebi u školskim medija centrima za sve razrede.[10]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Film[uredi | uredi izvor]

Kao prva objavljena priča o Šerloku Holmsu, Crvena nit je bila među prvima koja je prilagođena filmskom platnu. Godine 1914. Konan Dojl je dozvolio da britanski nemi film producira Dž. B. Samjuelson. U filmu, pod nazivom Crvena nit, Holmsa je glumio Džejms Bragington, računovođa koji je tom prilikom jedini put u životu radio kao glumac. Angažovan je zbog njegove sličnosti sa Holmsom, kao što je predstavljeno u skicama koje su prvobitno objavljene uz priču.[11] Kako su se rani nemi filmovi pravljeni filmom koji je i sam bio napravljen od loših materijala, a arhiviranje filmova je tada bilo retko, ovaj film je danas izgubljen. Film je bio dovoljno uspešan da Samjuelson producira film Dolina straha 1916. godine.[12]

Kratki film, takođe pod nazivom Crvena nit, objavljen je u Sjedinjenim Državama 1914. godine, dan nakon što je britanski film sa istim naslovom objavljen. U američkom filmu Frensis Ford je glumio Holmsa, ali Dojl ga nije odobrio. Ovo je takođe izgubljeni film.[12]

Film iz 1933. pod nazivom Crvena nit, sa Redžinaldom Ovenom u ulozi Šerloka Holmsa i Anom Mej Vong kao gospođom Pajk, nema nikakve veze sa zapletom sa romanom.[13] Osim Holmsa, Votsona, gospođe Hadson i inspektora Lestrada, jedine veze sa Holmsovim kanonom su neke sličnosti sa imenima likova (Džejbez Vilson, itd.).[13] Radnja sadrži elemente zapanjujuće sličnosti sa onim koji su upotrebljeni nekoliko godina kasnije u romanu Agate Kristi, Deset malih crnaca.[14]

Radio[uredi | uredi izvor]

Edit Mejzer je adaptirala Crvenu nit u četvorodelni serijal za radio-seriju Avanture Šerloka Holmsa. Epizode su emitovane u novembru i decembru 1931. sa Ričardom Gordonom kao Šerlokom Holmsom i Lijem Lovelom kao dr Votsonom.[15]

Delovi priče su kombinovani sa pripovetkom „Čarls Ogastus Milverton” za scenario „Dr Votson upoznaje gospodina Šerloka Holmsa“, jedne od više radio adaptacija u kojima su glumili Džon Gilgud kao Šerlok Holms i Ralf Ričardson kao dr Votson. Epizoda je prvi put emitovana na BBC Light programu 5. oktobra 1954. godine, a takođe je emitovana na NBC radiju 2. januara 1955. godine.[16]

Majkl Hardvik je 1962. prilagodio priču za BBC radio-seriju iz 1952–1969, sa Karltonom Hobsom kao Šerlokom Holmsom i Normanom Šelijem kao dr Votsonom. Emitovana je na radiju BBC Home Service.[17]

Još jedna britanska radio verzija priče koju je adaptirao Hardvik emitovana je 25. decembra 1974, sa Robertom Pauelom kao Šerlokom Holmsom i Dinsdejlom Lendonom kao Votsonom. Glumačka ekipa je takođe uključivala Frederika Trevsa kao inspektora Gregsona, Džona Holisa kao inspektora Lestrada i Dona Felousa u ulozi Džefersona Houpa.[18]

Radio dramatizacija priče emitovana je putem emisije CBS Radio Mystery Theater tokom 1977, sa Kevinom Makartijem kao Holmsom i Kortom Bensonom kao Votsonom.[19]

Crvena nit je adaptirana kao prve dve epizode BBC-jeve kompletne radio-serije o Šerloku Holmsu iz 1989–1998. godine. Adaptacija iz dva dela emitovana je na Radiju 4 1989. godine, koju je dramatizovao Bert Kuls, a u glavnim ulogama su se našli Klajv Merison kao Holms, Majkl Vilijams kao Votson, Donald Dži kao inspektor Lestrad i Džon Mofat kao inspektor Gregson.[20]

Roman je adaptiran kao epizoda američke radio-serije Klasične avanture Šerloka Holmsa iz 2007. sa Džonom Patrikom Lourijem kao Holmsom, Lorensom Albertom kao Votsonom, Rikom Mejem kao Lestradom i Džonom Marejom kao Gregsonom.[21]

Televizija[uredi | uredi izvor]

Televizijska serija iz 1954–1955. (sa Ronaldom Hauardom kao Holmsom i H. Merionom Krafordom kao Votsonom) koristila je samo prvi deo knjige kao osnovu za epizodu „Slučaj Kaningemovog nasleđa”.[22]

Knjiga je adaptirana u epizodu emitovanu 23. septembra 1968. u drugoj sezoni BBC-jeve televizijske serije Šerlok Holms[23] sa Piterom Kušingom u naslovnoj ulozi, uz Najdžela Stoka u ulozi dr Votsona.

