Бесплатне новине

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.

То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак.

Чланак је означен овим шаблоном дана.месеца.године. и не налази се ни у једној од постојећих категорија.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Бесплатне новине су периодично (дневно или седмично) издаване, бесплатне новине са редакцијским садржајем. Обично се деле на фреквентним местима (нпр. стајалиштима јавног превоза) али и дистрибуирају домаћинствима ордеђеног подручја. Најчешће се финансирају продајом огласа, мада постоје и бесплатне новине из области културе (финансиране од стране културних и државних институција), политичке бесплатне новине (финансиране од стране политичких партија или других заинтересованих група) и сл.

Бесплатне новине у Србији [уреди]

Београдске бесплатне новине "24 сата"

Обично имају мали број страна и вести су кратке и сажете. Износи се само основна информација без коментара, често са елементима сензационализма и не садрже аналитичке чланке који су карактеристични за дневне новине које се плаћају. Циљни конзументи су изразито млади људи чије се навике читања новина и преузимања информација тек развијају. Обзиром на развој различитих могућности добијања информација (новине, радио, Тв, Интернет, мобилна телефонија...), тешко је прогнозирати шта ће се дешавати у будућности, али постоји уверења да ће увек постојати људи који ће желети да читају новине, које у односу на друге медије имају своје предности пре свега због подробнијег и аналитичнијег приступа текстовима.

Власник првих бесплатних новина у Србији је швајцарска медијска кућа Рингиер. Прве бесплатне новине у Србији - новине „24 сата“ које у Београду излазе радним даном, су доступне грађанству од септембра 2006. године. Извор финансирања су, према наводима власника, рекламе, као довољан извор покривања трошкова. Тираж је 150.000 примерака.

У Суботици излазе сваке седмице бесплатне новине под именом „СУ Недељник“ у тиражу од 11000 примерака, на 24 стране. Новине садрже велики број малих огласа, затим информације из Суботице, Сомбора и Бачке Тополе, а садрже и забавне и опште информативне стране(хороскоп, вицеви, рецепти, временска прогноза...).

Бесплатне новине у свету [уреди]

Словеначки Журнал

Словенија : Први бесплатни часопис у Словенији је Журнал, који излази седмично а касније је дошао још Добро јутро, који је излазио на две седмице а од марта 2007. излази седмично. Тиражи варирају, Журнал има тираж од око 250 хиљада, а Добро јутро око 350 хиљада.

У септембру 2007. Журнал је постао дневни часопис. Издаје се у посебним сандуцима поред важнијих места у граду и автобусних станица.

Шпанија: У Шпанији постоје четири бесплатна дневна листа: Ке (шп. ¡Que!), Метро шп. Metro), 20 минута шп. 20 minutos и АДН (шп. ADN). Постоје такође бесплатне новине које се деле на локалном нивоу. Од свих ових новина, Метро су интернационалне новине, јер се њихових 57 дневних издања штампа на 17 језика и дели се у 81 граду у 18 земаља света широм Америке, Европе и Азије. Укупни тираж у свим земљама заједно достиже цифру од 6 милиона дневно са око 15 милиона читалаца, према статистичким подацима из 2005. године.

Википедија у "24 сата" [уреди]

Чланак из Википедије у 24 сата

Примећено је да бесплатне новине "24 сата“ често користе чланке из Википедије на српском језику. Сав садржај Википедије је слободан (под условима ГФД лиценце) и слободно коришћење је добродошло, управо као практична афирмација принципа слободног ширења знања. Међутим, постоји обавеза навођења извора, из простог разлога што је тај садржај и даље слободан и не сме бити ограничен чињеницом да је измешан са садржајем коме се на други начин штити ауторско право.

види (један од примера) Најстарија кућа у Београду