Šotokan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šotokan
Funakoši Gičin osnivač Šotokana
Zemlja poreklaJapan
Osnivač/iFunakoši Gičin

Šotokan je stil karatea, nastao pod uticajem različitih borilačkih veština, a osnovao ga je majstor Funakoši Gičin sa svojim sinom Jošitakom. Funakoši je čovek koji je 'zvanično' doneo karate sa Okinave u Japan, iako su Kenva Mabuni, Motobu Čoki i drugi Okinavljani aktivno predavali karate u Japanu i pre toga. Šoto je bio pseudonim kojim je Funakoši potpisivao svoju poeziju, a znači „borovi talasi“ ([1], dok kan znači „kuća“. I iz tog razloga šotokan je bio naziv za dvoranu u kojoj je on trenirao svoje učenike. Šotokan je jedan od najvećih svetskih karate stilova (sedam najvećih su šotokan, šorin-rju, vado-rju, šito-rju, godžu-rju, kjokušin, i kenpo)

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Funakoši je trenirao oba stila karatea popularna na Okinavi u to vreme: šorej-rju i šorin-rju. Posle višegodišnjeg izučavanja oba stila, majstor Funakoši je došao do novog shvatanja borilačkih veština, i jednostavniji stil je stvoren, koji je kombinovao ideale Šoreia i Šorina. Kombinovao je i modifokovao stilove, i stvorio svoj, iako mu nikad nije dao ime, uvek ga jednostavno nazivajući „karate“. Karate koji je prenosio učenicima reflektuje promene u veštini koje je uveo Anko Itosu, uključujući Hean/Pinan kata serije. Funakoši je izmenio imena kata koje je uključio u svoje vežbanje, kako bi „strana“ okinavljanska imena učinio prijemčljivijim nacionalističkom japanskom kopnu.

Opšti pojmovi[uredi | uredi izvor]

Pojam Kandži Značenje
Karate 空手 Prazna šaka (ili „kineska šaka“, mada je reč kara homonim dva potpuno različita kandži karaktera - jednog sa značenjem „prazna“ i drugog sa značenjem „kineska“.)
Dodžo 道場 Sala za trening (bukvalno mesto puta)
Šihan 師範 Glavni učitelj (retko korištena titula)
Sensej 先生 Učitelj
Senpaj 先輩 Senior
Kohaj 後輩 Junior
Gi 衣 ili 着 Uniforma
Kju 級 Nivoi ispod crnog pojasa, koji se ređaju naniže od prvog, obično do osmog
Dan 段 Nivoi koji pokazuju majstorstvo umetnosti, počinju od prvog dan-a
Rei 礼 Učtivost/Klanjanje
Osu 押忍 Priznanje (Koristi se kao pozdravljanje između vežbača borilačke veštine.)
Joi 用意 Spremna pozicija
Hadžime 始め Početak
Jame 止め Kraj/Završi svoj pokret
Mate ?? Momentalni prestanak
Mavate 回って Okret
Narande 並んで Postrojavanje
Kihon vaza 基本 Osnove
Kata 型 ili 形 Forma
Kumite 組手 Sparing
Zanšin 残心 Budnost

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Trening je obično podeljen u tri sekcije: kihon ili „osnovne tehnike“, kumite ili „sparing, borba“, i kata (forma ili obrazac pokreta). Šotokan tehnike u kihonu i kati karakterišu duboki, dugi stavovi koji pružaju stabilnost, snažne pokrete i takođe pomažu ojačavanju nogu. Snaga i moć se često prikazuju umesto sporih, tečnijih pokreta. Kumite tehnike odražavaju ove stavove i pokrete na nižim nivoima, dok na višim postaju slobodnije i fleksibilnije. Veruje se da je Funakoši smatrao da su tradicionalne borilačke veštine (kao sumo, džijudžicu i kendžucu) suviše fokusirane na borbu, pa je stavio naglasak na zdravlje, disanje, oslobađanje energije, otvoreni um i kontrolu tela.