Roman je adaptiran kao druga epizoda sovjetskog televizijskog filma iz 1979. Šerlok Holms i dr Votson (prva epizoda kombinuje priču o njihovom susretu sa „Šarenom trakom”; druga epizoda adaptira stvarni slučaj Džefersona Houpa).[24]

Animirani televizijski film iz 1983. godine, zasnovan na ovom romanu, producirao je Burbank Films Australia, a Piter O’Tul je pozajmio glas Holmsu. I u televizijskoj adaptaciji iz 1968. sa Piterom Kušingom i u animiranoj verziji iz 1983. sa Piterom O’Tulom, priča je promenjena tako da se Holms i Votson već poznaju i već neko vreme žive u Ulici Bejker 221b.

Crvena nit je jedna od priča koje nedostaju u televizijskoj seriji sa Džeremijem Bretom u glavnoj ulozi.[25]

Stiven Mofat je labavo adaptirao Crvenu nit u „Ružičastu nit”, prvu epizodu televizijske serije Šerlok iz 2010. u kojoj je Benedikt Kamberbač tumačio Šerloka Holmsa iz 21. veka, a Martin Friman je glumio dr Votson.[26] Adaptacija zadržava mnoge pojedinačne elemente iz priče, kao što su nažvrljotina „RACHE” i dve pilule, kao i potencijalno fatalna aneurizma ubice (iako se nalazi u njegovom mozgu, a ne u aorti). Međutim, cela pozadina smeštena u Americi je izostavljena, a motivacija ubice je potpuno drugačija. Takođe prikazuje Morijartijevo prisustvo. Uz to, susret Holmsa i Votsona adaptiran je u viktorijansko okruženje u specijalu „Odvratna mlada”.

„Dedukcionista”, epizoda serije Elementarno, sadrži mnoge elemente Houpovog slučaja, uključujući motivaciju osvete. Priča je bliže prilagođena u epizodi 4. sezone, „Studija u Šarlotu”.

„Prva avantura”, prva epizoda lutkarske serije Šerlok Holms iz 2014, labavo je zasnovana na Crvenoj niti i pripoveci „Šest Napoleona”. U njoj, Holms, Votson i Lestrad su učenici izmišljenog internata pod nazivom Biton škola. Saznaju da se učenik po imenu Džeferson Houp osvetio Inoku Dreberu i Džozefu Stejndžersonu nakon što su mu ukrali sat. „Crvena priča”, uvodna tema serije, nazvana je po romanu,[27] a naziv „Biton škola” je delimično inspirisan časopisom Beeton's Christmas Annual.

Ostali mediji[uredi | uredi izvor]

Crvenu nit je ilustrovao Simor Moskovic za stripove Classics Illustrated 1953. godine. Takođe je prilagođena formi grafičkog romana od strane izdavača Innovation Publishing 1969. (adaptirao Džejms Stenstrum i ilustrovao Noli Panaligan), od strane izdavača Sterling Publishing 2010. (adaptirao Ijan Edžinton i ilustrovao Aj En Džej Kalbard), kao i izdavača Hakon Holm Publishing 2013. (ilustrovao Nis Jesen).[28]

Godine 2014, Crvena nit je ponovo adaptiran za scenu od strane Grega Frimana, Lajle Velan i Anabel Braun za Tacit Theatre.[29] Produkcija je premijerno prikazana u Sautvork Plejhausu u Londonu u martu 2014. godine.[30]

U februaru 2019. godine u DM Performance Works u fabrici u Nirnbergu, Pensilvanija, predstavljena je nova adaptacija Crvene niti. Adaptirao ju je Bil Amos pod naslovom „Šerlok Holms i grimizni osvetnik”.[31]

Aluzije u drugim delima[uredi | uredi izvor]

U svojoj knjizi Naked Is the Best Disguise (1974), Samjuel Rozenberg primećuje sličnost između praćenja Inoka Drebera od strane Džefersona Houpa i sekvence u romanu Uliks Džejmsa Džojsa, iako je Džojsovo delo, naravno, počelo da se štampa tek 1918. godine. Nekoliko drugih asocijacija između Konana Dojla i Džojsa takođe se navode u Rozenbergovoj knjizi.

Britanski pisac fantastike i stripova Nil Gejman prilagodio je ovu priču univerzumu Ktulu mitova horor pisca H. F. Lavkrafta. Nova kratka priča nosi naziv „Studija u smaragdu” (2004) i modelovana je paralelnom strukturom.

