Братислава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Братислава
Bratislava

Bratislava Montage.jpg
Братислава

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Словачке Словачка
Крај Братиславски
Округ Братислава I, II, III, IV, V
Регија Братислава и околина
Становништво
Становништво (2009) 431 000
Густина становништва 1159 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 48°08′38″N 17°06′35″E / 48.143889, 17.109722
Надморска висина 126-514 м
Површина 367,58 км²
Братислава на мапи Словачке
{{{alt}}}
Братислава
Братислава на мапи Словачке
Остали подаци
Градоначелник Милан Фтачник
(од 2010.)
Поштански код 8XX XX
Позивни број 0 2
Регистарска ознака BA
Веб-страна www.bratislava.sk


Координате: 48° 08′ 38" СГШ, 17° 06′ 35" ИГД

Братислава (свк. Bratislava, изговор: Браћислава) је главни и највећи град Словачке и седиште Братиславског краја. Удаљена је само 60 км од Беча, а пре Првог светског рата његово је предграђе било повезано са Братиславом електричним трамвајем. С обзиром на међусобну удаљеност, Беч и Братислава су најближи главни градови у Европи. Границе града готово досежу државне границе са Аустријом и Мађарском.

На источној обали Дунава налази се стари, историјски део града, а на западној се сместио модерни део града. Некада познат као немачки Pressburg или мађарски Pozsony одувек је био једно од културних средишта средње Европе. Као средиште вишевековне историје био је раскрсница бројних култура и трговинских путева. Данас је најважније индустријско и културно средиште Словачке.

Као средиште вишевековне културе Братислава обилује бројним културно историјским грађевинама које су већином смештене у старом делу града које је главно место богатих културних дешавања током целе године.

Етимологија[уреди]

Након завршетка Првог светског рата име града је званично 1919. промењено у Братислава. Назив је створио Шафарик у првој половини XIX века, изводећи га од имена старог бохемског владара Бретислава. Име је врло брзо прихваћено међу Словацима и у широкој је употреби од средине XIX века.

У већини језика се данас користи назив Братислава, осим немачког (Preßburg) и мађарског (Pozsony) који користе називе из доба Аустроугарске монархије, док назив Пожун представља архаизам у јужнословенским језицима.

Стари називи:

  • грч. Istropolis је старогрчки назив за град који значи Град на Дунаву.
  • лат. Posonium је латински назив за град.
  • нем. Preßburg (Pressburg) је немачки назив за град. Варијације овог назива су коришћене у већини европских језика до XX века. (свк. Prešporok, чеш. Prešpurk)
  • мађ. Pozsony је мађарски назив за град, чија је словенска варијација Пожун коришћена током векова код јужнословенских народа.

Географија[уреди]

Братислава лежи на обе обале реке Дунав, код границе Словачке са Аустријом и Мађарском, и на само сат времена вожње до границе са Чешком Републиком. То је једини град на свету који се граничи са две државе. Малим Карпатима (свк. Malé Karpaty), који се налазе уз град почиње да се пружа планински масив Карпати.

Братислава је удаљена само 50 km од аустријске престонице Беча.

Остале реке, укључују Мораву, која формира северозападну границу града и Мали Дунав.

Најближи градови или села су на северу Ступава, Марианка, Боринка и Свати Јур, на истоку Иванка при Дунаји и Мост при Братиславе, на југоистоку Ровинка, Хамулиаково, Дунајска Јужна и Шаморин, на југу Рајка (H), и на западу Китсе (нем. Kittsee)(A), Хајнбург на Дону (нем. Hainburg an der Donau) (A) и Марчег (нем. Marchegg) (A)

Почетак планинског ланца Карпати налази се на територији града (Мали Карпати). Подунавска низија и низијско подручје Захорије се такође налазе на подручју града. Најнижа тачка града налази се на Дунаву (126 m), док је највиша Девинска Кобула (514 m). Просечна висина у граду је 140 метара.[1]

Клима[уреди]

Клима града је блага. Често дува ветар, и приметне су варијације између врућих лета и хладних, влажних зима.

  • просечна годишња температура 9.9 °C
  • сунчаних сати годишње 1976.4 (5.4 сат/дан)
  • просечне падавине 527.4 mm (подаци из 1993.)

