Есперанза Сполдинг

С Википедије, слободне енциклопедије
Есперанза Сполдинг
Епсеранза током наступа 2012. године
Лични подаци
Пуно имеЕсперанза Емили Сполдинг
Датум рођења(1984-10-18)18. октобар 1984. (39 год.)
Место рођењаПортланд, Орегон, Сједињене Државе
Занимање
Музички рад
Активни период2000—данас[1]
Жанр
Инструменти
Издавачке кућеКонкорд рекордс
Остало
Веб-сајтesperanzaspalding.com

Есперанза Емили Сполдинг (енгл. Esperanza Spalding; 18. октобар 1984) америчка је басисткиња и певачица, рођена и одрасла у Портланду. Свирала је виолину у музичком друштву Орегон, самоука је и обучена за бројне инструменте, укључујући гитару. Завршила је Државни универзитет Портланд и Музички факултет Берли, а од 2017. године је редовни професор музике на Универзитету Харвард.[2] Освојила је четири Греми награде, укључујући награду у категорији за „Најбољег новог уметника”, на 53. додели Греми награда и тако постала прва џез уметница које је освојила ову награду.[3][4][5]

Биографија[уреди | уреди извор]

Есперанза Емили Сполдинг рођена је 18. октобра 1984. године у Портланду, од оца афричко—америчког порекла и мајке која има велшко, америчко и хиспано порекло.[6][7][8][9] Одрасла је у насељу Кинг у североистичном делу Портланда, који је у том периоду био место сукобљавања мафије и банди.[10][11][12] Еспреранзу и њеног брата одгајила је мајка.[13] Као млада интересовала се за музику и културе других држава, нарочито Бразила.[14][15] Њена мајка такође је имала интересовање за музику, којом се једно време бавила.[13][16] Есперанзина мајка приметила је њен таленат за музику, када је она успела да одсвира дело Бетовена „на уво”, на породичном клавиру.[10] Вилиончелиста Yo-Yo Ma који се појавио у дечјој емисији Господин Роџерс, инспирисао је Есперанзу да се бави музиком.[13] Када је Есперанза имала пет година научила је да свира виолину са музичким друштвом у Орегону.[13] Остала је у групи до своје петнаесте године, а када ју је напустила била је концерт мајстор.[13] У детињству је често била болесна, па се због тога већи део младости школовала у кући, али је такође похађала основну школу Кинг на североистоку Портланда.[13][12] У раној младости научила је да свира контрабас и кларинет.[13][17] Поред енглеског, течно говори шпански и португалски језик.[18][19]

Током студирања, Есперанза се четири године забављала са џез музичаром Кристијаном Скотом.[20][21][22]

Сполдингова је навела да су џез музичари Рон Картер и Дејв Холанд имали велику утицај на њену музику.[23] Као своје „музичке хероје” навела је кантауторку Милтон Насименто и саксофонисту Вејна Шортера.[16][24] Сполдингова наводи како воли фузија музику.[19] Навела је да јој је Џони Мичел највећа инспирација за стварање музике.[25] Током музичке турнеје 2012. године, Сполдингова је непрофитној организацији „Слобода робовима” (енгл. Free the Slaves) поклонила део прихода..[26] Дана 23. септембра 2018. године Есперанза се појавила на Фестивалу правде.[27] Заговорница је паркова и очувања природних целина.[28]

Каријера[уреди | уреди извор]

2000—2007[уреди | уреди извор]

Сполдингова на џез фестивалу у Перуђи, 12. јула 2007. године.

Есперанза је на почетку каријере, наступала у клубовима у Орегону, а први самостални наступ имала је у блуз клубу са петнаест година.[14] Након наступа један од сезонских музичара позвао ју је да се придружи пробама бенда, како би се усавршила у музици.[29][15] Есперанза је имала намеру да свира вилиончело, али се ипак одлучила за бас гитару када је имала четрнаест година, у средњој Уметничкој школи у којој је стекла стипендију.[29][30] Када је имала петнаест година почела је да пише текстове за локалну инди рок и поп музичку групу Noise for Pretend.[31] Иако је узимала неколико приватних часова певања, истакла је да је глас усавршила током певања мимо часова.[15][32]

