Љиљана Ђурђић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Љиљана Ђурђић
Љиљана Ђурђић
Лични подаци
Датум рођења(1946-00-00)1946.
Место рођењаБеоград, ФНР Југославија
Датум смрти11. новембар 2021.(2021-11-11) (74/75 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Породица
СупружникИван Растегорац (1967—1979)
Димитрије Тасић (в. 1987)
ДецаВук Растегорац

Љиљана Ђурђић (Београд, 1946 — Београд, 11. новембар 2021) била је српска књижевница, критичар и преводилац. Писала је поезију, приповетке и есеје.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 1946. у Београду, где је матурирала у Првој београдској гимназији. Дипломирала Светску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Радила у Народној библиотеци Србије на месту Начелника Издавачке делатности НБС. Била је уредник Српске ретроспективне библиографије. Покренула је библиотеку Жива прошлост и потписала преко 200 издања НБС. Била је колумниста дневног листа Данас (2000—2002) и недељника Европа (2005—2006).

Једна је од оснивачица и уредница часописа за женску књижевност и културу ПроФемина (1995 – 2010). Превела је са енглеског језика збирке поезије Силвије Плат Аријел и Рани одлазак (Изабране песме) и Чарлса Симића Свет се не завршава.

Била је чланица Српског књижевног друштва.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Збирке поезије[уреди | уреди извор]

  • Шведска гимнастика, КОС, 1977.
  • Оглед далматинског биља и други предели, Матица српска, 1980.
  • Преобиље/Нула, Просвета, 1991.

Збирке приповедака[уреди | уреди извор]

  • Како сам љубила Франца Каспара, Рад, 1986.
  • Слике из претходног живота, Филип Вишњић, 1997.[1]
  • Стадијум огледала, Рад, 2004.
  • Сви на крају кажу мама, Агора,2009.[2]
  • Силва Југословенка, Агора, 2016.

Збирке есеја и колумни[уреди | уреди извор]

  • Beograd by my mind, Рад, 1995.
  • Удри кравицу, Самиздат, Б92, 2001.
  • Пресвлачење Но 5102000, ЦУПС, 2003.
  • Fool memories, Београдска мануфактура снова, 2004.
  • Нек цркне свет, Браничево, Пожаревац, 2012.

Антологије и избори–домаћи[уреди | уреди извор]

  • Шум Вавилона, Књижевна заједница Новог Сада, 1988, Михајло Пантић/Васа Павковић,
  • Модерно српско пјесништво, Свјетлост, Сарајево, 1991, Стеван Тонтић,
  • Немирни залив, Дечје новине, 1991, Владимир Бргуљан,
  • Интелектуалци и рат, Београдски круг, 1993,
  • Похвала реду вожње, Свети Сава, 1995, Миљурко Вукадиновић,
  • Мачке не иду у рај, Samizdat FreeB92, 2000, Радмила Лазић,
  • Антологија приповедака српских књижевница, Zepter Book World, 2002, Рајко Лукач,
  • Поезија и последњи дани, Сербика, 2009, Добривоје Станојевић,
  • Антологија љубавне поезије српске, Zillion/Блиц, 2012, Божо Копривица и Лазар Ристовски.
  • Антологија српске поезије (1847—2000), Ненад Грујичић, Бранково коло, 2012.
  • Земаљски дугови, Мајстори савремене српске приче, Лагуна , 2013, Милован Марчетић
  • Бункер, Приче за одбрану и последње дане књижевности, Архипелаг, 2013, Срђан Тешин
  • Путник са далеког неба, Милош Црњански као књижевни јунак, Лагуна, 2013, Милован Марчетић
  • Четвртасто место, Антологија прича о читању новина, Архипелаг, 2014, Срђан Тешин
  • На трагу, Српска крими прича, Соларис, 2014, Васа Павковић/Дејан Илић
  • Чаробан шума, Српска еротска прича, Соларис, 2016, Васа Павковић/Дејан Илић
  • Врт наде, Антологија женске приповетке од 1950 до данас, 2017, Вукотиц Медиа, Славица Гароња
  • Краљица Лир и њена деца, Најбоље приче српских списатељица, Лагуна, 2017, Љубица Арсић
  • Љубав, Бисери српске љубавне поезије и прозе, приредио Зоран Пеневски, Лагуна, 2020.
  • Зов даљине, Панорама савремених прича о путовању, приредили Љубица Арсић и Дејан Михаиловић, Лагуна, 2020.

Антологије и избори–инострани[уреди | уреди извор]

  • New Serbian Poetry, Relations, 1978, Aleksandar Petrov (Maja Herman-Sekulić),
  • Arhipelagul dantelat, Lumina, 1988, Miljurko Vukadinović-Mariana Dan,
  • Mellan drom och vaka, MonitorForlaget, 1994, Jon Milos,
  • Les intellectuales et la guerre, Les Temps Moderne, Paris, 1994,
  • The Third Shore, Hortwestern University Press, Agata Schwartz/Luise Von Flotow (Alice Copple-Tošić), 2006.
  • Wszystkie su tu i nic byc nie przestaje, Agawa, 2008, Grzegorz Latuszynski,
  • Migrazioni e paesaggi urbani, C.A.C.I.T – Trieste,2007; Melita Richter Malabotta (Bojana Bratić),
  • The Horse Has Six Legs, Greywolf Press, 1992, 2010, Charles Simic,
  • Der Engel und der rot Hund, Noach&Bloch, Berlin, 2011, Angela Richter (Hg.).
  • Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry, Dialog Press, New Orleans, 2016.
  • Andrić, koga ima. Antologija priča o Andriću, Banja Luka, 2017, Miljenko Stojičić

Приредила антологије и изборе[уреди | уреди извор]

  • Избор из поезије Данице Марковић Песме о алхемијском покушају, Дечје новине, 1989.
  • Милош Црњански Бока Которска, НБС, 1997.
  • Женски континент, Антологија савремене српске женске приче, Просвета, 2004.
  • Песме о библиотеци, НБС, 2003.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Књига прича Силва Југословенка у 2017. години била је номинована за Награду „Биљана Јовановић” и Андрићеву награду.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Silva Jugoslovenka”. Knjižara/. Приступљено 18. 1. 2017. 
  2. ^ Делфи књижара/Сви на крају кажу мама
  3. ^ Награде БИГЗ-а за 1998/99 годину
  4. ^ „Nagrada “Stevan Sremac” Ljiljani Đurđić”. Blic. 01. 11. 2010. Приступљено 18. 1. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љиљана_Ђурђић&oldid=26800506”