Братислава се налази у северној умереној зони с континенталном климом. Ово је ветровито подручје с врућим летима и хладним и влажним зимама. Град је једно од најтоплијих и најсушнијих делова Словачке.[2] У неким деловима града као што су Девин и Девинско Ново Село честе су поплаве Дунава и Мораве.

Климатска таблица[3]
  Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Год
Највиша просечна температура (°C) 2 4 10 15 20 23 26 26 21 15 7 3 15
Најнижа просечна температура (°C) -3 -2 1 4 9 12 14 13 10 5 1 -1 5
Просечне падавине (cm) 3 4 3 3 5 7 6 6 3 4 5 5 58

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Братиславе
Оригинални биатец и његова копија на кованици од пет словачких круна

Најстарији налази сталног насеља на овом подручју потичу из раздобља културе линеарно-тракасте керамике око 5000. п. н. е. што спада у раздобље млађег каменог доба. Око 200. п. н. е. келтско племе Боји овде оснива прво важније утврђено насеље (опидум) у којем је постојала ковница сребрњака познатих као биатеци[4]. Ово подручје је потпало под утицај римске власти у 1. веку. Све до 4. века овде се налази римски гранични одбрамбени систем Лимес Романус[5]. Римљани су овде довели своју културу узгајања винове лозе и производње вина, које се одржала до данас.

Славени су овде стигли за време сеобе народа у 5. и 6. веку[6]. Као одговор на навале Авара локална словенска племена су основали Самово краљевство (623.–658.), које је било прва позната словенска држава. У 9. веку замци у Братислави и Девину били су важна средишта словенских држава Нитранске кнежевине и Великоморавске Кнежевине[7]. Први писани спомен града потиче из 907. године, а односи се на пад Великоморавске Кнежевине под навалама Угара.

Пожун у 17. веку

У 10. веку подручје Братиславе (касније Пожунске жупаније) постаје део Краљевине Угарске за време које је била важно привредно и управно средиште. Због свог стратешког положаја град је често био нападан, али тај положај је граду донео и велику политичку важност и привредни развој. Краљ Андрија III 1291. године даје граду посебне привилегије, а 1405. краљ Жигмунд Луксембуршки даје Пожуну статус слободног краљевског града.

Након што су Турци победили Угарску код Мохача 1526, нападају и Пожун, али га не освајају[8]. Због продирања Турака, Пожун постаје нови главни град Угарске 1536. као део Хабсбуршке Монархије. Овим почиње ново раздобље за град који постаје престоница краљева, надбискупа и племства. У раздобљу од 1536. до 1830. једанаест краљева и краљица бива крунисано у катедрали св. Мартина[9]. У другој половини 16. века град захвата реформација која је имала присталице међу грађанством. У овом раздобљу устанака против католичких Хабсбурговаца побуњеници су неколико пута освојили замак и град, које је после поновно освојила царска војска. 17. век обележавају противхабсбуршке побуне, поплаве, болести и друге невоље. Раздобље устанака завршава 1711. потписивањем Сатмарског мира[10].

18. и 19. век[уреди]

Пожун на цртежу из 1787. године

За време владавине Марије Терезије Аустријске у 18. веку, Пожун постаје највећи и најважнији град на простору данашње Словачке и Мађарске[11]. У овом раздобљу број становника се утростручио, а у граду су изграђене многе нове палате, самостани и друге грађевине. Град почиње губити на важности за време владавине Јозефа II који чак односи круну св. Стјепана у Беч у покушају ојачања уније између Аустрије и Угарске. Племство и многе важне институције селе се у Будим. У Пожуну су штампане прве новине на мађарском (Magyar hírmondó 1780. године) и словачком (Presspurske Nowiny 1783. године)[12]. Град је био средиште развоја Словачког народног покрета у 18. веку.

