Ману Чао
| Ману Чао | |
|---|---|
|
|
|
| Пуно име | Jose-Manuel Thomas Arthur Chao |
| Датум рођења | 21. јун 1961. |
| Место рођења | Париз (Француска) |
| Друга имена | Оскар Трамор |
| Активни период | 1984 - |
| Инструмент | Вокал, клавир, бас-гитара, гитара |
| Жанр | Алтернативни рок, ска, панк, реге, салса |
| Занимање | музичар (певач и композитор), музички продуцент |
| Издавачка кућа | Nacional Records, Because Music, Virgin Records |
| Везани чланци | Мано негра |
| Званичан сајт | www.manuchao.net |
Ману Чао (шп. Manu Chao), право име Хосе-Мануел Томас Артур Чао (шп. Jose-Manuel Thomas Arthur Chao; рођен 21. јула 1961. у Паризу у Француској) је француски музичар шпанског порекла.
Садржај |
Биографија [уреди]
Отац му је писац и новинар Рамон Чао из Вилалбе у Галицији, а мајка Фелиса Ортега је баскијског порекла нз града Билбаа у Баскији. Преселили су се у Француску у време диктатуре Франсиска Франка, будући да је његов деда био осуђен на смрт.[1] Недуго после Мануовог рођења, породица се преселила у предграђе Париза, те је већи део детињства провео у Булоњ Бијанкуру и Севру. Одрастајући био је у додиру са великим бројем уметника и интелектуалаца, од којих су многи били познаници његовог оца.[2] Своја искуства из детињства Чао наводи као инспирацију за неке од његових песама.[3].
Био је познат у париској алтернативној музичкој сцени као члан бендова Hot Pants и Los Carayos. 1987. године је заједно са својим братом Антоаном формирао састав Mano Negra. До свог распада 1995. година, бенд је био познат у Француској и правио је турнеје по Јужној Америци.
После распада, Ману Чао је отишао у Централну Америку, где је наредне четири године провео путујући по планинским гудурама, наоружан акустичном гитаром и четвороканалним рекордером. Уследио је први соло пројекат Clandestino (1998), минималистички састављен од гитара, удараљки и дечјих инструмената. Са песмом Welcome To Tijuana успео је да направи праву весело-ироничну химну о добро познатом градићу на мексичкој граници са САД, где царују шверц и лака уживања (Welcome to Tijuana / Tequilla, sexo, marijuana...). Са нагласком на теме као што су илегална имиграција и државна репресија, албумом је провејавао оштар друштвено-политички коментар уперен у правцу капиталистичке експлоатације Трећег света. На албуму Próxima Estación: Esperanza (2001), потенцирајући реге звук, Ману Чао између осталог укључује и један рецитатив на руском. Албум је добио награду лондонског Би-Би-Сија за најбољи албум светске музике.
Ману Чао пева на француском, шпанском, галицијском, арапском, енглеском, португалском и волоф језику. Често користи више језика у истој песми.
Ману Чао је несумњиво аутентична појава на светској музичкој сцени. Услед свог мешаног порекла, а пре свега својом музиком, постао је један од најупечатљивијих репрезената глобалног мултикултуралног друштва, и истовремено један од најбурнијих критичара процеса економске глобализације. Његова реторика се креће у поједностављеним оквирима романтичних анархо тенденција, на трагу благе идеолошке параноје: "Оно што морамо да урадимо јесте да кажемо 'Не' оваквом свету чији даљи развој води у самоуништење."
Ипак, Ману Чао се, паралелно са продирањем на тржиште САД, уплео у ону врсту контрадикције која се јавља код свих извођача који се боре против корпоративног капитализма - објављивањем албума под окриљем таквих мултинационалних корпорација какве су Virgin и EMI, донекле се тривијализовао социјални садржај његове музике, уз бојазан да изгуби свој антиглобализацијски потенцијал.
Дискографија [уреди]
Албуми [уреди]
- Clandestino (студијски албум, 1998.)
- Próxima Estación: Esperanza (студијски албум, 2001.)
- Radio Bemba Sound System (албум уживо, 2002.)
- Sibérie m'était contéee (студијски албум, 2004.)
- La Radiolina (студијски албум, 2007.)
- Estación México (уживо у Мексику, 2008.)
- Baionarena (албум уживо, 2009.)
Синглови [уреди]
- Bongo Bong (1999.)
- Clandestino (2000.)
- Me gustas tú (2001.)
- Merry Blues (2001.)
- Mr. Bobby (2002.)
- Petite blonde du Boulevard Brune (2004.)
- Rainin In Paradize (2007.)
ДВД [уреди]
- Babylonia en Guagua (2002.)
- Mano Negra: Out of time (2005.)
Извори [уреди]
- ^ „World beater“. Observer Music Monthly. 15. 7. 2007. Приступљено 14. 3. 2008.. ((en))
- ^ „Manu Chao“. Radio France Internationale. October 2007 Приступљено 14. 3. 2008. ((en))
- ^ Paphides, Pete (21. 9. 2007.). „Manu Chao takes on the world“. The Times Приступљено 14. 3. 2008.. ((en))
Спољашње везе [уреди]