Pre nego što su njegovi učenici osnovali Japansku Karate Asocijaciju, majstor Funakoši Gičin je izneo Dvadeset učenja karatea koja čine osnovu veštine. U ovih dvadeset principa, koji su pod velikim uticajem Bušidoa i Zena, leži filozofija Šotokana.

  1. Karate počinje i završava poštovanjem
  2. Ne postoji prvi napad u karateu
  3. Karate pomaže ispravnom
  4. Poznaj sebe pre nego što poznaš druge
  5. Duh pre tehnike
  6. Oslobodi um
  7. Nesreće se dešavaju iz nepažnje
  8. Karate se ne trenira samo u dodžou
  9. Nikad nećeš prestati da učiš karate
  10. Sve u životu je deo karatea otkri novu istinu
  11. Karate je kao kipuća voda. Da bi ključala plamen mora biti jak
  12. Ne misli da moraš pobediti. Misli kako ne izgubiti
  13. Neka tvoj odgovor bude u skladu sa protivnikom
  14. Vodi bitku prirodnom strategijom
  15. Zamisli da su ti šake i stopala mačevi
  16. Izađi kroz vrata i suoči se sa 10.000 neprijatelja
  17. Prvo ovladaj niskim, a zatim prirodnim stavovima
  18. Katu uvek vežbaj korektno, borba je druga stvar
  19. Nikad ne zaboravljaj svoje vrline i mane, ograničenja tela i relativni kvalitet svojih tehnika
  20. Stalno usavršavaj svoj um

Izvor:[2]

Pored ovoga, Dodžo kun je takođe veoma važan:

  1. Jedan. Traži perfekciju karaktera
  2. Jedan. Budi odan
  3. Jedan. Teži savršenstvu
  4. Jedan. Poštuj druge
  5. Jedan. Kloni se nasilnog ponašanja

Prefiks Jedan (različito prevođen kao jedan ili prvi) koristi se da označi da su svi principi podjednako važni.

Funakoši je takođe napisao i glavni cilj Karate-doa:

"Krajnji cilj karatea ne leži u pobedi niti porazu, već u savršenstvu njegovih vežbača."

Šotokan danas[uredi | uredi izvor]

Danas, Šotokan je jedan od najpopularnijih stilova širom sveta:

Prva organizacija koja je propagirala Šotokan bila je Nihon Karate-do Kjokai, poznatija kao Japanska Karate Asocijacija (JKA). Ovo je bila prva zvanična šotokan organizacija, formirana od strane šotokan karate klubova japanskih univeziteta, čiji su članovi uglavnom bili sa Takušoku univerziteta, ali i sa Hosei, Vaseda, Gakušuin i Keio univerziteta. Predsednik JKA je bio Masatoši Nakajama. Vremenom JKA je postala jedna od najvećih karate organizacija u svetu. Razmirice između seniorskih instruktora i administratora dovele su do stvaranja posebnih grupa, što je na kraju rezultovalo da se i sam JKA podeli na dve različite frakcije.

Pored JKA, veruje se da je Funakoši Gičin dao direktnu dozvolu Cutomu Ošimi da osnuje karate organizaciju u SAD. Šotokan Karate Amerike (SKA) je neprofitna organizacija koja predaje tradicionalni karate-do u SAD od 1955. godine. SKA i danas vodi Cutomu Ošima. Ošima je takođe priznat kao glavni instruktor od strane mnogih nacionalnih šotokan organizacija širom sveta. Sedište SKA nalazi se u Los Anđelesu.

