Авидја

Авидја (санскрит: अविद्य avidyā - незнање) је појам индијске филозофије који означава метафизичко незнање, односно неадекватност емипиријске спознаје. Има широку примену у разним системима индијске филозофије, хиндуизму и у будизму.

Авидја у индијској филозофији

Авидја се односи првенствено на релативност рационалне спознаје. У веданти се авидјом назива спознаја привидног света који нам илузија о парцијалности бића намеће уместо истине о свеобухватном бићу. Увиђајући ирационалну природу авидје, индијска филозофија тражи одговарајућа средства остварења истине путем „ослобођења“ (мокша) или „утрнућа“ (нирвана). Окончање незнања је по правилу могуће једино помоћу знања у вишем интуитивном и смислу.

Авидја у будизму

	Незнање је, монаси, претходница неповољних стања ума, а за њим следе одсуство стида и зазора од чињења лоших дела.
	— Сидарта Гаутама

Авидја (незнање, заслепљеност, заблуда) се сматра примордијалним извором свега рђавог у свету, штп као завесом прекрива виђење спречавајући човека да распознаје истинску природу ствари. Будизам учи да незнање постоји у основи свих рђавих дела и патње и због тога заузима прво место у формули условног настајања (патића-самупада). Жудња и мржња се налазе укорењени у незнању и везани су за незнање које је најпостојаније од ова три корена зла. Незнање је последња од десет веза што везује бића за круг поновних рођења.

	Човек вођен погрешним разумевањем, шта год да телом, говором или мишљу предузме, све намере, тежње и одлуке, сви његови изрази воље воде до онога што је неповољно, непријатно, непривлачно, штетно, болно. А зашто? Зато што је његово разумевање лоше. Исто као кад се семе горког краставца положи у влажну земљу, све материје које упије из тла доприносе његовој горчини, киселости, безукусности. А зашто? Зато што је семе лоше.
	— Сидарта Гаутама

Види још

• Знање
• Гносис
• Прађна