Čaja Stojka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Čaja Stojka
Lični podaci
Puno imeCeija Stojka
Datum rođenja(1933-05-23)23. maj 1933.
Mesto rođenjaKraubat, Austrija
Datum smrti28. januar 2013.(2013-01-28) (79 god.)
Mesto smrtiBeč,
NarodnostRomkinja
Religijakatolicizam
Zanimanjespisateljica, slikarka, aktivistkinja i muzičarka
Porodica
Decasin Jano (1949 - 1979) i ćerka (1951)
RoditeljiMarija „Sidi” Rigo Stojka
PorodicaKarl „Vakar” Horvat
Književni rad
Žanrekspresionizam

Čaja Stojka (Kraubat, 23. maj 1933 – 28. januar 2013) bila je austrijska spisateljica, slikarka, aktivistkinja i muzičarka romskog porekla, koja je preživela Holokaust.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Čaja Stojka je rođena u Kraubatu, Štajerska, 1933. godine, i bila je peto od šestoro dece Marije „Sidi” Rigo Stojke i oca Karla Horvata.[2] Njena dva brata, Karl i Johan, takođe su bili pisci i muzičari.

Porodica je pripadala rimokatoličkoj zajednici Lovara Roma, potičući od klana Bagarešči sa očeve strane i klana Gileči sa majčine.[2] Bavili su se trgovinom konja i njihov karavan je zime provodio u Beču, a leta putujući po Austriji,[3] gde su mogli da prate svoje korene 200 godina unazad. Zajedno sa svojom majkom i četiri brata, preživela je Holokaust i utamničenje u Aušvicu, Ravenzbriku i Bergen-Belzenu. Njen otac je interniran u koncentracioni logor Dahau, a zatim je prebačen u zamak Harthajm, gde je ubijen. Njen najmlađi brat Osi umro je u logoru Aušvic-Birkenau 1943. godine.[2]

Čaja je zajedno sa sestrama i majkom oslobođena iz Bergen-Belzena 1945. od strane Britanaca i vratile su se u Beč. Tamo je sa dvanaest godina otpočela školovanje od drugog razreda.[2]

Rodila je dvoje dece, sina 1949. godine i ćerku 1951. godine. Njen sin Jano, džez muzičar, preminuo je 1979. godine. Čaja je zarađivala za život prodajući tkaninu i tepihe u prodavnici, sve do 1984. godine. Nakon toga, počela je da se bavi pisanjem, slikanjem, pevanjem i javnim časovima.[2]

Od 1992. godine postala je austrijska zastupnica za priznavanje genocida nad Romima i Sinti narodima, ujedno javno osuđujući diskriminaciju sa kojom se Romi i dalje suočavaju širom Evrope.[4]

Preminula je u Beču 2013. u 79. godini.

Autobiografije[uredi | uredi izvor]

Čaja Stojka je napisala tri autobiografije. Prva, Wir leben im Verborgenen: Erinnerungen einer Rom-Zigeunerin (Živimo u osamljenosti: Ispovesti jedne Romkinje) objavljena je 1988. godine i jedna je od prvih popularnih književnih dela koja su javnosti prikazala nacistički progon romskog stanovništva u Austriji. Ovo izdanje je imalo značajan odjek u javnosti zbog svoje tematike, kao i zbog činjenice da ga je žena napisala, kršeći romske običaje.[5] Nastavila je da obrađuje ovu temu i u sledećim delima Reisende auf dieser Welt (Putnici ovog sveta, 1992) i Träume ich, dass ich lebe (Sanjam da sam živa - Oslobođena iz Bergen-Belzena, 2005). U izdavanju sve tri knjige učestvovala je Karin Berger kao urednica.[6]

Komemorativna ploča na Trgu Čaje Stojke u Beču, Austrija.

Dva Čajina brata, Karl i Mongo Stojka, takođe su objavila autobiografije o iskustvima svoje porodice tokom progona Roma u Austriji za vreme nacističke vlasti.[6] Karl Stojka, četvrto dete u porodici, napisao je Auf der ganzen Welt zu Hause (Širom sveta kod kuće) 1994. godine. Mongo Stojka, najstariji sin u porodici, napisao je Papierene Kinder: Gluck, Zerstorung und Neubeginn einer Roma-Femilie in Osterreich (Deca od papira: Sreća, razaranje i novi početak romske porodice u Austriji) 2000. godine. Ove preklapajuće autobiografije su jedina prilika za upoređivanje sećanja članova porodice koji su preživeli Holokaust i razmatranje „odvojenih i kolektivnih iskustava velikog istorijskog traumatičnog događaja“,[2] budući da je samo oko 18% austrijskih Roma preživelo nacistički progon.[7]

Austrijska autorka Karin Berger, urednica nekoliko knjiga Čaje Stojke, poznata je i kao filmska autorka i objavila je dva dokumentarna filma o životu i delu Čaje Stojke:

  • Ceija Stojka, Austria 1999, 85 min, Navigator Film[8]
  • Unter den Brettern hellgrünes Gras, Austria 2005, 52 min, Navigator Film[9]

Čaja Stojka se takođe pojavljuje u dokumentarnom filmu Forget Us Not (Ne zaboravite nas), koji prati nekoliko nejevrejskih osoba koje su preživele Holokaust.[10]

Umetnost[uredi | uredi izvor]

Stojka je počela da slika u 56. godini koristeći nekonvencionalne alate za slikanje poput prstiju i čačkalica. Radila je sa „svime što se nađe između [njenih] prstiju“, uključujući karton, tegle, razglednice i slano testo.