Историја града у 19. веку је битно везана за развој догађаја у Европи у то време. Овде је 1805. потписан Пожунски мир између Аустрије и Француске[13]. Наполеонова војска 1809. уништава тврђаву Тебен, а Братиславски замак бива уништен у пожару 1811. године[14]. Године 1843. мађарски језик бива проглашен службеним језиком законодавства, управе и образовања. Као реакцију на револуције 1848., Фердинанд I потписује тзв. Мартовске законе (звани и Априлски закони) којим се укида кметство. Развојем индустрије у 19. веку појављује се и прва железница на коњску вучу 1840. године. Након тога следе и модерне везе са Бечом и Пештом. У то време овде се отварају многе индустријске, финансијске и остале институције. Прва банка на простору данашње Словачке основана је у Пожуну 1842. године[15]. Први стални мост у граду (Стари мост) изграђен је 1891. године[16].

20. век[уреди]

Након Првог светског рата и оснивања Чехословачке у јуну 1918, град је постао део новостворене државе упркос опирању њених представника[17]. Тада већинско немачко и мађарско становништво покушало је спречити припајање града Чехословачкој и прогласити Пожун слободним градом. Чехословачке легије окупирале су град 1. јануара 1919. и припојили га новоствореној држави.[17] Град је у фебруару те године постао главни град Словачке и седиште главних словачких политичких институција и организација. Дана 27. марта 1919. граду је службено промењено име у Братислава.[18]. Након овога многи мађарски дужносници одселили су се у Мађарску, а на њихова места дошли су Чеси и Словаци. У годинама након проглашења независности Чехословачке нагло се смањује број Немаца и Мађара.

Место пада бомбе у септембру 1944. године

Године 1938., Трећи рајх анектира суседну Аустрију, а након године дана и тада независна места Петржалка и Девин[19]. Дана 14. марта 1939, Братислава постаје главни град Словачке која је била тада марионетска држава Немачке. У раздобљу рата, тадашња словачка власт је прогнала из града око 15.000 Жидова, од којих је већина послана у концентрационе логоре[20]. За време рата Братиславу су бомбардовали Савезници, окупирали Немци 1944, и на крају ослободили Совјети 4. априла 1945. године. Крајем Другог светског рата, већину братиславских Немаца евакуисале су немачке власти. Мањи број њих вратио се након рата, али су избачени без поврата имовине (Бенешови декрети)[21].

Комунистичка партија Чехословачке добила је власт у фебруару 1948. године. Град је проширен, а број становника, већином словачког, је повећан. У граду су изграђени големи стамбени блокови. У овом раздобљу изграђене су и значајне велике грађевине, као што су Нови Мост и седиште Словачког радија. Године 1968, након покушаја либерализације комунистичког режима у Чехословачкој, град су окупирале снаге Варшавског пакта. Убрзо након тога Братислава је постала главни град Словачке Социјалистичке Републике у федерализованој Чехословачкој. Године 1989, избија Баршунаста револуција којом је срушена комунистичка власт.

Након Баршунастог развода 1993, Братислава постаје главни град нове Словачке Републике. У раздобљу након независности град буја у привредном смислу, већином због страних инвестиција.

Становништво[уреди]

Демографија
подаци по попису из 2001.
Становништво 428.672 становника
Становништво по окрузима Братислава I 44.798, Братислава II 108.139, Братислава III 61.418, Братислава IV 93.058, Братислава V 121.259
Просек година 38,7 година
Старосна структура 0–5: 4,1%, 6–14: 9,8%, Working age: 62,9%, Пензионо доба: 19%
Етничке групе Словаци 391.761 (91,4%), Мађари 16.451 (3,8%), Чеси 7.972 (1,9%), Моравци 635, Русини 461, Украјинци 452, Немци 1.200, Хрвати 614, Роми 417, Пољаци 339
Религија Католичанство 243.048 (56,7%), Атеисти 125.729 (29,3%), Лутерани 24.810 (6%), Грчко католичанство 3.163 (0,7%), Калвинисти 1.918, Православци 1.616, Јеховини сведоци 1.827, Протестанти 737, Јевреји 700, Баптисти 613

Према попису из 2001. године у Братислави живи 428.672 становника (процена за 2005. је 425.459 становника).[22]. Најнасељенији је округ Братислава V у којем живи више од 120.000 становника, док је најслабије насељен округ Братислава I где живи мање од 45.000 становника. Према процени из 2005. просечна старост становништва је 38.7 година.

