Амфитеатар у Пули

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 44° 52′ 23″ СГ Ш, 13° 51′ 01″ ИГД

Амфитеатар у Пули

Амфитеатар у Пули (данас Хрватска), или Арена је антички римски амфитеатар. Саграђен је између 100. и 200. године нове ере. Дао га је саградити римски цар Веспазијан у време док је Пула била регионални центар римске власти, тада звана Пијетас Јулија.

У њему су се одржавале гладијаторске и витешке борбе, борбе с дивљим зверима и друге представе, што су била најважнија друштвена збивања у античкоме свету. Изграђен је изван градских зидина надомак града, уз главну цесту Виа Флавија, која је из Пуле водила у Аквилеју и Рим, а могао је примити до 25.000 гледалаца.

Упоређујући га с више од 200 римских амфитеатара, плашт пулског Амфитеатра с четири стубишна торња је најсачуванији и редак пример јединствених техничких и технолошких решења.

Амфитеатри су били наткривени валеријем који су штитили гледаоце од кише и сунца, што потврђују ретко сачувани елементи конструкције управо на пулском примеру.

Због специфичности конструкције, на пулском се Амфитеатру могу изучавати традиционални начини и методе грађења у антици, што га чини јединственим и по чему се битно разликује од осталих у свету.

Арена данас[уреди]

Осим као туристичка атракција (Арена је један од најбоље очуваних амфитеатара у свету те је трећи по реду по величини), у Арени се одржава Пула Филм Фестивал још од 60-их година 20. века. Та се традиција наставља и након распада СФРЈ али не више у тако гламурозном сјају.

У пулској Арени последњих година гостовали су многи домаћи и страни музичари. Међу домаћима истичу се Ђорђе Балашевић, Горан Бреговић и Здравко Чолић, а међу страним Џо Кокер, Стинг, Елтон Џон, Анастасија, Мерилин Менсон, Ману Чао, Симпли ред, Џамироквај и други.

2003. године око арене је свезана највећа кравата на свету.

Спољашње везе[уреди]