Ману Чао

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ману Чао (Manu Chao) (право име Хосе-Мануел Томас Артур Чао (шп. Jose-Manuel Thomas Arthur Chao; рођен 21. јула 1961. у Паризу у Француској), је француски музичар шпанског порекла.

Садржај 1 Биографија 2 Дискографија 2.1 Албуми 2.2 Синглови 2.3 ДВД 3 Извори 4 Спољашње везе

[уреди] Биографија

Отац му је писац и новинар Рамон Чао из Вилалбе у Галицији, а мајка је баскијског порекла. Преселили су се у Француску у време диктатуре Франициска Франка, будући да је његов деда био осуђен на смрт.^[1] Недуго после Мануовог рођења, породица се преселила у предграђе Париза, те је већи део детињства провео у Булоњ Бијанкуру и Севру. Одрастајући био је у додиру са великим бројем уметника и интелектуалаца, од којих су многи били познаници његовог оца.^[2] Чао јеова искустваиз детињства навео као инспирацију за неке од његових песама.^[3].

Био је познат у париској алтернативној музичкој сцени као члан бендова Hot Pants i Los Carayos. 1987. године је заједно са својим братом Антоаном формирао састав Mano Negra. До свог распада 1995. година, бенд је био познат у Француској и правио је турнеје по Јужној Америци.

После распада, Ману Чао је отишао у Централну Амеирку, где је наредне четири године провео путујући по планинским гудурама, наоружан акустичном гитаром и четвороканалним рекордером. Уследио је први соло пројекат Clandestino (1998), минималистички састављен од гитара, удараљки и дечјих инструмената. Са песмом Welcome To Tijuana успео је да направи праву весело-ироничну химну о добро познатом градићу на мексичкој граници са САД, где царују шверц и лака уживања (Welcome to Tijuana / Tequilla, sexo, marijuana...). Са нагласком на теме као што су илегална имиграција и државна репресија, албумом је провејавао оштар друштвено-политички коментар уперен у правцу капиталистичке експлоатације Трећег света. На албуму Próxima Estación: Esperanza (2001), потенцирајући реге звук, Ману Чао између осталог укључује и један рецитатив на руском. Албум је добио награду лондонског Би-Би-Сија за најбољи албум светске музике.

Ману Чао пева на француском, шпанском, галицијском, арапском, енглеском, португалском и волоф језику. Често користи више језика у истој песми. Његова музика је међу најпродавнијима на свету.

Ману Чао је несумњиво аутентична појава на светској музичкој сцени. Услед свог мешаног порекла, а пре свега својом музиком, постао је један од најупечатљивијих репрезената глобалног мултикултуралног друштва, и истовремено један од најбурнијих критичара процеса економске глобализације. Његова реторика се креће у поједностављеним оквирима романтичних анархо тенденција, на трагу благе идеолошке параноје: "Оно што морамо да урадимо јесте да кажемо 'Не' оваквом свету чији даљи развој води у самоуништење."

Ипак, Ману Чао се, паралелно са продирањем на тржиште САД, уплео у ону врсту контрадикције која се јавља код свих извођача који се боре против корпоративног капитализма - објављивањем албума под окриљем таквих мултинационалних корпорација какве су Virgin и EMI, донекле се тривијализовао социјални садржај његове музике, уз бојазан да изгуби свој антиглобализацијски потенцијал.

[уреди] Дискографија

[уреди] Албуми

• Clandestino (1998)
• Próxima Estación: Esperanza (2001)
• Radio Bemba Sound System (албум уживо, 2002)
• Sibérie m'était contéee (2004)
• La Radiolina (2007)

[уреди] Синглови

• Bongo Bong (1999)
• Clandestino (2000)
• Me gustas tú (2001)
• Merry Blues (2001)
• Mr. Bobby (2002)
• Petite blonde du Boulevard Brune (2004)
• Rainin In Paradize (2007)

[уреди] ДВД

• Babylonia en Guagua (2002)

[уреди] Извори

[уреди] Спољашње везе

• Званична интернет презентација
• Веб сајт обожавалаца