Ајкула
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
- За друго значење, погледајте чланак Ајкула (вишезначна одредница).
| Ајкуле Историја групе: рани Девон — данас |
||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Систематика | ||||||||||||
|
||||||||||||
| редови | ||||||||||||
|
Carcharhiniformes |
||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
Ајкуле су кичмењаци из групе рушљориба (риба са хрскавичавим скелетом, Chondrichthyes). Заједно са ражама, дрхтуљама, листовима, тестерашима и сличним животињама чине групу Elasmobranchii (шкрге у облику прореза).
Ајкуле или морски пси су рибе грабљивице вретенастог тела, шиљате главе са пет врста пераја:
- грудна пераја су парна и дижу ајкулу кад плива,
- парна трбушна као и једно или два непарна дорзална (леђна) је стабилизују,
- непарно анално код врста које га имају и на крају
- репно које убрзава ајкулу.
Размножавају се на три начина:
- овипарне - легу јаја,
- вивипарне - рађају живе младунце и
- ововипарне - развијају се из јаја али у телу мајке па се рађа већ развијена ајкулица.
Ајкуле су обично дуге од 1 до 20 метара. Међу најпрождрљивије ајкуле спадају Carcharhinus leucas (бик-ајкула или Замбези ајкула), једина која може да опстане и у слаткој води (4 до 5 минута), и Carcharodon carc, велика бела ајкула (10 до 13 метара).
Рибе којих се људи највише плаше у мору, ајкуле, стара су група чија историја почиње пре 500 милиона година. Скелет им је као код њихових сродника, ража и химера, хрскавичав. Кожа им је прекривена зуболиком крљушти. Застрашујући низ оштрих зуба у чељуштима ајкула у ствари је само преображена крљушт. За разлику од риба са коштаним скелетом, ниједна ајкула нема рибљи мехур, те им тела не пливају по води и баш због мехура могу без тешкоћа нагло да мењају дубину. Да не би потонула, ајкула мора да плива без престанка. Међутим, познате су и врсте које то не морају да раде, јер „умеју“ да нађу неку слабу подводну струју која им омогућава проток воде кроз шкрге чак и кад мирују. Репно пераје има дужи горњи и краћи доњи режањ, заједно са крупним грудним перајима налик крилима, који одржавају ајкулино тело у равнотежи.
Ајкула се по величини значајно разликује од мале морске мачке до кит ајкуле, највеће рибе на свету. Али овај колос и огромна џиновска ајкула су безопасна бића, која крстаре близу површине, филтрирајући храну из планктона. Неке ајкуле које живе при дну, такође су безопасне и хране се раковима и шкољкама дробећи их својим тупим зубима. Најозлоглашеније су ајкуле псине, као што је мако ајкула, пешчана ајкула, тиграста ајкула и велика бела ајкула, застрашујући актер филмова и романа. Сви су добри и брзи пливачи. Уста су им полумесечаста и смештена далеко испод и напред извучене њушке, због чега плену прилазе с доње стране, окрећући се на леђа. У стању су да одгризу велике комаде меса са тела плена. Ајкуле лове помоћу чула мириса, чији центар заузима значајан део мозга. Очи им помажу тек када се сасвим приближе жртви.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- BioNet škola
- Greenland Shark and Elasmobranch Education and Research Group
- The International Shark Attack File
- Shark Trust Organization
- ReefQuest Centre for Shark Research
- Photographs of sharks
- Sharks Photo gallery
- Sharkology
- Shark cartoons