Hirokazu Kanazava, bio je prvi koji se odvojio od JKA i osnovao svoju sopstvenu organizaciju, pod imenom Šotokan Karate-do Međunarodna Federacija (SKIF). Učio je kod Masatoši Nakajame (1913—1987) i Hidetaka Nišijame, obojice učenika Gičin Funakošija. Kanazavina grupa uvela je elemente Tai Či Čuana, pogotovo po pitanju pokreta i ravnoteže, i aktivno promovisala evoluciju šotokana istovremeno zadržavajući tradicionalnu srž veštine. Kanazava se smatra jednim od tehnički najsavršenijih vežbača šotokana, a bio je i vrhunski takmičar. Između ostalog, osvojio je Kumite prvenstvo na prvom JKA otvorenom turniru 1957. godine sa slomljenom rukom. U aprilu 2000-te godine dodeljen mu je 10. dan, i jedini je karate vežbač koji je nosio ovo zvanje za života.

Taidži Kase (1929—2004) takođe je osnovao svoju grupu, pod imenom Svetska Šotokan Karate Akademija, sada pod nazivom Šotokan-Rju-Kaze-Ha Instruktorska Akademija (SRKHIA).[3] Borilačke veštine je učio kod oca, inače džudo instruktora, kao i kod Funakoši Gičina i njegovog sina Jošitake. Japan je napustio 1964. godine kako bi širio karate po svetu, ali je počeo da predaje sopstveni stil šotokana kako bi izbegao borbe oko prevlasti u veštini. SRKHIA je organizacija koja okuplja pojedince sa zvanjem trećeg dan-a naviše; ne registruje nacionalne asocijacije i kao takvoj misija joj je da nastavi tehnički razvoj svojih članova.

Keigo Abe, rođen u veoma staroj i poštovanoj samurajskoj porodici, smatra se od strane mnogih tradicionalnih karateka za jednog od najvećih i najinovativnijih šotokan instruktora na svetu danas. Kao učenik honbua Japanske Karate Asocijacije, Keigo Abe je bio pod direktnim tutorstvom Masatoši Nakajame. Abe je bio instruktor u JKA honbu, i visoki član JKA, a bio je i direktor kvalifikacija u JKA pre nego što se podelila. Nakon podele 1990. godine, postao je tehnički direktor JKA (Macuno sekcija), na kojoj je ostao tokom najturbulentnijih godina za organizaciju. U mladosti važio je za veoma vrsnog i agresivnog borca. Čuven po svom snažnom tradicionalnom pristupu šotokan karateu koji se odražava u obuci koju drži, povukao se iz JKA 1999. godine i osnovao svoju internacionalnu organizaciju, Japansku Šotokan Karate Asocijaciju (JSKA). Visoko poštovan kao karateka, kako u Japanu tako i internacionalno, Abe je jedan od malobrojnih živih seniorskih instruktora karatea, koji uistinu podučava koncept i metodologiju svog učitelja Masatošija Nakajame. Takođe, formulisao je Šobu Ipon turnirska pravila, koja koristi većina šotokan sledbenika u svetu danas.

Mikio Jahara, glavni instruktor Karatenomiči Svetske Federacije (KWF), diplomirao je na Univerzitetu Kokušikan i postao instruktor Japanske karate asocijacije tokom njenog zenita sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Za više od jedne decenije kao takmičar, isticao se kao žestok borac, osvajajući medalje kako na domaćim, tako i na međunarodnim i svetskim prvenstvima, ali kao svetski prvak u katama, ostao je upamćen po svojim izvođenjima Unsu i Empi kata. Mnogi, među kojima i Hirokazu Kanazava i Tecuhiko Asai, smatraju ga jednim od tehnički najboljih, najtalentovanijih i najkontroverznijih karateka ikad proizašlih iz Japanske Karate Asocijacije. Takođe, čuven je po svojim podvizima, među koje spadaju i odbrana od napada 34 lokalne Jakuze na parkingu, sukob sa gangsterom sa pištoljem, i pojavljivanje na prvenstvenom takmičenju sa ranom od noža.[4] Godine 2000. sa Isakom je osnovao Karatenomiči Svetsku Federaciju koja je zastupljena u preko 40 zemalja. Sa 59 godina Jahara je i dalje opasan borac, polomivši tri rebra protivniku tokom polaganja za 8. dan u julu 2006. godine.