Када је имала шеснаест година напустила је школу, а након тога добила је стипендију на музичком програму Универзитета Портланд, где наводи да је била најмлађа басисткиња.[13] Након тога, пријавила се на Беркли музички колеџ, прошла на аудицији и добила пуну стипендију.[13][16][33][16]

Гари Бартон, извршни потпредседник Берклија, изјавио је 2004. године да Есперанза уме самоуверено да чита и најкомоликованије композиције, као и да је доста талентована музичарка.[29] Амерички журналиста Бен Ратлиф написао је 2006. године у Њујорк тајмсу како је глас Сполдингове лаган и висок и да она може тихо да пева због мекоће свог гласа.[34] Године 2005. уручена јој је стипендија Бостонског џез друштва.[13]


Након завршетка факултета 2005. године, Есперанзу је ангажовао Беркли Универзитет и тако је она постала један од најмлађих инструктора у историји ове институције, са само 20 година.[15][35] Као учитељица покушала је да усмери своје ђаке да се фокусирају на праксу.[15] Први студијски албум под називом Junjo објавила је 18. априла 2006. године, на њему се налази девет песама, а добио је углавном позитивне критике.[36][37]

2008—2015[уреди | уреди извор]

Сполдингова на џез фестивалу у Ротердаму 2009. године.

Други студијски албум под називом Esperanza објављен је 20. маја 2009. године, а песме на њему су на енглеском, шпанском и португалском језику.[38][39][40] Албум се нашао на музичким листама у Норвешкој и Шведској, као и на листама у Сједињеним Државама, укључујући и листу Билборд 200, где је био на сто тридесет и осмом месту.[41][31][42][43]У децембру 2009. године на церемонији доделе Нобелове награде за мир, Есперанза је певала у Градској хали у Ослу у част Барака Обаме коме је додељена награда. Након тога наступила је и на концерту поводом доделе Нобелове награде наредног дана, а позвао ју је лично Барак Обама, према традицији да добитник награде позове једног уметника.[44][45] Сполдингова је такође наступала на завршном чину џез фестивала у Парк Ситију у Јути, 2009. године.[46] Извела је хит сингл певача Принса под називом If I Was Your Girlfriend из 1987. године.[45][47] Дана 7. фебруара 2010. године Есперанза је постала најпретраживанија особа на сајту Гугл, након што се појавила у музичком телевизијском програму Austin City Limits.[48][49]

У новембру 2011. године Есперанза је освојила награду „Џез музичар” године на Бостонским музичким наградама.[50] Сарађаивала је са Тинеке Постма на песми Leave Me a Place Underground, која се нашла на албуму The Dawn of Light из 2011. године.[51] Такође је сарађивала са Тери Лан Карингтон на албуму The Mosaic Project, где се појавила на песми Crayola.[52] Након тога у дуету са Николасом Пајтоном отпевала је нумеру Freesia, која се нашла на албуму Bitches of Renaissance.[53][54] На 53. додели Греми награда освојила је „Награду за најбољег новог уметника”.[55][56] Трећи студијски албум под називом Chamber Music Society објављен је 17. августа 2010. године.[57][58] Албум се нашао на музичким листама у Холандији, Француској, Норвешкој и на неколико листа у Сједињеним Државама, укључујући Билборд 200, где је био на тридесет и четвртом месту.[59] За песму Little Fly која се нашла на албуму, снимљен је видео спот.[60][61]

У фебруару 2012. године наступила је на 84. додели Академија награда, а отпевала је песму Луја Армстронга под називом What a Wonderful World.[62] Четврти студијски албум под називом Radio Music Society, Есперанза је објавила 20. марта 2012. године.[63][64][65] На албуму се налази тринаест песама џез жанра, а добио је углавном позитивне критике.[66][67][68] Албум се нашао на музичким листама у Холандији, Француској, Шпанији, Швајцарској, Шведској, у Јапану и на неколико листа у Сједињеним Државама. Radio Music Society продат је у 25.000 примерака током прве недеље од објављивања и у 135.000 примерака у Сједињеним Државама до јануара 2016. године.[69][70] Након објављивања албума, Есперанза је гостовала на песми Dorothy Dandridge Eyes, која се нашла на албуму The Electric Lady певачице Џанел Моне. Такође је снимила џез песму са Бруном Марсом Old & Crazy, која се нашла на његовом албуму Unorthodox Jukebox. У новембру 2013. године Сполдингова је објавила сингл We Are America у знак протеста због формирања затворских кампова у Гвантанаму, заједно са Стиви Вондером и Харијем Белафонтеом.[71]

