Љубомир Магаш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Љубомир Магаш

Ljuba Zemunac.jpg
Љуба Земунац

Датум рођења: 27. мај 1948.
Место рођења: Београд (ФНР Југославија)
Датум смрти: 10. новембар 1986.
Место смрти: Франкфурт (Западна Немачка)

Љубомир Магаш у јавности познат као Љуба Земунац (Београд, 27. мај 1948Франкфурт, 10. новембар 1986) је био београдски криминалац и једна од најпознатијих личности југословенског подземља.

Живот[уреди]

Рођен је у Земуну у породици Шиме Магаша, пореклом из Вињерца поред Задра[тражи се извор] и Росе, рођене Ћурчић, а са породицом се касније преселио на Звездару. Са шест година је остао без оца, који се растао од његове мајке. Учио је ауто-лимарски занат, али га није завршио. Радио је једно време у погону ИМТ у Добановцима. У полицији је први пут регистрован 1964. године, као напасник. У наредних неколико година често је привођен углавном због ситних кривичних дела: гребања аутомобила, претњи, туча, отмица торби. На Звездари је почео да се бави аметерским боксом и уличним тучама. Суд у Београду му је 1965. одредио казнено поправну мјеру слања у Дом за малољетне преступнике у Нишу. Године 1967. је у једној тучи на Технолошком факултету тешко пребио студента Владимира Вучковића, па је у страху од полиције, први пут побегао у Аустрију. Исте године када се вратио из иностранства осумњичен је да је заједно са Радетом Ћалдовићем Ћентом и Зораном Милосављевићем Робијом силовао једну девојку. За ово дело је добио три године затвора у Сремској Митровици[1]. Двије године робије је провео у затвору у Сремској Митровици. Убрзо након изласка из затвора у марту 1971. године нашао се на Интерполовој потерници због крађе аутомобила. Истог тренутка кад је издата потерница, Магаш се нашао у бекству заједно са својим пријатељем Дачом са којим је побегао у Италију. Седамдесетих година 20. вијека је боравио у западној Европи гдје се бавио пљачкма и изнудама. Осумњичен је за убиство Вељка Кривокапића 27. октобра 1978. у кафеу „Хауп трост” у Бечу.[2] Убио га је Горан Вуковић звани Мајмун испред обласног суда у Франкфурту.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Лопушина, Марко (2003). Српска мафија - Ко је ко. ISBN 978-86-7578-045-8. 
  2. ^ „Кад су пролазници јурили терористе“ (на ср). Политика. 5. 10. 2009. Приступљено 6. 2. 2012.. 

Литература[уреди]

  • Љуба Земунац - манекен смрти, Душан Поповић и Небојша Павловић, Београд (1989)

Спољашње везе[уреди]