Njeno delo je ukorenjeno u nemačkom ekspresionizmu i narodnoj umetnosti, a prikazuje logore smrti, kao i „idilične“ slike porodičnog života u njihovim oslikanim kočijama pre Holokausta. Retrospektivna izložba 2014. „Bilo nas je sramota“ njen rad opisala je kao dva ciklusa. Prvi, pod nazivom „Čak se i smrt plaši Aušvica“, prikazuje njena sećanja na koncentracione logore i sastoji se prvenstveno od crteža crno-belih mastila i srazmerno malo uljanih slika. Drugi „Svetli ciklus“ uključuje živopisne uljane slike prirode, pejzaža, romskih kočija, plesa i porodice.

Njena dela su izlagana širom Evrope, u Japanu i u Sjedinjenim Državama.

Takođe je objavila kompakt-disk sa pesmama Lovara Roma pod nazivom Me Diklem Suno („Sanjala sam“).

Tokom 2018. godine otvoren je Međunarodni fond Čaja Stojka, koji je doprineo znanju i međunarodnom uticaju rada Čaje Stojke (1933-2013). Izložbe u Francuskoj (Marsej, Pariz) „Čaja Stojka, romska umetnica iz ovog veka“ uz podršku Fondacije Antoana de Galberta i Austrijskog kulturnog foruma inspirisale su stvaranje Fonda. Fond okuplja ličnosti koje, od suštinskog susreta Čaje Stojke i Karin Berger (autorke i autorke filma) 1986. godine, doprinose međunarodnom prepoznavanju i promociji njenog rada. Zalaganje Čaje Stojke kao aktivistkinje, umetnice i portparola dovelo je do studije i izložbe njenih dela u Evropi, Japanu i SAD. To je omogućeno zahvaljujući velikom broju posvećenih kustosa, stručnjaka, naučnika i prijatelja.

Nagrade[uredi | uredi izvor]

  • Nagrada Bruna Kreiskog za političku knjigu za Wir leben im Verborgenen (1993)
  • Nagrada Jozef Felder za građanske zasluge i rad u opštem interesu (2000)
  • Zlatna medalja za zasluge koju dodeljuje Savezna država Beč (2001)

Dela[uredi | uredi izvor]

  • Wir leben im Verborgenen. Erinnerungen einer Rom-Zigeunerin (1988)
  • Reisende auf dieser Welt (1992)
  • Meine Wahl zu schreiben - ich kann es nicht (2003)
  • Me Diklem Suno (Audio-CD)
  • Träume ich, dass ich lebe? Befreit aus Bergen-Belsen (2005)
  • Auschwitz ist mein Mantel (zbirka crteža, slika i pesama, 2008)
  • Sogar der Tod hat Angst vor Auschwitz (2014)
  • Ceija Stojka. Une artiste rom dans le siecle (Maison Rouge,2018)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ derStandard.at. „Roma-Künstlerin Ceija Stojka gestorben - Literatur - derStandard.at › Kultur”. Derstandard.at. Pristupljeno 07. 04. 2021. 
  2. ^ a b v g d đ French, L.. (2008). An Austrian Roma Family Remembers: Trauma and Gender in Autobiographies by Ceija, Karl, and Mongo Stojka. German Studies Review, 31(1), 68.
  3. ^ „Holocaust Encyclopedia: Ceija Stojka”. United States Holocaust Memorial Museum. Pristupljeno 07. 04. 2021. 
  4. ^ Ceija Stojka : une artiste rom dans le siècle = a Roma artist in the century. Maison rouge-Fondation Antoine de Galbert. Lyon. 2018. ISBN 9782849754962. OCLC 1028664782. 
  5. ^ „Romani author and painter Ceija Stojka has passed away - Romea.cz”. www.romea.cz. Arhivirano iz originala 08. 04. 2022. g. Pristupljeno 2016-03-05. 
  6. ^ a b French, L.. (2008). An Austrian Roma Family Remembers: Trauma and Gender in Autobiographies by Ceija, Karl, and Mongo Stojka. German Studies Review, 31(1), 64–86.
  7. ^ Freund, Florian, Gerhard Baumgartner, and Harald Greifeneder. Vermogensentzug, Restitution und Entschadigung der Roma und Sinti. Wien, Munchen: Oldenbourg Verlag, 2004 (p. 53)
  8. ^ Navigator Film Karin Berger Ceija Stojka
  9. ^ Navigator Film Karin Berger Ceija Stojka Unter den Brettern hellgruenes Gras
  10. ^ „Roma Holocaust survivor and artist Ceija Stojka dies”. BBC News. 30. 1. 2013. Pristupljeno 30. 1. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чаја_Стојка&oldid=27427040”