U „Misteriji garažne prodaje: Romanska ubistva” (2016), drugo ubistvo je imitacija ovog ubistva.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Conan Doyle, A. A Study in Scarlet, "Chapter 4: What John Rance Had to Tell"
  2. ^ „bestofsherlock.com, Beeton's Christmas Annual 1887: An Annotated Checklist and Census”. Bestofsherlock.com. Pristupljeno 15. 9. 2012. 
  3. ^ Sweeney, Susan Elizabeth (2003). „The Magnifying Glass: Spectacular Distance in Poe's "Man of the Crowd" and Beyond”. Poe Studies/Dark Romanticism. 36 (1–2): 3. S2CID 161345856. doi:10.1111/j.1754-6095.2003.tb00146.x. 
  4. ^ "Inscribed copy of Sherlock Holmes' debut book for sale" Telegraph, UK. 24 May 2010.
  5. ^ Klinger, Leslie (ed.). The New Annotated Sherlock Holmes, Volume III (New York: W. W. Norton, 2006). pp. 2, 11, 13, 56. ISBN 978-0393058000
  6. ^ a b v g Schindler, Harold (10. 4. 1994), „The Case Of The Repentant Writer: Sherlock Homes' Creator Raises The Wrath Of Mormons”, The Salt Lake Tribune, str. D1, Archive Article ID: 101185DCD718AD35 (NewsBank) . Online reprint Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. septembar 2006) Online reprint Arhivirano 23 septembar 2006 na sajtu Wayback Machine, with permission, at HistoryToGo.utah.gov by the Utah Division of State History, Utah Department of Heritage and Arts, State of Utah.
  7. ^ L. Jackson, Newell, ur. (1996). Matters of Conscience: Conversations with Sterling M. McMurrin. Salt Lake City: Signature Books. str. 74. ISBN 1560850876. 
  8. ^ Richardson, Aaron (11. 8. 2011), „Albemarle removes Sherlock Holmes book from reading list”, The Daily Progress 
  9. ^ Kindelan, Katie (12. 8. 2011), „Virginia School District Deletes Sherlock Holmes Novel From 6th Grade for 'Anti-Mormon' Portrayal”, ABC World News, ABC News 
  10. ^ „34 (8.1) Recommendation of Reconsideration for the book "A Study in Scarlet" by Sir Arthur Conan Doyle”. Albemarle County Public Schools. Pristupljeno 18. 8. 2011. 
  11. ^ „Who is this forgotten Sherlock Holmes?”. 12. 2. 2008. Arhivirano iz originala 12. 2. 2008. g. Pristupljeno 15. 9. 2012. 
  12. ^ a b Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 276. ISBN 978-0857687760. 
  13. ^ a b Bunson, Matthew (1994). Encyclopedia Sherlockiana: an A-to-Z guide to the world of the great detective. Macmillan. str. 255. ISBN 978-0-671-79826-0. 
  14. ^ Taves, Brian (1987). Robert Florey, the French Expressionist. New Jersey: Scarecrow Press. str. 152. ISBN 0-8108-1929-5. 
  15. ^ Dickerson, Ian (2019). Sherlock Holmes and His Adventures on American Radio. BearManor Media. str. 40. ISBN 978-1629335087. 
  16. ^ Dickerson, Ian (2019). Sherlock Holmes and His Adventures on American Radio. BearManor Media. str. 284. ISBN 978-1629335087. 
  17. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 390. ISBN 0-517-217597. 
  18. ^ Eyles, Allen (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration. Harper & Row. str. 139. ISBN 978-0060156206. 
  19. ^ Payton, Gordon; Grams, Martin, Jr. (2015) [1999]. The CBS Radio Mystery Theater: An Episode Guide and Handbook to Nine Years of Broadcasting, 1974–1982 (Reprinted izd.). McFarland. str. 199. ISBN 9780786492282. 
  20. ^ „A Study in Scarlet”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Bert Coules. Pristupljeno 20. 1. 2016. 
  21. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 1. 5. 2020. 
  22. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 181. ISBN 978-0857687760. 
  23. ^ Alan Barnes (2002). Sherlock Holmes on Screen. Reynolds & Hearn Ltd. str. 178. ISBN 1-903111-04-8. 
  24. ^ Alan Barnes (2002). Sherlock Holmes on Screen. Reynolds & Hearn Ltd. str. 108. ISBN 1-903111-04-8. 
  25. ^ List of Sherlock Holmes episodes
  26. ^ Sutcliffe, Tom (26. 7. 2010). „The Weekend's TV: Sherlock, Sun, BBC1 Amish: World's Squarest Teenagers, Sun, Channel 4”. The Independent. UK. Arhivirano iz originala 28. 7. 2010. g. Pristupljeno 28. 7. 2010. 
  27. ^ 岡崎信治郎、藤田健一編『NHKパペットエンターテインメント シャーロックホームズ 冒険ファンブック』小学館、2014年、32–35頁。
    Shinjirō Okazaki and Kenichi Fujita (Ed.) Guidebook of Sherlock Holmes, Tokyo, Shogakukan, 2014, pp. 32–35.
  28. ^ „"The Artist Had Brought Out the Full Effect" [NOBL]”. 
  29. ^ „Tacit Theatre webpage”. www.tacittheatre.co.uk. Arhivirano iz originala 02. 04. 2015. g. Pristupljeno 12. 3. 2015. 
  30. ^ „Time Out London review”. Pristupljeno 12. 3. 2015. 
  31. ^ Standard-Speaker, Submitted to the. „‘Sherlock Holmes’ opens Friday at Performance Works Theater”. Hazleton Standard Speaker. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црвена_нит&oldid=27365559”