Од оснивања града па све до 19. века, Немци су били најбројнија етничка група у граду. Након аустроугарске нагодбе из 1867, град је снажно мађаризован, тако да је под крај Првог светског рата ово био немачко-мађарски град у којем су Словаци били највећа мањина. Оснивањем Чехословачке 1918. године, град је задржао мултиетничност, али су се снажно променили демографски трендови. У овом раздобљу снажно је порастао број Словака и Чеха, док је број Немаца и Мађара снажно опао. Године 1938, 59% становништва чинили су Словаци и Чеси, док су Немци чинили 22%, а Мађари 13% становништва града[23]. Оснивањем прве Словачке Републике 1939., догодиле су се нове демографске промене у којима је смањен број Чеха и Жидова. Након 1945. године, поновним успостављањем Чехословачке знатно је смањен број Немаца и Мађара. Тиме је град изгубио свој мултиетнички карактер, тако да од 1950-их око 90% становништва града чине Словаци.

Религија[уреди]

Попис становништва из 2001.[22][24]
Округ Бр. становника Етничка група Бр. становника
Братислава I–V 428.672 Словаци 391.767
Братислава I 44.798 Мађари 16.541
Братислава II 108.139 Чеси 7.972
Братислава III 61.418 Немци 1.200
Братислава IV 93.058 Моравци 635
Братислава V 121.259 Хрвати 614


Према попису из 2001, 243.048 становника су римокатолици (56.7%), 125.729 атеисти (29.3%), 24.810 лутерани (6%), 3.163 гркокатолици (0.7%), 1.918 калвинисти, 1.827 јеховини сведоци, 1.616 православци, 737 методисти, 748 жидови и 613 баптисти.[22]

Образовање[уреди]

Средњовековни дворац у Братислави

Први универзитет у Братислави, такође и у Словачкој је Академија Истрополитана, основана 1467. године.

Данас, он је седиште неколико колеџа/универзитета:

  • Академија примењених уметности
  • Братиславски технички колеџ
  • Универзитет Коменијус
  • Словачки технолошки универзитет
  • Академија лепих уметности и дизајна

Развој становништва[уреди]

Развој становништва Братиславе[25][22][26]
Година Становништво Година Становништво Година Становништво
1720. 11.000 1880. 48.000 1950. 184.400
1786. 31.700 1900. 61.500 1961. 241.800
1802. 29.600 1910. 78.200 1970. 291.100
1820. 34.400 1921. 93.200 1980. 380.300
1846. 40.200 1930. 123.800 1991. 442.197
1869. 46.500 1939. 138.500 2001. 428.672

Култура[уреди]

Позоришта[уреди]

Седиште Словачког националног позоришта

Братислава је седиште Словачког националног позоришта, која се у априлу 2007. налази у 3 зграде у центру града, док ће се ускоро преместити у нову зграду у близини Дунава. Мања и алтернативна позоришта укључују: Луткарско позориште, Асторка корзо '90, Арена позориште и друге.

Музеји[уреди]

Главни музеји:

Остали музеји:

  • Музеј саобраћаја се налази у билизи главне железничке станице
  • Музеј оружја је у Михаљској капији
  • Музеј уметности у делу града Чуново

Наука[уреди]

Словачка академија наука има своје седиште у Братислави. Град је један од малог броја европских градова који нема ни опсерваторију ни планетаријум. Најближа опсерваторија је у Модри (30 km удаљена од Братиславе), а планетаријум у Хлоховецу (удаљен око 70 km).

Музика[уреди]

Братислава је седиште Словачког филхармонијског оркестра, такође је град домаћин много битних фестивала, као што су Братиславске музичке свечаности. Све чешће, познати поп бендови наступају у Братислави.

