Јозеф Хајнц Старији

С Википедије, слободне енциклопедије
Јозеф Хајнц Старији
Портрет Хајнца из 1585. године, аутор Ханс фон Ахен
Лични подаци
Датум рођења(1564-06-11)11. јун 1564.
Место рођењаБазел,
Датум смртиоктобар 1609.
Место смртиПраг,
Уметнички рад
Пољесликарство, архитектура, цртање

Јозеф Хајнц Старији (11. јун 1564октобар 1609) био је швајцарски сликар, цртач и архитекта.

Биографија[уреди | уреди извор]

Хајнц је пођен у Базелу. Био је ученик Ханса Бока и самоук је сликар, што је постигао марљивим радом на копирању делова Ханса Холбајна Млађег. Између 1585. и 1587. живео је у Риму, регистрован као ученик Ханса фон Ахена. Његово следеће пребивалиште било је Бохемија 1591. године, где је постао дворски сликар Рудолфа II, али је у Прагу остао само две године, јер је 1593. био унајмљен да уради копије античких дела за императора и у ту сврху вратио се у Рим, где је провео неколико година. Године 1604. виђен је у Аугзбургу и из овог времена мало се зна о његовом животу, све док није пристигао у болницу близу Прага где је откривена његова болест.

Хајнцове слике обухватају оне са религиозним мотивима, портретима и, пратећи укус императора, са темама еротске митологије. Оне су једно време биле врло тражене, али су касније доживеле помрачење. Међу сликама је породични портрет у Берну и портрет Рудолфа II из Беча. Он је стално испитивао суптилна питања светлости и скоро сви његови пејзажи приказују какво је интересовање имао за ову техничку ствар. Његова запажена дела су Силовање Просперина, које је изложено у Дрезденској галерији, као и два друга дела: Лот и његове кћери и Ecce Homo. Напослетку, ту је и портрет Констанце из Аустрије.

Имао је сина који је носио исто име и који је насликао неколико религијских слика, али се и сматра да су те слике приписане сину заправо дела из уметникове старости.

Литература[уреди | уреди извор]

  • This article incorporates text from a publication now in the public domain: Herbermann, Charles, ed. (1913). "Joseph Heinz". Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]