Авидја

Из Википедије, слободне енциклопедије

Авидја (санскрит: अविद्य avidyā - незнање) је појам индијске филозофије који означава метафизичко незнање, односно неадекватност емипиријске спознаје. Има широку примену у разним системима индијске филозофије, хиндуизму и у будизму.

Авидја у индијској филозофији[уреди]

Авидја се односи првенствено на релативност рационалне спознаје. У веданти се авидјом назива спознаја привидног света који нам илузија о парцијалности бића намеће уместо истине о свеобухватном бићу. Увиђајући ирационалну природу авидје, индијска филозофија тражи одговарајућа средства остварења истине путем „ослобођења“ (мокша) или „утрнућа“ (нирвана). Окончање незнања је по правилу могуће једино помоћу знања у вишем интуитивном и смислу[1].

Авидја у будизму[уреди]

Cquote2.png
Незнање је, монаси, претходница неповољних стања ума, а за њим следе одсуство стида и зазора од чињења лоших дела.[2]
Cquote1.png
 

Авидја (незнање, заслепљеност, заблуда) се сматра примордијалним извором свега рђавог у свету, што као завесом прекрива виђење спречавајући човека да распознаје истинску природу ствари.[3] Будизам учи да незнање постоји у основи свих рђавих дела и патње и због тога заузима прво место у формули условног настајања (патића-самупада). Жудња и мржња се налазе укорењени у незнању и везани су за незнање које је најпостојаније од ова три корена зла. Незнање је последња од десет веза што везује бића за круг поновних рођења.[3]

Cquote2.png
Човек вођен погрешним разумевањем, шта год да телом, говором или мишљу предузме, све намере, тежње и одлуке, сви његови изрази воље воде до онога што је неповољно, непријатно, непривлачно, штетно, болно. А зашто? Зато што је његово разумевање лоше. Исто као кад се семе горког краставца положи у влажну земљу, све материје које упије из тла доприносе његовој горчини, киселости, безукусности. А зашто? Зато што је семе лоше.[4]
Cquote1.png
 

Извори[уреди]

  1. ^ Avidya, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  2. ^ Neznanje
  3. ^ а б Њанатилока, Будистички речник (одредница: avijja), Пешић и синови, Београд, 1996.
  4. ^ Jedna jedina stvar

Види још[уреди]