Главне знаменитости[уреди]

Поплочана улица у Старом граду
Градски музеј, двориште старе градске куће
Славин спомен плоча

Једна од најупадљивијих зграда у граду је замак Братислава, лоциран на платоу 82 метра изнад Дунава. Замак постоји на том место од прастарих времена. Била је акропола келтског града, део Римског царства, огромно упориште Словена и политички, војни и религиозни центар Велике Моравске. Дворац од камена је саграђен у 10. веку (као део Мађарске), па је промењен у готско антихутско утврђење под Сигмундом од Луксембурга 1430.; у 1562. постаје ренесансни замак, и 1649. се реконструише у барокном стилу. Под краљицом Маријом Терезија, дворац је преуређен у престижно седиште краљевског гувернера Алберта Тешена, који је основао галерију слика у дворцу, која је касније премештана у Беч. 1784, када је Братислава престала бити престоница Мађарске, дворац се претворио у школу католичког свештенства, и касније, 1802, у бараке. 1811. дворац је запаљен непажњом француских стражара, и изгорео је у потпуности. Такав је остао све до 1950-их, када је реконструисан у потпуности у стилу из доба Марије Терезије.

Други дворац, Девин (сада у рушевинама) је град Братислава-Девин. Налази се на месту где се Морава, која формира границу између Аустрије и Словачке, улива у Дунав. Један је од најважнијих Словачких археолошких налазишта, а захваљујући својој одличној локацији био је важан одбрамбени дворац у Великој Моравској, али и у раној Мађарској држави. Уништиле су га Наполеонске трупе 1809. а дворац је постао један од битних симбола Словака и словачке историје.

Још један дворац, саграђен 1813. у енглеско-готском стилу у касном 19. веку, лоциран у делу града Братислава-Русовце, познат је по рушевинама из римског Герулата насеља.

Остале грађевине које вреди поменути су:

  • Катедрала светог Мартина (готска грађевина из 14. - 15. века која замењује стару цркву из 13. века) у којој је крунисано много мађарских краљева
  • Градска кућа у Братислави (комплекс грађевина из 14. - 15. века) у њему се налази и интересантан музеј - Градски музеј основан 1868. године.
  • Фрањевачка црква, датира још из 1297.
  • Црква свете Елизабете, више позната као „плава црква“
  • Зграда универзитетске књижаре (сазидана 1756.) је била седиште парламента у Краљевини Мађарској од 1802. до 1848, многи битни закони у Мађарском реформаторском добу су донети овде (укидање робова, оснивање Мађарске академије наука).
  • Надбискупова палата (сазидана 1781.) у којој је потписан (четврти) Презбуршки мир
  • Словачко национално позориште (саграђено 1886.), и
  • Михаљска капија (рани 17. век), једина постојећа капија градског утврђења
  • Нови мост је мост преко Дунава, на њему се налази ресторан који изгледа као НЛО
  • Камзик ТВ торањ је ТВ торањ јединственог дизајна
  • Седиште Словачког радија - обрнута пирамида.
Улица у старом граду

Историјски центар је карактеризован са много барокних палата. Грасвалкович палата (саграђена око 1756.), на пример, је позната као резиденција словачког председника, и Словачка влада сада има своје седиште у бившој палати архиепископије, бившој резиденцији архбискупа Естергома.

Реткост је и обновљен део јеврејског гробља где је сахрањен Хатам Софер.

Једино војно гробље, сада спомен плоча, је Славин, који је откривен 1960. у част војника Совјетске армије који су пали ослобађајући Братиславу од нацистичких немачких јединица. Са гробља се пружа прелеп поглед на Братиславу и Мале Карпате.

Језера[уреди]

Град има бројна природна, или вештачка језера, већина се користи за рекреацију.

Примери укључују Штрковец, Куцхајду, Вајнори, Златни песак, Мали Драждијак и Велики Драждијак.

Паркови[уреди]

Сад Јанка Крала

Братислава је град са много паркова, захваљујући својој локацији на и Малим Карпатима. Највећи парк је Братиславски парт шуме, који садржи неке туристичке локације. Планински парт се налази близу Старог града, и у њему је очувана изворна флора и фауна. На десној обали Дунава је Сад Јанка Крала, први јавни парк у Европи.

Братиславски зоолошки парт се налази у Млинској долини, близу седишта Словачке телевизије.

Спорт[уреди]

Тренутно 3 фудбалска тима из Братиславе играју у Каргон лиги.

Хокејашки тим Слован Братислава игра у Словачкој екстралиги.

