Били Ајлиш

С Википедије, слободне енциклопедије
Били Ајлиш
Ајлиш (2023)
Име по рођењуБили Ајлиш Пајрат Берд О’Конел
Датум рођења(2001-12-18)18. децембар 2001. (22 год.)
Место рођењаЛос Анђелес, Калифорнија, САД
Занимање
  • певачица
  • текстописац
  • глумица
Активни период2015—данас
ПородицаФинијас О’Конел (брат)
Музичка каријера
Жанр
Инструменти
  • вокал
  • гитара
  • клавир
  • укулеле
Издавачке куће
Веб-сајтbillieeilish.com
Глас Били Ајлиш
О концепту песме Bury a Friend
Снимљено априла 2019.
Потпис

Били Ајлиш Пајрат Берд О’Конел (енгл. Billie Eilish Pirate Baird O'Connell; Лос Анђелес, 18. децембар 2001) америчка је певачица, текстописац и глумица. Пажњу је стекла песмом Ocean Eyes (2015), коју је написала и продуцирала са својим братом Финијасом О’Конелом. Издала је два студијска албума, When We All Fall Asleep, Where Do We Go? (2019) и Happier Than Ever (2021), који су остварили комерцијални и критички успех.

Добитница је бројних награда, међу којима девет награда Греми, две Америчке музичке награде, три МТВ видео музичке награде, три награде Брит, две награде Златни глобус и једног Оскара, док је такође оборила два Гинисова рекорда. Прва је особа рођена у 21. веку која је освојила Оскара.[2] Сматра се једним од најуспешнијих извођача данашњице.[3] Такође се истакла и по политичком активизму, усредсређујући се на свест о климатским променама, бодипозитивност, права жена и родну равноправност.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођена је и одрасла у породици музичара. Од малена је имала приступ инструментима, те се бавила свирањем истих. Њени родитељи никада ниду ограничавали њено уметничко изражавање. Она је школована код куће и ванредно је завршила средњу школу. Са 8 година се придружила хору, а већ са 11 је почела да пише и сама изводи своје песме. Њен старији брат, Финиас О’Конел је имао највећи значај у почетку њеног пута до славе. Он је имао свој бенд, The Slightlys и написао песму Ocean Eyes, на захтев учитеља плеса из школе у коју је ишла. Како би учитељ, Фред Диаз, лакше придтупио песми, песма је била додата на СаундКлауд. Песма је за кратко време зарадила 1000 преслушавања, а одатле је слава само расла. Брат јој је помогао да сними сингл Bellyache. Интересантно је то што је Били ову песму написала из перспективе лика који је убио своје пријатеље, што њеним песмама даје експерименталну и контроверзну ноту. Затим је снимила песму са насловом 'Bored' која је укључена у официјалну листу песама познате Нетфликс серије 13 разлога зашто.[4] Касније те године избацила је EP Don't Smile At Me у августу 2017. После појаве ЕП-а на неколико националних и интернационалних топ листа, Епл ју је прогласио за новог уметника у успону. Исте године, сарађивала је са Винс Степлсом (енгл. Vince Staples) и објавила ремикс своје песме Watch који је преименован у &Burn. Да би себе више промовисала, кренула је на турнеју Where's My Mind у фебруару 2018. године. Турнеја се завршила у априлу 2018. У 2018. години, објавила је синглове Bitches Broken Hearts и You Should See Me In A Crown. Почетком 2019. године изашао је албум When We All Fall Asleep Where Do We Go и постигао велике успехе на плејлистама, нарочито песме Bad Guy и Bury A Friend које садрже веома контроверзне спотове.[4]

У 2021. години са популарном шпанском певачицом Росалијом направила је песму Lo Vas Olvidar за популарну тинејџ серију Еуфорију.

