Горан Бреговић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Горан Бреговић

GoranBregovic.jpg

Подаци
Датум рођења 22. март 1950.
Место рођења Сарајево (Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија)
Активан период 1969
Инструмент гитара, бас, вокал
Жанр рок, фолк
Занимање музичар, композитор
Везани чланци Бијело дугме
Јутро
Званична веб-сајт www.goranbregovic.rs

Горан Бреговић (Сарајево, 22. март 1950) је музичар и текстописац, вођа Оркестра за свадбе и сахране. Био је члан некадашњег Бијелог дугмета, једне од најпопуларнијих рок група у тадашњој Југославији крајем 1970-их и половином 1980-их година. Бреговић је био вођа и једини стални члан групе за све време њеног постојања. Након распада групе, Бреговић је компоновао за уметнике попут Игија Попа и Сесарију Евору. Такође је компоновао музику за филмове Емира Кустурице.

Биографија[уреди]

Горан Бреговић је рођен у Сарајеву. Отац му је био официр ЈНА. Након развода родитеља, Бреговић је остао да живи са мајком у Сарајеву.

Бреговић је свирао виолину у музичкој школи, али је у другом разреду избачен са образложењем да је неталентован. Његово музичко образовање се свело на оно што су му показивали другови све док му мајка није купила прву гитару. Потом је уписао уметничку школу, али га је мајка убрзо исписала због тога што је школа, наводно, била пуна хомосексуалаца. Мајка га је уписала у саобраћајну школу и, као компромис, допустила му да носи дугу косу. По преласку у нову школу, Бреговић се придружио школском бенду Изохипсе као бас-гитариста. Међутим, избачен је и из ове школе (овог пута због лошег понашања — слупао је школски Мерцедес). Бреговић је тада уписао гимназију и приступио гимназијском бенду Бештије (опет је свирао бас-гитару). У његовој шеснаестој години мајка га је напустила и Горан се морао сам бринути о себи свирајући народњаке у кафани у Коњицу, радећи на градилишту и продајући новине.

На наступу Бештија приметио га је Жељко Бебек и позвао га да свира бас-гитару у његовој групи Кодекси, што је Горан прихватио. У лето 1969. свирали су за туристе у дубровачком хотелу Сплендид. Потом су позвани у Напуљ да свирају у ноћном клубу. Прихватили су позив, али су се са газдом клуба разишли у погледу репертоара. Ипак остали су у Напуљу да свирају по ноћним клубовима. У то време Бреговић је са баса прешао на соло гитару, а те 1970. године група је свирала у саставу: Горан Бреговић, Жељко Бебек, Зоран Реџић и Милић Вукашиновић. У то време су били под снажним утицајем музичке групе Лед зепелин и Блек сабат, за шта је најзаслужнији био Милић Вукашиновић „заразивши“ их том врстом музике. Изгледа да је ово био разлог одласка Жељка Бебека из групе у јесен 1970. године. Ово је у јесен 1970. резултовало одласком ритам гитаристе и певача Жељка Бебека из групе. Крајем године су Бреговићева мајка и Реџићев брат Фадил дошли у Напуљ и одвели момке назад у Сарајево.

У јесен 1971. Горан је уписао студије филозофије и социологије, али је врло брзо одустао. У исто време је Милић Вукашиновић отишао у Лондон, тако да су Бреговић и Реџић почели да свирају у групи Јутро. Током неколико следећих година група је често мењала поставе, а 1. јануара 1974. група Јутро постала је Бијело дугме.

Бијело дугме[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Бијело дугме
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Марта 1976. године ПГП РТБ је објавиое ретроспективни албум Горана Бреговића на ком су се нашли први снимци групе Јутро, али и песме које је урадио за Зденку Ковачичек, Бисеру Велетанлић и Јадранку Стојаковић.

Након Бијелог дугмета[уреди]

Концерт Горана Бреговића и Оркестра за свадбе и сахране у Доњецку

Како је време Бијелог дугмета пролазило, тако је и Бреговић улазио у свет филмске музике. Његов први пројекат је био филм Емира Кустурице Дом за вешање (1989), који је постигао велики успех (и филм и музика из филма). Бреговић и Кустурица су наставили сарадњу и на Кустуричином следећем филму — Аризона Дрим снимљеном 1993. (занимљиво да је Бреговићеву музику изводио амерички рокер Иги Поп). Следећи његов пројекат, музика за филм Краљица Марго Патриса Шероа опет је постигао велики успех, а филм је добио две награде на Канском фестивалу 1994. године. Следеће године Златну палму осваја Кустуричин филм Подземље, за који је Бреговић компоновао музику.

Бреговићева музика доноси јужнословенске и ромске теме и фузија је популарне музике са традиционалном полифоном музиком са Балкана, тангом и дувачким оркестрима. Врло популаран у источној Европи, Бреговић је неколико пута оптуживан за крађу оригиналне ромске и народне музике са Балкана и за њено прерађивање и присвајање ауторства. Године 1997. радио је са турском певачицом Сезен Аксу на њеном албуму „Düğün ve Cenaze“. Године 2000. Бреговић је снимио албум „Kayah i Bregović“ са популарном пољском певачицом Кајом, који је у Пољској продат у више од 650.000 примерака.

Године 2005. учествовао је у три опроштајна концерта Бијелог дугмета.

Бреговић у Тбилисију 2007. године

Горан Бреговић тренутно живи у Паризу са супругом Џенаном Суџуком и своје три кћерке: Емом, Уном и Лулом. Такође има кћерку Жељку (из младалачке везе са плесачицом из сарајевског ноћног клуба), која му је родила унуку Бјанку.

Бреговић је имао наступ у паузи за гласање током финалне вечери Песме Евровизије 2008. у Београду.

Године 2010. Радио-телевизија Србије је објавила да ће Горан Бреговић компоновати три песме које ће се надметати за српског представника на Песми Евровизије 2010. у Ослу.[1]

Дискографија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Занимљивости[уреди]

Насловне стране албума Има нека тајна веза (Бијело дугме) и компилације Музика за филмове урађене су у сарадњи са познатим српским сликаром, Драганом Малешевићем Тапијем.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Бреговић компонује за „Песму Евровизије“. Радио-телевизија Србије, 19. 1. 2010., Приступљено 19. 1. 2010.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Бијело дугме
Жељко Бебек | Горан Бреговић | Младен Војичић Тифа | Милић Вукашиновић
Горан Ивандић | Ален Исламовић | Драган Јанкелић | Санин Карић
Владо Правдић | Љубиша Рацић | Зоран Реџић | Лаза Ристовски
Студијски албуми
Кад би' био бијело дугме (1974) | Шта би дао да си на мом мјесту (1975) | Ето! Баш хоћу! (1976) | Битанга и принцеза (1979) | Доживјети стоту (1981) | Успаванка за Радмилу М. (1983) | Косовка дјевојка (Бијело дугме) (1984)  | Пљуни и запјевај моја Југославијо (1986) | Ћирибирибела (1988)
Концертни албуми
Концерт код Хајдучке чесме (1977) | 5. април '81 (1981) | Мрамор, камен и жељезо (1987)