Tecuhiko Asai (1935—2006) rođen u Ehimeu, kao dečak učio je sumo, džudo, kendo i koplje od svog oca. Studirao je na Takušoku univerzitetu u Tokiju gde je vežbao šotokan karate. Pristupio je instruktorskom programu i postao instruktor u JKA. U poznim godinama bio je instruktor u Kini, Hongkongu, Americi, Evropi i Havajima gde je predvodio Havajsku Karate Asocijaciju. Nakon Nakajamine smrti postao je glavni JKA instruktor, ali se zajedno sa određenim brojem seniorskih instruktora usprotivio Nakaharinom imenovanju za predsednika i osnovao posebnu JKA Macuno sekciju. Posle duge pravne bitke, Nakaharina grupa je dobila pravo na JKA titulu, a Asaieva grupa je uzela ime Japanska Karate Šotorenmei (JKS).

Hidetaka Nišijama (1928—2008) bio je osnivač i prvi predsednik Internacionalne Tradicionalne Karate Federacije (ITKF) i predsednik američke amaterske karate federacije (AAKF), rođen je u Tokiju. Karateom se počeo baviti 1943. godine pod Funakoši Gičinom u Šotokanu. Dve godine kasnije, dok je bio na Takušoku univerzitetu, postao je član univezitetskog karate tima, u kom je 1949. godine postao kapiten. Bio je saosnivač Svejapanske zajedničke karate federacije i izabran je za njenog prvog predsednika. Godine 1951. postao je jedan od osnivača Japanske Karate Asocijacije (JKA) i izabran u njen upravni odbor. Bio je jedan od najboljih karateka na svetu. Tokom svoje karijere Nišijama je predavao na Central dodžou u Los Anđelesu, i držao seminare i kurseve širom sveta. Bio je i izdavač i pisac tekstova i priručnika, kao i video instrukcija o tradicionalnom karateu.

Terujuki Okazaki je predsednik Internacionalne šotokan karate federacije, koja je deo JKA. Učio je i kod Funakošija i kod Nakajame.

Beleška. Iako je ovo lista nekih od najpoznatijih šotokan instruktora i njihovih organizacija, ipak nije potpuna.

Dodatna beleška. Još jedna gruppa karate vežbača, takođe vežba karate Funakošija Gičina. Oni se nazivaju Šotokai, ili asocijacija/grupa Šotoa (Funakoši), i sastoji se od nekih od najtalentovanijih Funakošikevih učenika. Karate koji oni vežbaju sada se i zvanično naziva šotokai za razliku od šotokana, koji propagira JKA. Šotokai tvrdi da je Šigeru Egamija, najstarijeg u šotokaju, Funakoši imenovao za naslednika nakon smrti svog sina Jošitake.

Šotokan Kata[uredi | uredi izvor]

Kata se često opisuje kao utvrđeni redosled karate pokreta organizovanih u unapred uređenu borbu protiv zamišljenih protivnika. Kata se sastoji od udaraca nogom, rukom, čišćenja, blokova i bacanja. Pokreti tela u katama uključuju koračanje, uvrtanje, okrete, padanje na pod i skakanje.

Nekoliko šotokan grupa su uključile kate i iz drugih stilova u svoj trening, ali kada je sensej Nakajama osnovao JKA, izložio je 26 kata koje JKA karateke treba da vežbaju. Čak i danas, hiljade šotokan dodžoa vežbaju samo ovih 26 kata.

Katu, prvo i najvažnije, treba izvesti sa pravilnim stavom, ako kata vežbač shvata katu, svaki brz pokret će biti izveden brzo, snažno i sa ciljem. Karateka treba da uradi tehniku kao da mu život zavisi od toga.

Kata nije predstava, ili demonstracija, već je na svakom karateki da vežba tehnike sa punim 'Ikken Hisatsu' (završni udarac ili ubistvo jednim udarcem).

