Азооспермија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Азооспермија
Класификација и спољашњи ресурси

Микроскопска слика семене течности на којој нема живих спрематозоида
ICD-10 N46.
ICD-9 606.0

Азооспремија је појава која се огледа у томе да тестиси не производе сперматозоиде или је могућа продукција сперматозоида али због препрека у семеводима сперматозоиди не доспевају у ејакулат и при микроскопском прегледу се не налазе.

Број сперматозоида, нормално у милилитру, креће се изнад 60 милиона. Сходно броју сперматозоида утврђују се следећи термини:

Азооспремија може бити:

  • секреторна
  • екскреторна

Секреторна азооспермија[уреди]

То је стање у којем тестиси не производе сперматозоиде. Најчешћи узроци за ово стање су:

Врло је битно да се одреди који је тип секреторне азооспермије. У зависности од нивоа ФСХ (фоликулостимулирајући хормон), постоје три типа:

  • азооспермиа са високим ФСХ
  • азооспермиа са нормалним ФСХ
  • азооспермиа са ниским ФСХ

Дијагноза[уреди]

Поставља се анамнезом, клиничким прегледом, сперматограмом, микроскопским испитивањем јер често макроскопски изглед сперме не указује на овај поремећај, хормонском дозажом, биопсијом тестиса.

Лечење[уреди]

Терапија је у принципу могућа једино уколико постоји недостатак ФСХ, у неким је једино могуће сачекати спонтани опоравак, на пример, код хемиотерапије и зрачења, а код генетичких узрока или тешких оштећења тестиса после упале и трауме, прогноза је лоша. У неким случајевима у ткиву тестиса постоје сперматозоиди у малом броју (али да би се то утврдило потребно је урадити биопсију тестиса) при чему се неки од тих сперматозоида може употребити за интрацитоплазматску инјекцију сперматозоида (ИЦСИ).

Екскреторна азооспермија[уреди]

Продукција сперматозоида је могућа али због препрека у семеводима сперматозоиди не доспевају у ејакулат и при микроскопском прегледу се не налазе. Узроци су урођени или стечени дефекти (препреке) у семеводима на свим нивоима. Урођене аномалије најчешће погађају почетак семеводних канала, тзв. високе аномалије код којих није дошло до правилног спајања одводних канала сперме. Стечене оптурације су последица повреда, операција или инфекција.

Дијагноза[уреди]

Дијагноза се поставља анамнезом, сперматограмом, клиничким прегледом, хормонском дозажом, ултразвуком или радиолошком и хируршком експлорацијом.

Лечење[уреди]

Терапија је хируршка и прогноза је добра (60% успеха).


Чланак је преузет са сајта www.stetoskop.info уз дозволу коју можете видети овде.



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).