2016—данас[уреди | уреди извор]

Дана 4. марта 2016. године Сполдингова је објавила шести студијски албум под називом Emily's D+Evolution, а продукцију потписују Тони Висконти и Сполдингова.[72][73] На албуму Сполдингова пева кроз алтер его Емили, што је њено средње име.[74][75] Шести студиски албум под називом Exposure, Сполдингова је објавила 16. децембра 2017. године за Конкорд рекордс. Албум је објављен у лимитирираном издању, на 7.777 компакт дискова. На албуму се налази тридесет песама џез жанра.[76][77]

Сполдингова се појавила у филму Љубав, битови и риме (енгл. Love Beats Rhymes), који је премијерно приказан 2017. године. Након тога, Сполдингова се појавила и у емисији The Great Math Mystery, где је говорила о повезаности музике и математике.[78] У периоду од 7. до 18. октобра 2018. године Соплдингова је објавила дванаест песама, које су се нашле на њеном седмом студијском албуму 12 Little Spells, објављеном 19. октобра 2019. године.[79][80][81] На Ајтјунс издању албума налази се осамнаест нумера.[82] Албум је добио позитивне критике од америчких часописа Пејст и Ролинг стоун.[83][84]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Balkin, Nicholas (14. 7. 2003). „Press Release: Jazz at the Fort”. Berklee College of Music. Архивирано из оригинала 2. 8. 2003. г. Приступљено 28. 3. 2013. 
  2. ^ „Jazz star Esperanza Spalding, flutist Claire Chase join Harvard faculty”. Harvard Gazette. 26. 7. 2017. Приступљено 18. 10. 2018. 
  3. ^ „Nominees and Winners”. Grammy.com. Архивирано из оригинала 1. 12. 2011. г. Приступљено 17. 8. 2011. 
  4. ^ Allen, Floyd (13. 7. 2011). „Spalding has made history for winning best new artist award - Entertainment & Stars”. Архивирано из оригинала 13. 7. 2011. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  5. ^ „Esperanza Spalding has won the GRAMMY Award for Best New Artist”. Smooth Jazz Buzz. 14. 2. 2011. Архивирано из оригинала 12. 12. 2018. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  6. ^ Palmer, Alex (10. 7. 2017). „Esperanza Spalding: Jazz Musician, Grammy Award Winner and Now Museum Curator”. Smithsonian. Приступљено 18. 10. 2018. 
  7. ^ Esperanza Spalding
  8. ^ Ramírez, Deborah (August 14, 2008). "Touching Bass – Jazz Phenom Sings, Plays and Talks Norah Jones". South Florida Sun-Sentinel.
  9. ^ Peña, Tomas (28. 5. 2008). „In Conversation With Esperanza Spalding”. Jazz.com. Архивирано из оригинала 18. 9. 2011. г. Приступљено 27. 2. 2012. 
  10. ^ а б Martins, Chris (28. 1. 2016). „Esperanza Spalding on Her Alter Ego and Being Inspired 'By Stuff People in Suits Don't Give a Shit About'”. Billboard. Архивирано из оригинала 23. 03. 2016. г. Приступљено 22. 3. 2016. 
  11. ^ Hughley, Marty (15. 2. 2011). „Esperanza Spalding didn't come out of the blue to beat Justin Bieber at the Grammys -- she came from Portland's jazz community”. OregonLive.com. Приступљено 18. 10. 2018. 
  12. ^ а б Bancud, Michaela (14. 12. 2001). „Esperanza in the Wings”. Portland Tribune. Архивирано из оригинала 15. 7. 2011. г. Приступљено 14. 2. 2011. 
  13. ^ а б в г д ђ е ж з и „All About Me”. Esperanza Spalding — Chamber Music Society. Архивирано из оригинала 17. 2. 2011. г. Приступљено 15. 2. 2011. 
  14. ^ а б Carpenter, Ellen (July 27, 2008). "Up to Her Ears: A Night Out with Esperanza Spalding". The New York Times