Године 2020. је добила чак четири Греми награда: за песму године, композицију године, албум године и награду за најбољег новог извођача.[5] Године 2021. добила је још две Греми награде за песму Everything I Wanted и за категорију визуелна медија за песму No Time to Die. За исту песму је 2022. године добила Оскара за најбољу оригиналну песму. Међу тим наградама нашле су се и АМАС, Ај Хеарт Радио награде, итд. Добила је и "троструку круну", зарадивши Гремија, Оскара и Златни Глобус.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

До 2019. живела је са родитељима у Лос Анђелесу, након чега се одселила.[6] Године 2021. изјавила је да и даље проводи много ноћи у спаваћој соби из детињства да би била близу својих родитеља.[6] Рекла је да је добила дијагнозу Туретовог синдрома када је имала 11 година,[7] као и да има синестезију[8] и да је доживела депресију.[9] Такође је рекла да је искусила сексуално злостављање као дете.[10][11][12][13]

Раније је излазила са репером Брендоном Адамсом, познатом по уметничком имену 7:AMP.[14] Између октобра 2022. и маја 2023. излазила је са певачем Џесијем Радерфордом.[15][16] Бисексуалног је опредељења, рекавши да је привлаче и мушкарци и жене.[17][18]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студијски албуми[уреди | уреди извор]

Синглови[уреди | уреди извор]

  • „Six Feet Under” (2016)
  • „Ocean Eyes” (2016)
  • „Bellyache” (2017)
  • „Bored” (2017)
  • „Watch” (2017)
  • „Copycat” (2017)
  • "Hostage" (2018)
  • „Idontwannabeyouanymore” (2017)
  • „My Boy” (2017)
  • „&Burn” (2017)
  • „Bitches Broken Hearts” (2018)
  • „Lovely” (2018)
  • „Party Favor” (2018)
  • „You Should See Me in a Crown” (2018)
  • „When the Party's Over” (2018)
  • „Come Out and Play” (2018)
  • „When I Was Older” (2019)
  • „Bury a Friend” (2019)
  • " Xanny" (2019)
  • "8" (2019)
  • "My Strange Addiction" (2019)
  • "Listen Before I Go" (2019)
  • "I Love You" (2019)
  • "Goodbye" (2019)
  • „Wish You Were Gay” (2019)
  • „Bad Guy” (2019)
  • „All the Good Girls Go to Hell” (2019)
  • „Everything I Wanted” (2019)
  • „No Time to Die” (2020)
  • „Ilomilo” (2019)
  • „My Future” (2020)
  • „Therefore I Am” (2020)
  • ,, Lo Vas A Olvidar" (2021)
  • "Your Power" (2021)
  • "Lost Cause" (2021)

Спотови[уреди | уреди извор]

Спот Година Режисер
„Ocean Eyes” 2016 Меган Томпсон
„Bellyache” 2017 Miles and AJ
„Bored” 2017 Били Ајлиш
„Watch” 2017 Меган Парк
„Lovely” 2018 Тејлор Коен, Мети Пикок
„You Should See Me In a Crown” 2018 Били Ајлиш
„When the Party's Over” 2018 Карлос Лопез Естрада
„Bury a Friend” 2019 Мајкл Чавез
„Bad Guy” 2019 Дејв Мејерс
„You Should See Me in a Crown” 2019 Такаши Мураками
„All the Good Girls Go to Hell” 2019 Рич Ли
„xanny” 2019 Били Ајлиш
„everything i wanted” 2020 Били Ајлиш
„my future” 2020 Ендру Онорато
„No Time to Die” 2020 Денијел Клајнман[19]
„Therefore I Am” 2020 Били Ајлиш

