Договор у Грацу
Договор у Грацу био је договор о подели Босне и Херцеговине између Републике Српске коју је представљао Радован Караџић, и Херцег-Босне коју је представљао Мате Бобан, потписан 6. маја 1992. у аустријском граду Грацу.[1][2] Представници Муслимана, нису били позвани на састанак.[1] Вести о договору у Грацу објавили су медији у средишњим информативним емисијама.[3][4]
Фрањо Туђман, у писму америчком сенатору Роберту Долу, представља овај договор као део конференције о Босни и Херцеговину којег спонзорише Европска заједница.[1]
Подела[уреди | уреди извор]
Мате Бобан и Радован Караџић састали су се у Грацу 5. маја 1992.[3] Бобан и Караджић водили су детаљну расправу око разграничења хрватског и српског подручја у БиХ. СДС је границу Србије видио на реци Неретви, што би Мостар раздвојило на два дела.[5] На крају је Караџић пристао на Бобанов предлог да главна мостарска улица - Улица маршала Тита, буде граница између Републике Српске и Херцег-Босне.[5] Исто тако је прихваћено да већински хрватски градови у Херцег-Босни остану у њој, док би се већински српски градови у Херцег-Босни, као Купрес (51% Срба) и мешани хрватско-муслимански градови у средњој Босни припојили Републици Српској.[5] Једино је остало нерешено питање Посавине и Брчког.[5] На крају су се Бобан и Караџић договорили да ће прихватити међународну арбитражу око подручја у Купресу и седам других градова у Посавини.[5] Између Републике Српске и Херцег-Босне била би минорна муслиманска држава.[4]
Оцене[уреди | уреди извор]
Милош Васић, војни аналитичар штампе Време саопштио је да је договор у Грацу „најважнији документ рата“ с циљем да ограничи суком између хрватских и српских снага дозвољавајући им да се сконцентришу на узимање муслиманског територија.[6] Босански Хрвати овај су састанак видели као издају муслиманског савезника.[1] Суд у Хагу овај састанак сматра наставком договора из Карађорђева.[7] Вашингтон Пост упоредио је овај документ с споразумом Рибентроп-Молотов о подели Пољске.[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Lukic 1996, стр. 210–212
- ^ Melčić 2007, стр. 424.
- ^ а б Злопаша, Иван. Политичка судбина Хрвата у БиХ. Hrvatski blok BiH. Хрватски блок. 2005. стр. 44.
- ^ а б Харден, Блејн. Warring Factions Agree on Plan to Divide up Former Yugoslavia Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јун 2021). The Washington Post. 8. 5. 1992., Приступљено 15. 9. 2011. (језик: енглески)
- ^ а б в г д Kumar 1999, стр. 55
- ^ Васић, Милош. The pattern of aggression. Balkan War Report. 1993. стр. 8 - 9. (језик: енглески)
- ^ Prosecutor v. Tihomir Blaškić - Judgement. Уједињене нације. 3. септембра 2000. Преузето 15. септембра. (језик: енглески)
Литература[уреди | уреди извор]
- Kumar, Radha (1999). Divide and Fall?: Bosnia in the Annals of Partition. Verso. стр. 55. ISBN 978-1-85984-183-9.
- Lukic, Reneo (1996). Europe from the Balkans to the Urals: The Disintegration of Yugoslavia and the Soviet Union. SIPRI. стр. 210—212. ISBN 978-0-19-829200-5.
- Melčić, Dunja (2007). Der Jugoslawien-Krieg: Handbuch zu Vorgeschichte, Verlauf und Konsequenzen. Springer-Verlag. ISBN 978-3-531-33219-2.