Zdravstveni aspekt kate je nesporan, vežbanje kate je odlično za fitnes, gipkost, agilnost i mekoću tela. A kako stariji karateka biva veći naglasak se stavlja na zdravlje.

Funakoši 観空(Kanku)
Ime Kandži Značenje
Taikjoku Šodan 太極初段 Veliki Početak
Hean Šodan 平安初段 Mirni um, Jedan
Hean Nidan 平安二段 Mirni um, Dva
Hean Sandan 平安三段 Mirni um, Tri
Hean Jodan 平安四段 Mirni um, Četiri
Hean Godan 平安五段 Mirni um, Pet
Teki Šodan 鉄騎初段 Gvozdeni konj, Jedan
Basai Dai 披塞大 Opsada tvrđave (Duža kata)
Džion 慈恩 Džion je ime hrama i budističkog sveca
Empi 燕飛 Lastin Let
Kanku Dai 観空大 Pogled u nebo (Duža kata)
Hangetsu 半月 Polumesec
Đite 十手 Deset ruku
Gankaku 岩鶴 Ždral na steni
Teki Nidan 鉄騎二段 Gvozdeni konj, Dva
Teki Sandan 鉄騎三段 Gvozdeni konj, Tri
Niđušiho 二十四步 Dvadestetčetiri koraka
Ćinte 珍手 Neobične ruke (lude ruke)
Sočin 壯鎭 Mirna sila
Meikjo 明鏡 Bistro ogledalo
Unsu 雲手 Ruke u oblacima
Basai Šo 披塞小 Opsada tvrđave (Kraća kata)
Kanku Šo 観空小 Pogled u nebo (Kraća kata)
Vankan 王冠 Kraljeva kruna
Gođušiho Šo 五十四歩小 Pedesetčetiri koraka (Kraća kata)
Gođušiho Dai 五十四歩大 Pedesetčetiri koraka (Duža kata)
Jin 慈陰 Istinita ljubav i ime budističkog sveca

Kumite[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Kumite

Prvi nivo kumitea za početnike je 'kihon kumite'. Ima dva tipa. Prvi tip je 'džodan' (visoki nivo), gde će oni na kraju izvesti visoki oi-zuki. Partner mora onda reagovati tako što će iskoračiti nazad i izvesti age-uke kako bi blokirao napad.

Drugi tip kihon kumitea je 'čudan' (srednji nivo). Razlika je u tome što oi-zuki u čudan nivou koristi napadač, a onaj koji se brani koristi soto-uke blok.

Sledeći nivo kumite treninga jeste 'sanbon kumite' (sparing u tri koraka). Kao što mu i ime govori izvodi se u tri koraka. Isti je kao i kihon kumite samo se umesto pet izvodi u tri koraka.

Na srednjem nivou (obično iznad 5. kjua), od karateke se očekuje da nauči 'ipon kumite' (sparing iz jednog koraka). Iako se sastoji iz samo jednog koraka mnogo je napredniji jer omogućava raznovrsnije napade i blokove.

Sledeći nivo kumitea je 'džiju ipon kumite' (sparing iz jednog koraka u slobodno stilu) Gotovo je isti kao i ipon kumite ali zahteva da karateka bude u pokretu.

Obično, zadnji element sparinga koji se uvodi jeste džiju kumite (slobodni sparing) gde učesnici mogu slobodno da koriste bilo koju karate tehniku ili kombinaciju napada, a protivnik je slobodan da izbegava, blokira ili napada po slobodnoj volji. .

Dodatni metod treninga koji se obično uvodi za više nivoe jeste kaišu ipon kumite. Počinje isto kao i džiju ipon kumite; jedan karateka imenuje napad koji namerava da izvede, napada, a njegov protivnik blokira i uzvraća kontrom.