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Pop Rock Music Guide: A Brief History of Pop Rock - 2023 - MasterClass”. 8. 2. 2022. Архивирано из оригинала 2. 10. 2023. г. Приступљено 6. 2. 2023. 
  2. ^ Knolle, Sharon (27. 3. 2022). „Billie Eilish Becomes First Oscar Winner Born in 21st Century With 'No Time to Die'”. TheWrap. Архивирано из оригинала 11. 3. 2023. г. Приступљено 28. 6. 2023. 
  3. ^ „Billboard's Top Artists of the 2010s”. Billboard. 31. 10. 2019. Архивирано из оригинала 11. 5. 2021. г. Приступљено 11. 5. 2021. 
  4. ^ а б „Били Ајлиш”. wikipedia. 8. 4. 2019. Приступљено 8. 4. 2019. 
  5. ^ „Veliki trijumf Bili Ajliš”. Приступљено 27. 1. 2020. 
  6. ^ а б Spanos, Brittany (17. 6. 2021). „Billie Eilish and the Pursuit of Happiness”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 19. 7. 2021. г. Приступљено 21. 7. 2021. 
  7. ^ Respers France, Lisa (23. 5. 2022). „Billie Eilish finds having Tourette's syndrome 'exhausting'”. CNN. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  8. ^ Nattress, Katrina (29. 5. 2019). „Billie Eilish Explains How Synesthesia Affects Her Music”. iHeartRadio. Архивирано из оригинала 8. 11. 2019. г. Приступљено 8. 8. 2019. 
  9. ^ Trendell, Andrew (9. 12. 2021). „Billie Eilish on overcoming depression: "It's the most freeing feeling to be able to come out of that shell"”. NME. Архивирано из оригинала 21. 7. 2021. г. Приступљено 21. 7. 2021. 
  10. ^ Lee, Anna Grace (3. 5. 2021). „Billie Eilish and the Importance of 'Your Power'”. Esquire. Архивирано из оригинала 18. 8. 2022. г. Приступљено 20. 9. 2022. 
  11. ^ „Billie Eilish: Sexual Misconduct Is Everywhere”. BBC News. 3. 5. 2021. Архивирано из оригинала 18. 11. 2022. г. Приступљено 18. 11. 2022. 
  12. ^ Guy, Jack (3. 5. 2021). „Billie Eilish on Exploitation and Not Letting Herself 'Be Owned Anymore'”. CNN. Архивирано из оригинала 9. 8. 2022. г. Приступљено 20. 9. 2022. 
  13. ^ Snapes, Laura (2. 5. 2021). „Read Billie Eilish's Vogue Cover Interview in Full: 'It's All About What Makes You Feel Good'”. British Vogue. Архивирано из оригинала 29. 7. 2021. г. Приступљено 30. 7. 2021. 
  14. ^ Mauch, Ally (27. 2. 2021). „Billie Eilish Opens Up About Her Split from Ex-Boyfriend Q: 'I Just Wasn't Happy'”. People. Архивирано из оригинала 18. 6. 2021. г. Приступљено 17. 6. 2021. 
  15. ^ Martinez, Jose (31. 10. 2022). „Billie Eilish and Boyfriend Jesse Rutherford Use Halloween Costumes to Poke Fun at Age Gap”. Complex. Архивирано из оригинала 27. 2. 2023. г. Приступљено 1. 11. 2022. „Billie Eilish and Jesse Rutherford decided to respond to the public discourse surrounding their 11-year age difference with their Halloween costumes. Eilish dressed up as a baby, complete with a bonnet and diaper, and Rutherford donned a bald cap with grey hair.” 
  16. ^ Irvin, Jack; Tracy, Brianne (17. 5. 2023). „Billie Eilish and Jesse Rutherford Break up After Less Than a Year as Rep Says They 'Remain Good Friends'”. People. Архивирано из оригинала 2. 10. 2023. г. Приступљено 31. 8. 2023. 
  17. ^ Stephan, Katcy (13. 11. 2023). „Billie Eilish Was Made for This: 'Being a Woman Is Just Such a War, Forever'”. Variety. Архивирано из оригинала 13. 11. 2023. г. Приступљено 13. 11. 2023. 
  18. ^ Fears, Danika (4. 12. 2023). „Billie Eilish Accuses Variety of 'Outing' Her on Red Carpet”. The Daily Beast. Архивирано из оригинала 12. 12. 2023. г. Приступљено 4. 12. 2023. 
  19. ^ „Music Video For No Time To Die Theme Released”. James Bond 007 (на језику: енглески). 2020-10-01. Приступљено 2020-11-29. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Били_Ајлиш&oldid=27534025”