  15. ^ а б в г д Booth, Philip (мај 2008). „At Only 24, Jazz Phenom Esperanza Spalding Has the Ultimate 'X-Factor'”. Bass Player. Архивирано из оригинала 25. 1. 2009. г. Приступљено 13. 6. 2008. 
  16. ^ а б в г Peña, Tomas; Spalding, Esperanza (28. 5. 2008). „In Conversation with Esperanza Spalding”. Jazz Magazine (c/o Jazz.com). Архивирано из оригинала 9. 6. 2008. г. Приступљено 13. 6. 2008. 
  17. ^ Leggett, Steve. „Esperanza Spalding”. AllMusic. Приступљено 18. 10. 2018. 
  18. ^ Dickens, Tad (4. 2. 2009). „Pop, Funk, and All That Jazz”. The Roanoke Times. 
  19. ^ а б Morales, Ed (23. 6. 2008). „Esperanza Spalding's debut picks up where jazz fusion of the 1970s left off”. Newsday (c/o PopMatters PopMatters.com). 
  20. ^ „Interview: Christian Scott”. burning ambulance (на језику: енглески). 31. 3. 2017. Приступљено 9. 4. 2019. 
  21. ^ Greenlee, Steve. „Hiromi, Christian Scott at JVC Newport”. JazzTimes (на језику: енглески). Приступљено 9. 4. 2019. 
  22. ^ Evans, Dayna. „How I Get It Done: Esperanza Spalding, Jazz Prodigy and Touring Musician”. The Cut (на језику: енглески). Приступљено 28. 4. 2019. 
  23. ^ Booth, Philip (децембар 2006). „Esperanza Spalding”. Bass Player. Архивирано из оригинала 7. 7. 2011. г. Приступљено 13. 6. 2008. 
  24. ^ „Chamber Music Society: The Making Of”. (via YouTube). Приступљено 17. 8. 2011. 
  25. ^ Spanos, Brittany (8. 1. 2016). „The Lenny Interview: Esperanza Spalding”. Lenny Letter (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 03. 2022. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  26. ^ Sarah Gardner. „Esperanze Spalding, Paul Simon, Bobby McFerrin, Gretchen Parlato – and Prince's Sock – Make FTS Benefit Concert a Phenomenal Success”. Архивирано из оригинала 18. 3. 2014. г. Приступљено 10. 10. 2012. 
  27. ^ „Lions of Justice Festival”. www.lionsofjustice.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 09. 2018. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  28. ^ „#OurLand: Esperanza Spalding on the music of parks”. The Trust for Public Land (на језику: енглески). Приступљено 13. 10. 2018. 
  29. ^ а б в Murphy, Sarah (април 2004). „Student Profile: Esperanza Spalding | Berklee College of Music”. www.berklee.edu. Архивирано из оригинала 21. 08. 2018. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  30. ^ De Barros, Paul (15. 1. 2008). „A Hopeful Outlook for Jazz – Esperanza Spalding”. The Seattle Times. 
  31. ^ а б Nokware Knight (30. 7. 2008). „Esperanza Spalding Interview”. Архивирано из оригинала 15. 2. 2009. г. Приступљено 18. 11. 2008. 
  32. ^ „Amoeblog Interview With Esperanza Spalding At The Amoeblog”. Amoeba.com. 27. 6. 2008. Приступљено 4. 3. 2016. 
  33. ^ Murphy, Pat (14. 2. 2011). „Grammy talent evident, back in 2008”. Christian Science Monitor. Приступљено 18. 10. 2018. 
  34. ^ Ratliff, Ben (July 9, 2006). "Suite for Gas Pump and Coffin Lid". The New York Times.
  35. ^ „Esperanza Spalding, "Grooves"”. The Early Show's "The Second Cup Café" television programme. 23. 8. 2008. Приступљено 28. 6. 2010. 
  36. ^ Junjo - Review on Allmusic.com
  37. ^ Nastos, Michael G. „Junjo”. AllMusic. Приступљено 18. 10. 2018. 
