Клуж-Напока

Из Википедије, слободне енциклопедије
Клуж-Напока
рум. Cluj-Napoca
мађ. Kolozsvár

CJROCluj-Napoca 19.jpg
центар Клуж-Напоке

Грб
Основни подаци
Држава Застава Румуније Румунија
Округ Клуж
Становништво
Становништво 310243 (2007.)
Агломерација 400.000 (2007.)
Густина становништва 1771 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 46°46′00″N 23°34′00″E / 46.766667, 23.583333
Надморска висина 410 м
Површина 179,5 км²
Клуж-Напока на мапи Румунија
{{{alt}}}
Клуж-Напока
Клуж-Напока на мапи Румунија
Остали подаци

Клуж-Напока, или само Клуж (рум. Cluj-Napoca, мађ. Kolozsvár, нем. Klausenburg) је град у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија, чији је највећи град. Има површину од 179,5 km² и 310.000 становника (попис 2007). До 1974. град се звао само Клуж. Клуж-Напока је управно средиште истоименог округа Клуж.

Клуж-Напока се простире се на 179,5 km² и према последњим проценама из 2007. године у граду је живело 310.000 становника, што га после Букурешта чини другим градом по величини у држави.

Клуж је готово подједнако удаљен од Букурешта (426 km), Будимпеште (397 km) и Београда (455 km).

Природни услови[уреди]

Католичка катедрала Светог Михаила

Град Клуж-Напока је град у северној половини данашње Румуније. Град се развио у северозападном делу Трансилваније према Марамурешу. Клуж-Напока се образован на месту где где река Самош, која данас протиче кроз његово језгро, излази из планинских крајева Бихора на западу, улази у средишњу, долинску Трансилванију, при чему мења смер и скреће ка северу. Јужно од града налази се благо развође од такође блиског Мориша, што даје Клужу изузетно повољан стратешко-саобраћајни положај и што је допринело развоју града у један од највећих градова данашње Румуније.

Историја[уреди]

У време римског Цара Трајана и рата против Дачана, Римљани су доградили дачко утврђење Напока тако да им служи као логор легије. Око логора је убрзо никло мање насеље. У време Цара Хадријана (117-138) место се звало Municipium Aelium Hadrianum Napoca. У 3. веку Напока је неко време била главни град римске провинције. Ову тврђаву су заузели и уништили варвари 250.

Град је настао као насеље немачких досељеника у 13. веку на обалама реке Самош. У Клужу је 1443. рођен Матија Корвин, угарски карљ. Од 1790. до 1848. и од 1861. до 1867. Клуж је био престоница Великог војводства Трансилваније у Хабзбуршкој монархији. После Аустроугарске нагодбе из 1867, Трансилванија је постала део Угарске. Већи део Немаца се стопио са Мађарима у 17. и раном 18. веку. Разлог је била хомогенизација становништва у време реформације и удаљеност од других немачких територија.

Након Првог светског рата, 4. јуна 1920, област Трансилваније припала је Румунији. Од 1940. до 1944/45. северна Трансилванија, са Клужом, била је поново у саставу Мађарске. И данас је град културни центар Мађара у Румунији, који су до 1974. били релативна већина становништва.

Николае Чаушеску је 1974. румунском имену Клуж из идеолошких разлога додао римско име Напока, да би нагласио континуитет дачко-румунске културе. У свакодневном животу се и даље чешће користи краћи назив - Клуж.

Од пада комунизма Клуж је и поред бројних тешкоћа постао један од градова у држави са најбржим развојем. Протеклих година град је постао и туристички познат захваљујући очуваном језгру и бројним велелепним грађевинама.

Становништво[уреди]

Град Клуж је током свог постојања био град са више народности и вера. И поред тога током 20. века национална и верска структура у граду је знатно промењена. Дотад мађарски град добио је румунски каракатер, нарочито последњих деценија. Некада бројни Немци данас су малобројни, а јеврејска заједница је потпуно уништена. Са друге стране ромско становништво јавило се у граду захваљујући досељавању из околних села и варошица. По последњем попису из 2002. године од 318.027 становника Клужа били су:

Млађе од 15 година је 14,1 % становништва, а 3,9 % су старији од 75 година.

Већина религиозног становништва припада Румунској православној цркви.

Образовање[уреди]

Град има 6 државних универзитета, од који је најпознатији Универзитет Бабеш-Бољаи. На њему се настава изводи на румунском, мађарском и немачком језику.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Седам утврда Трансилваније

Coat of arms of Transylvania.svg

Interbelic Bistrita CoA.png Бистрица (Bistriţa) Bistritz Interbelic Bistrita CoA.png

Coa Romania Town Brassó.svg Брашов (Braşov) Kronstadt Coa Romania Town Brassó.svg
Stema-Cluj.gif Клуж (Cluj-Napoca) Klausenburg Stema-Cluj.gif
Coa Medias RO.jpg Медијаш (Mediaş) Mediasch Coa Medias RO.jpg
Coa Sebes RO.gif Себеш (Sebeş) Mühlbach Coa Sebes RO.gif
Coa Romania Town Nagyszeben.svg Сибију (Sibiu) Hermannstadt Coa Romania Town Nagyszeben.svg
Coa Sighisoara RO.png Сегешвар (Sighişoara) Schäßburg Coa Sighisoara RO.png

Coat of arms of Transylvania.svg