Романски народи

Из Википедије, слободне енциклопедије

Романски народи (или Латински народи)[1] су припадници етно-лингвистичке групе чији припадници, или потомци, припадају романско говорном подручју.[2]

Романски народи у Европи
Романски народи у Америкама

Романски језици[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Романски језици

Употреба латинског језика први пут је забиљежена у регији Лацијум у средњој Италији, гдје су говорници пралатинског постојали од око 1000. п. н. е. Са успоном Римског царства, прво се проширила широм Италије и онда на југозападну, западну, средњу и југоисточну Европу и сјеверну Африку као и дуж западне Азије[3]. Послије пада Западног римског царства, употреба латинског се смањила, али је још увијек остала у широкој употреби, преко Католичке цркве, или германских Визигота и Католичког франачког краљевства Хлодовеха[3]. Дијелом због регионалним варијацијама на латинском језику и локалних средина, неколико језика је настало од њега, стварајући романске језике[3]. Шпански и португалски језик су се ширили по северној, средњој и јужној Америци током колонизације[3]. Француски језик се проширио по свим континентима током колонизације[3]. Италијански језик је постао национални језик Италије у 19. вијеку настајући од неколико сличних дијелеката романских језика[3]. Румунски језик се развио првобитно у дакороманску варијанту која је национални језик Румуније, али и у друге варијанте као што је цинцарски језик[3].

Антика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Латини

Латини су племе античке Италије из регије Лацијума у средњој Италији. Живјели су у независним градивима-државама, говорили су истим језиком, који се звао латински, држали се истих вјеровања, дијелили близак осјећај сродства, вјерујући да сви Латини воде поријекло од Латинуса. Латинусу се поклањали на Mons Albanus током годишњег фестивала којем су присустовали сви Латини, укључујући и оне из Рима, једне од латинских држава.

Римске територијалне амбиције су ујединиле остале Латине у рату 341. п. н. е., али до коначне римске побједе је дошло 338. п. н. е. Сходно томе, неке латинске државе су укључене у састав римске државе и становници тих држава су добили пуно римско грађанско право. Остале државе су сматране римским савезницима и уживале су одређене привилегије.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Merriam-Webster“. 
  2. ^ "Latin". Oxford English Dictionary. Oxford University Press. 2nd ed. 1989.
  3. ^ а б в г д ђ е Harris, Martin; Vincent, Nigel (2001). Romance Languages. London, England, UK: Routledge.