  38. ^ Ratliff, Ben (26. 5. 2008). „CRITICS' CHOICE; That Ladies' Man With Some New Lines”. The New York Times (на језику: енглески). Приступљено 18. 10. 2018. 
  39. ^ Allmusic review on Esperanza
  40. ^ Ernest Barteldes, "Esperanza Spalding" Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2015), New Times (Broward Palm Beach), August 14, 2008.
  41. ^ All Music Guide review of Chamber Music Society
  42. ^ Michele Norris (15. 5. 2008). „Esperanza Spalding: Voice of the Bass” (radio). All Things Considered. National Public Radio. Приступљено 13. 6. 2008. 
  43. ^ „Esperanza Spalding y su jazz en Buenos Aires”. Diario26 (на језику: шпански). 28. 10. 2008. Архивирано из оригинала 18. 10. 2018. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  44. ^ Mitter, Siddhartha (23. 5. 2008). „Making a statement”. Boston.com. Приступљено 18. 10. 2018. 
  45. ^ а б Chinen, Nate (15. 2. 2011). „Critic's Notebook: Esperanza Spalding Is a Surprise Winner at the Grammys”. The New York Times. Приступљено 15. 2. 2011. 
  46. ^ „Notes from PCTV: PC Jazz Fest Announces Lineup”. Park City TV. 4. 5. 2009. Архивирано из оригинала 12. 8. 2011. г. Приступљено 15. 2. 2011. 
  47. ^ „Patti Labelle, Janelle Monae & Esperanza Spalding Honor Lifetime Achievement Award Winner Prince with Tribute Performances at the 2010 BET Awards”. GossipOnThis.com. 28. 6. 2010. Приступљено 15. 2. 2011. 
  48. ^ Fritz, Kelly (10. 2. 2010). „Esperanza Spalding is the most searched person on Google | InsideLux - The Daily Luxury News & Lifestyle News Source”. Архивирано из оригинала 10. 2. 2010. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  49. ^ „Esperanza Spalding / Madeleine Peyroux (Full Episode) | Austin City Limits | PBS Video”. 24. 2. 2010. Архивирано из оригинала 24. 2. 2010. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  50. ^ „Esperanza Spalding Wins Jazz Artist of the Year at Boston Music Awards”. allaboutjazz.com. 22. 11. 2011. Архивирано из оригинала 9. 3. 2012. г. Приступљено 28. 1. 2011. 
  51. ^ „Challenge Records International | Product - The Dawn Of Light - Canção de Amor (Suite I Na Floresta do Amazonas) - Review by Scott Yanow: Tineke Postma - The Dawn of Light”. Challenge.nl. Архивирано из оригинала 18. 10. 2018. г. Приступљено 4. 3. 2016. 
  52. ^ The Mosaic Project (Медијске белешке). Carrington, Terri Lyne. Concord Jazz. 2011. CJA-33016-02. 
  53. ^ Bitches (Медијске белешке). Payton, Nicholas. In+Out Records. 2011. IOR CD 77111-2. 
  54. ^ Richard Skelly. „Nicholas Payton”. AllMusic. Приступљено 4. 3. 2016. 
  55. ^ Vozick-Levinson, Simon (14. 2. 2011). „Esperanza Spalding: Who is the surprise Best New Artist?”. EW.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 10. 2018. 
  56. ^ Zakarin, Jordan (14. 2. 2011). „Esperanza Spalding: Grammy Award 2011 Winner For Best New Artist”. Huffington Post. Приступљено 18. 10. 2018. 
  57. ^ Friskics-Warren, Bill (1. 8. 2010). „Album review: Esperanza Spalding, 'Chamber Music Society'”. Washington Post. Приступљено 8. 7. 2018. 
  58. ^ Sniderman, Zachary (26. 8. 2010). „Esperanza Spalding: Chamber Music Society By Zachary Sniderman”. Paste Magazine. Приступљено 8. 7. 2018. 
  59. ^ „Justin Bieber Scores Second No. 1 Album (The Week in Music Sales)”. The Hollywood Reporter. 31. 12. 1969. Приступљено 4. 3. 2016. 
