Беназир Буто
Из Википедије, слободне енциклопедије
Беназир Буто (синди: بینظیر ڀھٽو ) (урду: بینظیر بھٹو) (рођена 21. јуна 1953. у Карачију — 27. децембар 2007 Равалпинди) је била прва жена на челу једне постколонијалне муслиманске државе. Харизматична госпођа Буто је изабрана за премијера Пакистана 1988, али ју је након 20 месеци уз подршку војске сменио председник, Гулам Ишак Кан, искористивши Осми амандман устава да распусти парламент и распише нове изборе. Беназир Буто је поново изабрана 1993, али ју је три године касније разрешио тадашњи председник Фарук Легари, услед разних корупционих скандала. Године 2006, на захтев владе Пакистана, Интерпол је издао налог за хапшење ње и њеног мужа.[1]. Беназир Буто има двојно држављанство, пакистанско и британско.
У октобру 2007, пакистанске власти су повукле оптужбе против Беназир Буто, и она се 18. октобра вратила у Пакистан. Већ сутрадан су у Карачију на митингу добродошлице поводом њеног повратка постављене две бомбе које су усмртиле преко стотину људи. Буто није повређена у нападу. Дана 27. децембра изведен је други антентат на скупу у Равалпиндију и овај пут атентатор је успео да смртно рани Беназир Буто током пуцњаве. Умрла је истог дана у болници у Равалпиндију.