Туризам[уреди]

У протеклим годинама, тачније када је Словачка ушла у Европску унију, Братислава је једна од омиљених туристичких дестинација за туристе из околних земаља, али и за неке удаљеније земље (Велика Британија, САД, Јапан ...). Пораст туризма је довео и до проблема са недовољно хотелских капацитета, највише у луксузнијим хотелима. Већина туриста остаје у центру града, или долазе само на битније догађаје као што је на пример Нова година.

Привреда[уреди]

Привреда Братиславе је успешна, и већином се базира на:

  • сервисима
  • инжењерингу (Волксваген)
  • хемијској и електричној индустрији

БДП по глави становника, који је био 27.802 евра (2004.) достигао је 129,3% просека у Европској унији, и он је други највећи (после Прага) у свим регионима свих недавно учлањених држава чланица Европске уније.[28]

Око 150.000 људи из Словачке путују у Братиславу на посао. Незапосленост у граду је 3%.

Од недавно, сервиси и високо-технолошко оријентисани послови су у наглом порасту у Братислави. Многе глобалне компаније, укључујући IBM, Dell, Accenture, AT&T, Lenovo и SAP AG граде своја представништва овде.

Саобраћај[уреди]

Географска позиција у средњој Европи је увек стављала Братиславу на раскрсницу међународних трговинских саобраћајница.

Путни саобраћај[уреди]

Пут D1

Велика међународна раскрсница: D1 спаја Братиславу са Трнавом, Нитром, Тренчином, Жилином и даље, док је пут D2 спаја са Прагом, Брном и Будимпештом у северојужном правцу. Пут D4 је тренутно у фази планирања.

Пут А6 до Беча је тренутно под радовима и отвориће се до новембра 2007. године.

У Братислави на Дунаву се тренутно налази пет мостова (поређани по току реке): Лафранкони, Нови мост, Стари мост, Мост Аполо и Приставни мост.

Железнички саобраћај[уреди]

Прва железница у целој Краљевини Угарској изграђена је 1840, а била је водила до места Свату Јур. То је била железница на коњски погон, а касније је проширена. Парни погон уведен је 1848. везом с Бечом. Две године касније град је повезан и с Будимпештом.

Данас је Братислава чвориште у којем се спајају шест железничких праваца (правци Трнава, Галанта, Коморан, Хегуесхалом и Парндорф).

Главна железничка станица

Најбитнија је главна железничка станица на крају Старог града, која спаја Кошице са северном Словачком, Чешком Републиком, Аустријом, Мађарском и јужном Словачком. Друге битније станице су Петржалка станица, која је битна посебно због тога што се повезује са Аустријом. Постоје и многе приградске станице, на пример Рача, Ламач, Чуново и тако даље.

Ваздушни саобраћај[уреди]

Братислава има највећи међународни аеродром у Словачкој, који има примећен огроман раст промета последњих година, а сарадњом са међународним аеродромом у Бечу, који је удаљен око 40 km, стварају велику међународну мрежу.

Речни саобраћај[уреди]

Братислава има једну од две Словачке међународне речне луке, такође и много бројних туристичких линија на Дунаву, на пример, од Братиславе до дела града Девин, од Братиславе до Беча и тако даље.

Јавни саобраћај[уреди]

Тролејбуси у Братислави

Јавни превоз у Братислави врши градска компанија Доправни подник (свк. Dopravný podnik Bratislava)

Постоје три типа возила јавног превоза

  • аутобуси - покривају већину града и веће округе
  • трамваји - покривају најфреквентније делове града и спајају центар са приградским насељима
  • тролејбуси - спајају центар града са приградским насељима и служе као допунско превозно средство

Територијална подела[уреди]

Братислава се дели на:

5 округа (националне административне поделе):

  1. Братислава I: Покрива центар града
  2. Братислава II: Покрива југоисточне и источне делове
  3. Братислава III: Покрива североисточне делове
  4. Братислава IV: Покрива западне, северозападне и северне делове
  5. Братислава V: Покрива јужне делове, укључујући градски део Петржалка, најгушће насељено стамбено подручје у средишњој Европи).[29]
Окрузи Братиславе

Град је подељен у 17 градских четврти, од којих свака има свог начелника (староста) и веће. Број већника зависи од величине и броја становника сваке четврти. Катастарски је град подељен на 20 подручја, која одговарају подручјима четврти, осим у случају четврти Ново Место и Ружинов које су још подељене на два, односно три дела. Неслужбено се четврти даље деле на још мања подручја.