Dodžo[uredi | uredi izvor]

Dodžo (道場) je sveto mesto koje se koristi za vežbanje karatea. Dodžo se sastoji iz dva znaka i bukvalno znači „mesto puta". Pravilan dodžo za japanske borilačke veštine se smatra posebnim i o njemu se posebno vodi računa. U mnogim stilovima tradicija je da se sprovodi ritualno čišćenje dodžoa na kraju svakog treninga. Mnogi tradicionalni dodžoi prate unapred zadati obrazac sa šomenom i raznim ulazima koji se koriste u zavisnosti od nivoa učenika i instruktora, i precizno su poređani. Nije neuobičajeno da ime dodžoa i dodžo kuna (dodžo pravila) budu vidno izloženi na šomen.

Na kraju treninga može se raditi mokuso (meditacija). Ovo je kratak, spokojan period u kom se karateka može osvrnuti na trening koji se upravo završio.

Sistem rangiranja[uredi | uredi izvor]

Oko 1920. godine, Funakoši je usvojio Kju/Dan sistem, zajedno sa kejkogi koji je razvio osnivač džudoa Kano Džigoro. Ovaj sistem koristi pojaseve u boji indikatore nivoa. Prvobitno, karate je imao samo tri obi (pojas) boje, belu, braon i crnu, sa nekoliko podnivoa između svakog. Originalni sistem pojaseva, koji još koristi Šotokan Karate Amerike.[5]

  • Bez nivoa - beli
  • 8. kju - 4. kju - beli
  • 3. kju - 1. kju - braon
  • dan nivoi - crni

Prvi "šodan" (初段) nivoi koje je Funakoši dodelio dobili su Tokuda, Ocuna, Akiba, Šimicu, Hirose, Džima i Kasuja 10. aprila 1924.

Većina škola koristi kju/dan sistem, ali su dodale nove boje. Najčešći sistem, koji koristi JKA kao i većina velikih internacionalnih šotokan asocijacija data je dole, mada postoje i druge varijacije.

  • 9. kju - Žuti
  • 8. kju - Oranž
  • 7. kju - Crveni
  • 6. kju - Zeleni
  • 5. kju - Ljubičasti
  • 4. kju - Ljubičasti
  • 3. kju - Braon
  • 2. kju - Braon
  • 1. kju - Braon
  • 1. dan i iznad - Crni

Trivija[uredi | uredi izvor]

  • U igrici Mortal Kombat, jedan od likova, Sub-Zero koristi šotokan kao jedan od svojih stilova. Ovo nije sasvim precizno.
  • Američki pevač Elvis Presli u vojsci je vežbao šotokan dok je bio stacioniran u Nemačkoj. Neki od njegovih scenskih pokreta su stilizovani šotokan stavovi.
  • Impresioniran sposobnošću nekih šotokan instruktora, Brus Li je odbrao da trenira stil dok je u isto vreme težio da razvije svoj sopstveni (Jeet Kune Do), vežbajući kod Hirokazu Kanazave.
  • Hauard Štern ima braon pojas u šotokanu
  • Žan-Klod Van Dam ima crni pojas u šotokanu.

Primeri tehnika[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: lista šotokan tehnika
  1. Seiken cuki
  2. Đaku cuki
  3. Oi cuki
  4. Gedan barai uke
  5. Aši barai
  6. Jodan agi uke
  7. Čudan uči uke
  8. Čudan soto uke
  9. Šuto uke
  10. Zenkucu dači

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Funkoši, Gičin. „Karate-do: Moj način života“. Kodansha International Ltd, Tokyo. 1981. ISBN 978-0-87011-463-2. str. 85.
  2. ^ JKA, zvanični sajt. „"'Dvadeset učenja karatea“”. Arhivirano iz originala 02. 04. 2007. g. Pristupljeno 16-07-2006.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  3. ^ Šotokan-Rju-Kaze-Ha Instruktorska Akademija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. februar 2006), Pristupljeno 30. 4. 2013.
  4. ^ Mikio Jahara, kontroverzna legenda[mrtva veza], Pristupljeno 30. 4. 2013.
  5. ^ Šotokan Karate Amerike, Pristupljeno 30. 4. 2013.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шотокан&oldid=23981568”