Агота Бозаи

С Википедије, слободне енциклопедије
Агота Бозаи
Лични подаци
Пуно имеАгота Бозаи
Датум рођења(1965-00-{{{day}}})1965.(58/59 год.)
Место рођењаШиофок, Мађарска

Агота Бозаи (мађ. Bozai Ágota; Шиофок, Мађарска, 1. јануар 1965 — ) је мађарска књижевница и преводилац.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирала је на Унивезитету Клаусенбург у Румунији. Радила је у одсеку ѕа спољне послове Црвеног крста Маđарске 1989. Имала је важну улогу у спровођењу програма ѕа избеглице из Румуније и Источне Немачке.[1][3]

Магистрирала је филологију на Универзитету Колошвар, односно Клуж-Напока. Тренутно је књижевни преводилац енглеских књига (белетристике и публицистике) за различите мађарске издаваче. Њено писање је описано као „сатирични приказ онога што се догодило у источноевропским земљама када је 'капитализам по сваку цену' изникао из пепела влада које је претходно контролисала Совјетска влада”.

Бавила се и новинарством и у штампаним медијима и на телевизији. На мађарски је превела дела А.С. Бајата, Малколма Гледвела, Мариа Пуза, Тибора Фишера, Мартин Селигмана.[1]

Први роман Персијски диван објавила је 1989. године. Други по реду "Транзит Глориа" преведен је на немачки и енглески језик и део је сатиричне трилогије о наивности јавности и политичкој хипнози.[1]

Тренутно се усавршава у примијењеној психологији и на Универзитету у Будимпешти, одбранила је тезу о превођењу "Финеганевог бдења" Џејмса Џојса. [1]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Написала је четири романа:

  • A perzsa dívány (Персијски диван), 1998.
  • Tranzit glória (Транзит Глорија), 1999.
  • Mi az abra? (Шта има?) 2003
  • A szerelmetlen vasros (Слатка мала варош), 2004.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Agota Bozai”. novaknjiga.com. Приступљено 23. 4. 2024. 
  2. ^ „Ágota Bozai”. goodreads.com. Приступљено 23. 4. 2024. 
  3. ^ Bozai, Agota (2012). Tranzit Glorija. Beograd: Plato Books : B&S. стр. korice knjige. ISBN 978-86-447-0621-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]