Административна и територијална подела Братиславе
Окрузи "Делови града“ Четврти
Братислава I Стари град
Братислава II Ружинов Ниви, Пошен, Приевоз, Остредки, Травники, Штрковец, Влчие грдло, Трнавка
Вракуна Долне Хони
Подунајске Бискупице Долне хони, Кетелец, Лиесковец, Меџи јарками
Братислава III Ново место Ахој, Јурајов двор, Колиба, Крамаре, Миерова колониа, Пасиенки/Кучајда, Винохради
Рача Краснани, Рача, Вичодне
Вајнори
Братислава IV Карлова Вес Длхе диели, Кутику, Млинска долина, Ровнице
Дубравка Подворнице, Залухи, Крчаце
Ламач Подхај, Разсочи
Девин
Девинска Нова вес Девинско Јазеро, Костолне, Паулинске, Подхорске, Стред, Вапенка
Захорска Бистрица
Братислава V Петржалка Двори, Хаје, Јаников двор, Луки, Овсиште, Копчани, Зркадлови хај, Капитулски двор, Стари хај
Јаровце
Русовце
Чуново

Градови побратими[уреди]

Братислава се побратимила са следећим градовима:

Референце[уреди]

  1. ^ Основне информације - положај, Приступљено 5. 5. 2013.
  2. ^ Лацика, „Братислава“, стр. 10
  3. ^ „Weatherbase: Historical Weather for Bratislava, Slovakia“. Weatherbase. 
  4. ^ „Историја града“. Grad Bratislava. 
  5. ^ Kováč et al., "Kronika Slovenska 1", pp. 73
  6. ^ Kováč et al., "Kronika Slovenska 1", pp. 90
  7. ^ Kováč et al., "Kronika Slovenska 1", pp. 95
  8. ^ Lacika, "Bratislava", pp. 30
  9. ^ Lacika, "Bratislava", pp. 62
  10. ^ Lacika, "Bratislava", pp. 31–33
  11. ^ Lacika, "Bratislava", pp. 34–36
  12. ^ Kováč et al., "Kronika Slovenska 1", pp. 350–351
  13. ^ Kováč et al., "Kronika Slovenska 1", pp. 384
  14. ^ Kováč et al., "Kronika Slovenska 1", pp. 385
  15. ^ Kováč et al., "Kronika Slovenska 1", pp. 430
  16. ^ Lacika, "Bratislava", pp. 41
  17. ^ а б Lacika, "Bratislava", pp. 42
  18. ^ „Историја града“. Grad Bratislava. 
  19. ^ Kováč et al., "Bratislava 1939–1945", pp. 16–17
  20. ^ Lacika, "Bratislava", pp. 43. Kováč et al., "Bratislava 1939–1945, pp. 174–177
  21. ^ Kováč et al., "Kronika Slovenska 2", pp. 307–308
  22. ^ а б в г Урбан Братислава, Приступљено 5. 5. 2013.
  23. ^ Лацика, „Братислава“, стр. 43
  24. ^ Попис становништва 2001. Словачки уред за статистику
  25. ^ SLOVAKIA: urban population, Приступљено 5. 5. 2013.
  26. ^ Лацика, „Братислава“, стр. 36
  27. ^ Slovenské národné múzeum
  28. ^ Евростатс последњи подаци, Приступљено 5. 5. 2013.
  29. ^ Петржалка, Приступљено 5. 5. 2013.

Слике[уреди]

Панорама Братиславе (из замка)

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези:



Грб Словачке Градови у Братиславском крају Словачке Републике Застава Словачке
Грб Братиславског краја Coat of Arms of Bratislava.svg БратиславаCoat of arms of Malacky.png МалацкиCoat of arms of Modra.png МодраCoat of arms of Pezinok.png ПезинокCoat of arms of Senec.png СењецCoat of arms of Stupava SK.png СтупаваErb Svaty jur.gif Свети Јур Застава Братиславског краја