  60. ^ „Esperanza Spalding | Little Fly music video”. YouTube. Приступљено 4. 3. 2016. 
  61. ^ Jarenwattananon, Patrick (8. 8. 2010). „First Listen: Esperanza Spalding, 'Chamber Music Society'”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 18. 10. 2018. 
  62. ^ Burlingame, Jon (27. 2. 2012). „The Artist and The Muppets Score Oscar Music Gold”. The Film Music Society. 
  63. ^ Esperanza Spalding to Release ‘Radio Music Society’ on March 20
  64. ^ Esperanza Spalding to Record 'Radio Music Society' Album in May
  65. ^ „Esperanza Spalding Releasing New Album - Radio Music Society”. Архивирано из оригинала 06. 02. 2012. г. Приступљено 14. 11. 2019. 
  66. ^ La Rosa, David (7. 1. 2012). „Esperanza Spalding to Release ‘Radio Music Society’ on March 20”. Jazz Line News. Приступљено 18. 10. 2018. 
  67. ^ Graff, Gary (1. 3. 2011). „Esperanza Spalding to Record 'Radio Music Society' Album in May”. Billboard. Приступљено 18. 10. 2018. 
  68. ^ „Esperanza Spalding Releasing New Album”. Glide. 5. 1. 2012. Архивирано из оригинала 6. 2. 2012. г. Приступљено 1. 2. 2012. 
  69. ^ „Upcoming Releases”. Hits Daily Double. HITS Digital Ventures. Архивирано из оригинала 30. 1. 2016. г. 
  70. ^ Grein, Paul. „Week Ending March 25, 2012. Albums: Appetite For "Hunger"”. Yahoo! Music. Приступљено 29. 3. 2012. 
  71. ^ Rosenberg, Carol (18. 11. 2013). „Let 'em out,' Esperanza Spalding sings in Guantánamo protest video”. Miami Herald. Приступљено 18. 10. 2018. 
  72. ^ Collar, Matt. „Emily's D+Evolution”. AllMusic. Приступљено 19. 3. 2016. 
  73. ^ Layman, Will (11. 3. 2016). „Emily's D+Evolution”. PopMatters. Приступљено 20. 3. 2016. 
  74. ^ Chinen, Nate (17. 5. 2015). „Review: Esperanza Spalding Recalls the Creativity of Youth in New Songs”. New York Times. Приступљено 20. 3. 2016. 
  75. ^ Johnston, Maura (3. 3. 2016). „Berklee's Esperanza Spalding thrills with new album”. Boston Globe. Приступљено 20. 3. 2016. 
  76. ^ Raisa Bruner (7. 9. 2017). „Why Esperanza Spalding Is the Most Audacious Innovator in Jazz”. Time. Приступљено 5. 1. 2018. 
  77. ^ Chinen, Nate (11. 9. 2017). „Esperanza Spalding's 'Exposure': A Creative Marathon, Live In The Studio”. NPR.org. Приступљено 18. 10. 2018. 
  78. ^ Phillips, Tony (мај 2015). „The Great Math Mystery on NOVA”. www.ams.org. Приступљено 18. 10. 2018. 
  79. ^ „Esperanza Spalding: 12 Little Spells”. AllMusic. Приступљено 12. 2. 2019. 
  80. ^ Kenny, Tom. „Esperanza Spalding’s "12 Little Spells"”. Mixonline (на језику: енглески). Приступљено 9. 1. 2019. 
  81. ^ „12 LITTLE SPELLS”. Esperanza Spalding (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 06. 2019. г. Приступљено 27. 6. 2019. 
  82. ^ „12 Little Spells (Deluxe Edition)”. Apple iTunes. Приступљено 4. 8. 2019. 
  83. ^ Cudmore, Libby (21. 12. 2018). „Esperanza Spalding: 12 Little Spells Review”. Paste Magazine. Архивирано из оригинала 12. 02. 2019. г. Приступљено 11. 2. 2019. 
  84. ^ Shteamer, Hank (17. 10. 2018). „Review: Esperanza Spalding’s Strikingly Original ’12 Little Spells’”. Rolling Stone. pitchfork.com. Приступљено 17. 10. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Есперанза Сполдинг на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Есперанза_Сполдинг&oldid=26638567”