Клуж-Напока
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Клуж-Напока рум. Cluj-Napoca мађ. Kolozsvár |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | Клуж |
| Становништво | |
| Становништво | 310243 (2007.) |
| Агломерација | 400.000 (2007.) |
| Густина становништва | 1771 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Надморска висина | 410 m |
| Површина | 179,5 km² |
 Клуж-Напока
Клуж-Напока на мапи Румунија
|
|
| Остали подаци | |
Клуж-Напока, или само Клуж (рум. Cluj-Napoca, мађ. Kolozsvár, нем. Klausenburg) је град у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија, чији је највећи град. Има површину од 179,5 km² и 310.000 становника (попис 2007). До 1974. град се звао само Клуж. Клуж-Напока је управно средиште истоименог округа Клуж.
Клуж-Напока се простире се на 179,5 km² и према последњим проценама из 2007. године у граду је живело 310.000 становника, што га после Букурешта чини другим градом по величини у држави.
Клуж је готово подједнако удаљен од Букурешта (426 km), Будимпеште (397 km) и Београда (455 km).
Садржај |
Природни услови [уреди]
Град Клуж-Напока је град у северној половини данашње Румуније. Град се развио у северозападном делу Трансилваније према Марамурешу. Клуж-Напока се образован на месту где где река Самош, која данас протиче кроз његово језгро, излази из планинских крајева Бихора на западу, улази у средишњу, долинску Трансилванију, при чему мења смер и скреће ка северу. Јужно од града налази се благо развође од такође блиског Мориша, што даје Клужу изузетно повољан стратешко-саобраћајни положај и што је допринело развоју града у један од највећих градова данашње Румуније.
Историја [уреди]
У време римског Цара Трајана и рата против Дачана, Римљани су доградили дачко утврђење Напока тако да им служи као логор легије. Око логора је убрзо никло мање насеље. У време Цара Хадријана (117-138) место се звало Municipium Aelium Hadrianum Napoca. У 3. веку Напока је неко време била главни град римске провинције. Ову тврђаву су заузели и уништили варвари 250.
Град је настао као насеље немачких досељеника у 13. веку на обалама реке Самош. У Клужу је 1443. рођен Матија Корвин, угарски карљ. Од 1790. до 1848. и од 1861. до 1867. Клуж је био престоница Великог војводства Трансилваније у Хабзбуршкој монархији. После Аустроугарске нагодбе из 1867, Трансилванија је постала део Угарске. Већи део Немаца се стопио са Мађарима у 17. и раном 18. веку. Разлог је била хомогенизација становништва у време реформације и удаљеност од других немачких територија.
Након Првог светског рата, 4. јуна 1920, област Трансилваније припала је Румунији. Од 1940. до 1944/45. северна Трансилванија, са Клужом, била је поново у саставу Мађарске. И данас је град културни центар Мађара у Румунији, који су до 1974. били релативна већина становништва.
Николае Чаушеску је 1974. румунском имену Клуж из идеолошких разлога додао римско име Напока, да би нагласио континуитет дачко-румунске културе. У свакодневном животу се и даље чешће користи краћи назив - Клуж.
Од пада комунизма Клуж је и поред бројних тешкоћа постао један од градова у држави са најбржим развојем. Протеклих година град је постао и туристички познат захваљујући очуваном језгру и бројним велелепним грађевинама.
Становништво [уреди]
Град Клуж је током свог постојања био град са више народности и вера. И поред тога током 20. века национална и верска структура у граду је знатно промењена. Дотад мађарски град добио је румунски каракатер, нарочито последњих деценија. Некада бројни Немци данас су малобројни, а јеврејска заједница је потпуно уништена. Са друге стране ромско становништво јавило се у граду захваљујући досељавању из околних села и варошица. По последњем попису из 2002. године од 318.027 становника Клужа били су:
Млађе од 15 година је 14,1 % становништва, а 3,9 % су старији од 75 година.
Већина религиозног становништва припада Румунској православној цркви.
Образовање [уреди]
Град има 6 државних универзитета, од који је најпознатији Универзитет Бабеш-Бољаи. На њему се настава изводи на румунском, мађарском и немачком језику.
Галерија слика [уреди]
-
Клуж-Напока ноћу
-
Клуж-Напока - једна од главних раскрсница у градском језгру
-
Градска кућа
-
Градска палата правде
-
Палата „Њујорк“
-
Градска синагога
-
Атмосфера на Тргу Уједињења (Unirii)
-
Градско позориште
Спољашње везе [уреди]
|
|
||
|---|---|---|
|
|
 Бистрица (Bistriţa) Bistritz
|
|
|
|||||||||||||||||
|
|||||
