Александар Хамилтон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Хамилтон

{{{опис_слике}}}

Биографија
Датум рођења 11. јануар 1755. или 1757.
Место рођења Чарлстон (Британска Западна Индија)
Датум смрти 12. јул 1804.
Место смрти Њујорк (САД)
Супружник Елизабет Шујлер Хамилтон
Држављанство Застава Сједињених Америчких Држава САД
Политичка партија Федералистичка странка
Мандат(и)
1. секретар финансија
11. септембар 1789 — 31. јануар 1795.
Наследник Оливер Волкот млађи

Александар Хамилтон (енгл. Alexander Hamilton; 11. јануар 1755 или 1757 – 12. јул 1804) био је амерички економиста, политички теоретичар и први секретар финансија САД. По његовој замисли је сазвана Филаделфијска конвенција, а као пионир америчког уставног права је био коаутор Федералистичких списа, дела које се сматра главним извором за тумачење Устава САД. Због свега тога се Хамилтон сматра једним од Очева оснивача САД.

Хамилтон се родио на острву Невис у Британској Западној Индији а образовање стекао у Тринаест колонија Северне Америке. Када су се колоније побуниле против британске власти, Хамилтон се прикључио револуционарима и њиховој милицији и изабран је за капетана артиљерије. За време рата је постао ађутант и блиски пријатељ Џорџа Вашингтона.

Након завршетка рата је изабран као делегат у Континентални конгрес, али је поднио оставку како би се посветио бизнису те основао Банку Њујорка. Хамилтон је тада стекао мишљење како америчка економија не може напредовати ако САД остану конфедерација суверених држава, па се залагао за трансформацију САД у националну државу са снажном централном влашћу. За те се идеје залагао на Уставној конвенцији и део њих је постао део новог Устава. У властитој држави Њујорк Хамилтон је по том питању био у мањини, али је с временом и она ратифицирала нови Устав.

Када је 1789. по новом Уставу формиран кабинет на челу с Вашингтоном, Хамилтон је постао његов члан, односно први секретар финансија. С временом је дошао у оштар сукоб с државним секретаром Томасом Џеферсоном око тога како се млада нација мора развијати - Хамилтон се залагао за развој индустрије, великих градова и снажну централну власт, док је Џеферсон преферирао пољопривреду, село и више власти федералним државама. Тај сукоб је довео до стварања двеју странака - Хамилтонове Федералистичке и Џеферсонове Демократско-републиканске.

Други важан извор сукоба с Џеферсоном био је однос према Француској револуцији, односно учествовању САД у сукобу Велике Британије с француском револуционарима. Хамилтон се залагао за сарадњу с бившом колонијалном матицом. Године 1795. Хамилтон је био присиљен дати оставку због скандала након откривања ванбрачне љубавне везе с Маријом Рејнолдс, али је зато три године касније стекао команду над Војском САД у Америчко-француском поморском рату.

Сукоб Хамилтона с федералистичким председником Џоном Адамсом је године 1800. омогућио да на власт дође Џеферсон. Хамилтон се поновно вратио предузетништву и 1801. године основао Њујорк пост. Дугогодишње супарништво с потпредседником Ароном Бером је 1804. ескалирало у сукоб завршен двобојем у коме је Хамилтон убијен.

Спољашње везе[уреди]